• Srednji Banat
  • 22.10.2016. 12:00

Bliži se kraj optimalnog roka za setvu pšenice

Setva ozimog ječma u srednjem Banatu je završena. Ratari su se posevetili setvi pšenice jer optimalni rok ističe za nekoliko dana, 25. oktobra. Ratari navode da će smanjiti površine pod hlebnim žitom prevashodno zbog niske otkupne cene ovogodišnjeg roda.

  • 1.410
  • 314
  • 0

U regionu Srednjeg Banata pšenica se seje na površinama od 40.000 do 50.000 hektara. Sve više se koristi nedeklarisano seme, a na uštrb pšenice povećavaju se površine pod uljanom repicom.

Mnogo žetvenih ostataka nameće punu agrotehniku

U Srednjem Banatu predusev pšenici je suncokret, koji dosta rano napušta parcele. Samim tim, ostavlja dovoljno vremena za pripremu zemljišta za jesenju setvu.

Poslednjih nekoliko godina poljoprivrednici se sve češće opredeljuju da nakon skidanja kukuruza, zaseju hlebno žito.

„U ovakvim godinama kasna berba kukuruza može biti problem zbog predsetvene pripreme za pšenicu.Ukoliko proizvođači nemaju planski urađenu strukturu setve po kojoj seju rane hibride kukuruza, sve se može iskomplikovati jer je potrebno na vreme skloniti kukuruz sa njiva, usitniti žetvene ostatke, pripremiti zemljište i setvu obaviti u optimalnom roku. Velika količina žetvenih ostataka nakon skidanja kukuruza stvara problem prilikom zaoravanja bez obzira da li su oni odneti sa njive ili ne. Preporučljivo ih je usitnini tanjiračom. U ovako vlažnim godinama prednost treba dati dubokom oranju. U zavisnosti od količine kukuruzovine dobro je primeniti i tanjiranje i duboko oranje“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivrede stručne službe Zrenjanin.

Ona napominje da ne rade sve tanjirače na istoj dubinu. Priprema zahteva obradu zemljišta na dubinu 20 do 25 centimetara. Ako je predhodna obrada rađena na dubini 30 do 35 centimetara tada priprema za setvu pšenice tanjiračom može da bude 15 do 20 centimetara. Mora se ići nekoliko prohoda tanjiračom, a obavezni su dijagonalni prohodi. Poslednji prohod treba da bude u pravcu setve.

Proizvodnja pšenice u startu skuplja nego lane

Aleksandar Gospodinački iz Zrenjanina kaže da ove godine nije smanjivao površinu za setvu pšenice.

"Na mojim njivama zastupljeno je dvopolje. Smenjuju se kukuruz i pšenica. Pšenicu sam već posejao. Zbog mnogo kukuruzovine na njivama osim tanjirače morao sam da koristim i roto drljaču. To u startu poskupljuje proizvodnju žita. Inače, sudeći po cenama semena i đubriva, ovogodišnja setva je skuplja 10 do 15 odsto od lanjske. Ja koristim isključivo deklarisano seme i reč je o nekoliko inostranih sorti. Setvu sam finansirao sam prodajom dela prošlogodišnjeg roda pšenice i ovogodišnjeg roda kukuruza, reči su ovog poljoprivrednika.

Mnogi proizvođači kažu da im je skupa proizvodnja pšenice i razmišljaju da smanje površine pod ovim usevom. U zrenjaninskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi još uvek nisu sigurni da će se to i desiti. Pravi podaci znaće se tek nakon realizacije ovog posla, jer se još uvek ne zna plan setve po opštinama Srednjobanatskog okruga.

Uljana repica na mesto pšenice

Do sada se u ovom regionu pšenica uvek sejala na površini od 40.000 do 50.000 ha. Ova biljna vrsta se seje zbog plodoreda jer su strnine dobar predusev za druge ratarske biljne vrste i omogućavaju pravljenje dobrog plana za plodosmenu na njivama. Neki poljoprivrednici su odlučili da ove godine umesto pšenice poseju uljanu repicu.

Uljana repica je dobar predusev i ozimim strninama koje će se sejati naredne godinu. Uljana repica se dosta rano, već tokom juna, skida sa njiva. Nju je dobro sejati posle drugih ratarskih biljnih vrsta jer se obogaćuje setvena strukltura.

"Bolje je sejati uljanu repicu nego pšenicu sa tavana. Poljoprivrednici nisu svesni rizika koji seme iz sopstvene proizvodnje može da donese. Ako već nemaju mogućnosti da kupe deklarisano seme, trebali bi da ispitaju kvalitet semena koje će sejati. Prvenstveno treba obratiti pažnju na zdravstveno stanje. Trebalo bi uraditi ispitivanje nečistoće, klijavosti i mase. Na osnovu parametara kvaliteta, ukoliko su oni zadovoljavajući, treba izračunati setvenu normu, stav je Zorice Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Izbor sorte diktira primenu zaštitnih sredstava

Sa aspekta zaštite bilja izbor sorte pšenice je veoma bitan jer utiče na buduću primenu zaštitnih sredstava, to jest osetljivost svake pojedinačne sorte prema patogenima.

"Radeći u poslednjih par godina na uticaj izbora sorte na sredstva zaštite, praćenjem nivoa infekcije na našim oglednim poljima i na pozicijama monitoringa širom Srednjeg Banata, ustanovili smo da svaka sorta drugačije reaguje prema određenim patogenima, odnosno, ispoljava različit nivo osetljivosti. Izborom sortimenta određuje se zaštita od bolesti koja će biti potrebna tokom vegetacije. Visoko kvalitetne sorte traže drugačiji pristup problemu. Da bi iskazale svoj potencijal u prinosu i u kvalitetu pšenice moraju biti adekvatno zaštićene. To naravno poskupljuje troškove proizvodnje. Prinosne sorte koje nisu visokog kvaliteta otpornije su na patogene i potrebna im je zaštita koja iziskuje manja sredstva za njenu primenu“, objasnila je Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe pri PSS Zrenjanin što samo potvrđuje da su razvrstavanje i otkup pšenice po kvalitetu neophodost.


Povezana biljna vrsta

Uljana repica

Uljana repica

Sinonim: - | Engleski naziv: Swede rape, oilseed rape | Latinski naziv: Brassica napus L. (Partim)

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 %  ulja i oko 20 % belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo, a... Pročitaj više »

Tagovi

Srednji Banat Optimalni rokovi Setva pšenice Žetveni ostaci Agrotehnika Predusev Tanjiranje Drljanje Zorica Rajačić PSS Zrenjanin Aleksandar Gospodinački Dvopolje Seme Đubrivo Uljana repica Izbor sorte Zaštitna sredstva Patogeni Snežana


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi