Berba kukuruza u Timočkoj krajini: Prinosi smanjeni do 40 odsto

Nakon kiše koja je padala i omela ratare u poslovima na njivi, berba kukuruza u Timočkoj krajini ovih dana je u punom jeku. Zbog dugog sušnog perioda, prinos i kvalitet kukuruza ni u ovom kraju nije na zavidnom nivou. Prema izveštaju PSSS u Knjaževcu, u brdsko-planinskim predelima kvalitet je bolji nego u dolinama.

Savetodavac za zaštitu bilja iz ove stručne službe, Živorad Jovanović, ističe da je prosečan prinos manji za čak 40 odsto nego proteklih godina. Ima i onih parcela gde je manji za desetak procenata.

"Kiša koja u više navrata prekida berbu u ovom kraju ne utiče na sam prinos i kvalitet, jer je biljka već odradila svoj posao", kaže ovaj savetodavac, dodajući da ove godine ima tri puta manje bolesti nego što je to bio slučaj prošle godine.

"U brdsko-planinskim predelima u usevima kukuruza gotovo da nema bolesti. U dolinama se mogu naći parcele na kojima je uočeno prisustvo gljiva iz roda Aspergillus i Fusarium, smanjenog intenziteta."

Zrno sitno, berba teško ide

Proizvođač kukuruza Aleksandar Marinković iz knjaževačkog sela Valevac, jedan je od mnogih koji još uvek nije završio sa berbom ove ratarske kulture.

"Suša je ove godine bila veliki problem, uprkos tome što su odrađene sve agrotehničke mere. Prinos je slab i kreće se negde oko 5 tona po hektaru", kaže ovaj poljoprivrednik i napominje da se situacija razlikuje od parcele do parcele.

"Zrna su sitna, a stabiljke jako tanke."

Prošle godine je, kaže, imao problema sa zadržavanjem vode u usevu kukuruza. Zemljište u ovom kraju je slabo propustljivo, a padavine su bile učestale.

Savovićeva: Poljoprivrednici neminovno na gubitku, šteta do 80 odsto

"Uprkos zadržavanju vode prinos je i tada bio dobar, ali je ove godine čak tri puta manji. Berba jako teško ide, jer zbog sitnog zrna kombajn treba podesiti gotovo kao za žito", kaže Marinković.

Veliki izazovi za proizvođače

Situacija nije sjajna ni u selu Jakovac. Prema rečima dugogodišnjeg kombajnera Zlatka Cvetkovića, ova proizvodna godina je bila izazovnija od svih prethodnih.

"Više je posejanog kukuruza ove godine, ali je prinos i kvalitet ispod svakog nivoa. Klipovi su mali, a prinos na mnogim parcelama nažalost ne prelazi tri tone po hektaru", razočaran je naš sagovornik.

Prinosi podbacili: Pšenice manje za 16 odsto, kukuruza za 18 odsto, soje za čak trećinu

Kukuruz se u ovim krajevima najviše seje zbog stoke, pa je ratarima veoma važno da ga ima u dovoljnim količinama.

"Proizvođači nisu očekivali da će suša i visoke temperatute toliko trajati, što je i uzrok ovakvog stanja u kukuruzištima širom Srbije."

Kvalitet zrna ispod proseka

Savetodavac za ratarstvo iz PSSS Pirot, Olivera Gavrilović, ističe da je prosečan prinos ove ratarske kulture u pirotskom kraju svega 3.200 kilograma po hektaru.

"Period suše u kritičnim fazama porasta kukuruza je rezultovao slabim prinosom i nedovoljno nalivenim zrnom. Samim tim je i kvalitet zrna ispod proseka", kaže Gavrilovićeva i dodaje da se ova godina pokazala kao veoma nepovoljna za uzgoj kukuruza. 

"Treba voditi računa o adekvatnoj pripremi zemljišta, primeni đubriva, izboru hibrida, kao i o sklopu setve”, zaključuje ona.