Umesto uobičajenih 50.000 ha jesenas je pšenica u srednjem Banatu posejana na oko 45.000 ha. U toku je prihrana ovog useva, a stručnjaci kažu da je najbolje da se pre unošenja azotnih đubriva u zemlju uradi N-min metoda.
Zbog izuzetno niskih temperatura, koje su ove zime zabeležene, pšenica je uglavnom mirovala. U takvim uslovima potrošnja azota iz zemljišta od strane biljaka je minimalna. Zbog male količine padavina prethodnih meseci nije bilo ni ispiranja azota.
Ovaj važan posao u procesu proizvodnje pšenice u srednjem Banatu je počeo, a ono što poljoprivrednici moraju znati je da je količina azota različita na različitim parcelama. Čak je na većim parcelama drugačija na svakom njenom delu.
"Analize koje smo radili pre nekoliko dana pokazuju različitu situaciju. Pre svega jer je i pšenica sejana u različitim rokovima. Ona koja je posejana u prvoj dekadi oktobra potrošila je nešto veću količinu azota i ako joj je u jesenjem periodu data dovoljna količina. Varijabilnost beležimo svake godine, i među sortama, različitim rokovima setve, a različite su i parcele. Pošto se beleži velika razlika u sadržaju azota u zemljištu, postoji i razlika u količini đubriva koje treba dati usevu. Zbog toga je zaista poželjno pre prihrane uraditi N-min metodu", kaže Zorica Rajačić, savetodavka zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe (PSS).
Ona napominje da je reč o za sada preciznoj i pouzdanoj metodi kojom se određuje procenat sadržaja azota u pojedinim slojevima zemljišta. Na osnovu rezultata dobijenih na osnovu ove metode, daje se preporuka kako da se uradi prihrana.
Koliko je dubina setve značajna, pokazalo se ove zime, jer su temperature vazduha danima bile u dvocifrenom minusu. Ali, jedno je temperatura vazduha, a drugo temperatura zemljišta.
"Temperatura koja je bila 2cm -3cm u sloju ispod površine izosila je 4 ili 5 stepeni ispod nule. A to znači da na čvoru bokorenja nisu bile toliko niske temperature, a on je životni centar biljke. Najvažnije je da se on sačuva, jer su u njemu začeci budućih stabala i listova. Ove godine dubina setve je imala veliku ulogu. Ako je pšenica posejana na optimalnoj dubini od 4cm - 5cm, čvor bokorenja se razvija na 2cm - 3cm i on je sačuvan", objašnjava Rajačić.
Najugroženije su pšenice koje su plitko posejane i koje su u fazi dva lista. Tek kada krene vegetacija moći će se videti konačna slika kakva je oštećenja ovaj usev pretrpeo od niskih temperatura.
Faza dva lista
Poljoprivrednicima je važno da znaju koliko đubriva trebaju da rasture po njivi, ali i kako se pravilno radi prihrana. Ovaj posao se uvek prvo radi kod useva iz najranije setve, a onda se polako ide ka pšenici koja je kasnije posejana.
"Ove godine nije bilo potrebe da se radi rana prihrana. Poljoprivrednici koji su to uradili bili su nestrpljivi i njihov usev verovatno neće imati neke velike posledice. Sreća pa nije bilo padavina koje bi isprale taj azot. Ono što prozvođači moraju znati je da biljke ne mogu da koriste azot sve dok ne krene vegetacija. Bez obzira da li su ono veštačko đubrivo bacili januara ili februara, biljke ga koriste tek kada počnu da rastu. U našim agroekološkim uslovima to je najčešće u prvoj dekadi marta", kaže Rajačić.
Valjanje pšenice, nakon prihrane, ove godine je obavezna mera koju bi poljoprivrednici trebalo da primene. Razlog je podlubljivanje, odnosno podizanje površinskog sloja zemljišta. Usev se sa zemljom podigao iz površinskog sloja usled uticaja mraza. To se dešava kada su klimatski uslovi ovakvi. Valjanjem se pravi bolji kontakt biljke sa zemljom, kaže Zorica Rajačić i dodaje:
"Mogu da se koriste i glatki i nazubljeni valjci. Važna je i brzina traktora. Ona mora biti minimalna, svega 2-3 kilometra po satu. U slučaju da se koriste kembridž valjci i da traktor ide brže, došlo bi do čupanja biljaka. A ako je reč o glatkim valjcima, oni bi odskakali od zemlje. Suština je da valjci lepo prianjaju uz tlo. U ovom prolećnom periodu glatki valjak ima prednost. Pravi momenat za valjanje je upravo sada. Na ovaj način se i podstiče bokorenje pšenica koje se tokom zime nisu dovoljno izbokorile".
Bitno je napomeuti da tokom zime nije bilo dovoljno padavina i urađene analize pokazuju nedostatak vlage što baš i ne daje sigurnost u daljoj proizvodnji.
Vizuelnim pregledom ozimih strnih žita iz različitih setvenih rokova na području Zrenjanina registrovane su fenološke faze od razvijena tri lista, radi se o kasnijim rokovima, do fenološke faze bokorenja, u kojoj je razvijeno jedno do dva sekundarna stabla.
Snežana Parađenović
"Na usevima je prisutno sušenje vrhova ili apsolutno odumiranje listova, što je izraženije na primarnom stablu. Formirana sekundarna stabla su slabije razvijena, a pregledom biljaka ozime pšenice registrovan je i loše razvijen koren. To je naročito izraženo kod kasnih rokova setve. Prve simptome biljnih bolesti, kao što je rđa, registrovali smo sredinom decembra prošle godine. Padom temperature vazduha zaustavljeno je intenzivnije širenje infekcije, te je početkom ovog meseca vizuelnim pregledom zabeleženo svega 3 - 4 odsto prisustvo simptoma rđe", objašnjava Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe (PIS) Zrenjanin.
Ona napominje da su simptomi prisutni na jednom listu u vidu pojedinačnih uredosorusa. Simptomi sive pegavosti lista registrovani su u različitom intenzitetu zavisno od primenjene agrotehnike i izbora sortimenta. Prisutne su jedna do tri pege po listu.
Simptomi sive pegavosti lista
Foto: Jasna Bajšanski
Tagovi
Autorka
