Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je širom Vojvodine prodato 24.900 parcela. Najskuplji hektar je prodat u Južnobačkom okrugu po ceni od 18.000 evra, dok je najjeftiniji prodat u srednjem Banatu za svega 1.000 evra.
U izveštaju koji je za 2017. godinu objavio Republički geodetski zavod, osim trgovine stanovima, u Srbije se najviše trgovalo poljoprivrednim zemljištem, a kako prenosi Dnevnik, u prometu se našlo 24.900 parcela. Kada je reč o Vojvodini, u izveštaju se navodi da je u svih sedam okruga trgovano poljoprivrednim zemljištem, ali su cene bile različite. Najskuplji hektar je prodat u Južnobačkom okrugu, gde je postignuta cena od 18.000 evra, ali i tu je, naravno, bilo razlike, pa je za najjeftiniji hektar plaćeno 2.000 evra. U RGZ kažu da je srednja vrednost prodatog zemljišta u tom regionu prošle godine bila 10.300 €/ha, dodajući da je najviša ukupno ugovorena cenu postignuta u ataru Srbobrana, gde je za jedan hektar, 92 ara i 11 m2 plaćeno 75.000 evra.
Najjeftiniji hektar zemljišta, u 2017. godine, mogao je da se kupi u Južnobanatskom okrugu u kojoj se nalaze: Pančevo, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Kovačica, Kovin, Opovo i Plandište. Najniža prošlogodišnja cena prodatog hektara zemljišta bila je 1.500 evra, dok je najviša iznosila 13.000 evra. Republički zavod za statistiku je izračunao da je prosečna cena zemljišta u toj oblasti lane iznosila 5.700€/ha, što je dvostruko manje nego u Južnobačkom okrugu.
U okolini Sombora, Apatina, Kule i Odžaka, koji su u Zapadnobačkom okrugu, prošle godine zabeležena je najniža cena od 2.000 €/ha, a najskuplja je bila njiva za koju je vlasnik platio 15.500 evra. Srednja vrednost zemljišta po hektaru u ovim lokalnim samoupravama, po računici Republičkog geodetskog zavoda, bila je 7.500 evra. Najniža cena zemljišta lane je bila u okolini: Kikinde, Ade, Kanjiže, Novog Kneževca, Sente i Čoke, koje pripadaju Severnobanatskom okrugu. Tamo je najjeftinije zemljište prodato za svega 1.500 €/ha, dok je najskuplje prodato za 13.200 €/ha.
Oranice u Zrenjaninu, Novom Bečeju, Žitištu, Novoj Crni i Sečnju, koje se nalaze u Srednjebanatskom okrugu, 2017. godine su imale prosečnu cenu od 6.200 €/ha, s tim da je najniža cena bila svega 1.000, a najviša 13.000 evra. Sremska oblast, u kojoj su Sremska Mitrovica, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova i Šid, lane je imala srednju vrednost prodatog hektara od 7.600 €/ha, uz minimum po hektaru od 2.000 evra, dok je najviša cena bila 16.500 evra. Ovome treba dodati da je najskuplje poljoprivredno zemljište prošle godine bilo u industrijskoj zoni Stare Pazove, gde je ukupna ugovorena cena bila je 362.176 evra i to za poljoprivredno zemljište od jednog hektara, 13 ari i 18m2.
Paori iz Vojvodine, naročito oni koji stanuju blizu granice sa Rumunijom, prošle godine su kupovali oranice u toj zemlji, jer su neke bile i do pet puta jeftinije od vojvođanskih. Član Odbora SANU za selo Branislav Gulan objašnjava da je razumljivo to što su rumunske njive jeftinije od vojvođanskih, s obzirom na to da je njihov kvalitet manji. Kako on ističe, osim kvaliteta, moguće je i to da je na niske cene hektara u toj susednoj državi uticala i ogromna ponuda ondašnjih paora.
Gulan napominje za da bi cene poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, s obzirom na visok kvalitet, lane bile i više, da se nije čekao ishod oko moguće prodaje njiva strancima. On dodaje da su njive pored puteva po pravilu skuplje od onih koje su skrajnute, pa se tako cene njiva u prvim redovima puta između Novog Sada i Bačke Palanke kreću oko 15.000€/ha, dok se hektar u drugoj liniji, gde je atarski put, prodaje za duplo manje novca, odnosno za negde oko 7.000 evra.
Izvori
Tagovi
Autor
