Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Mak
  • 22.02.2023. 09:00
  • Južnobanatski okrug, Vojvodina, Padina

Da li je domaći mak boljeg kvaliteta od uvoznog?

Poljoprivredni proizvođači iz Padine godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka.

Foto: Depositphoto/merial
  • 304
  • 110
  • 0

Mak je neizostavan deo vojvođanske kuhinje. Domaćeg, nažalost, sve je manje, ali u Padini, mestu u opštini Kovačica, možda i najzastupljenija kultura na njivama, prenosi Zrenjaninski.com. Nije zahtevna za gajenje, a proda se bukvalno sa njive. Najveći deo proizvodnje ide u izvoz. Ono što preostane, lako se proda na manifestacijima i sajmovima.

"Domaći mak je neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i zato lako nađe put do kupca. Već ga godinama sejemo, jer nije zahtevna kultura, i ako bude dobra godina i dobar rod, od njega može pristojno da se živi", kaže poljoprivredni proizvođač iz Padine Jan Sojak, koji je mak sa svoje njive prodavao u Mužlji, na Festivalu čvaraka.

Pogoduje mu peskovito zemljište

Poljoprivredni proizvođači iz Padine godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka. Proizvodnji ove kulture izuzetno pogoduje peskovito zemljište, kog u Padini ne manjka.

"Može se sejati u jesen i u proleće. Ja ga sejem u oktobru. Prošle godine nije bila dobra jesen, dugo je bilo toplo vreme, idealno za insekte i vaši. Nije bilo ni kiše. Mak se seje jako plitko i prosto ne možete da verujete kako iz tog semena, sitnog zrna, iznikne prvo nežna biljka, koja posle daje predivan cvet, napravi čauru i stvori onaj koji obožavamo", kaže ovaj proizvođač.

Podsetimo, nakon prezimljavanja, treba ga negovati kao i druge kulture, špartati, ručno okopavati i proređivati, a takođe i štititi od bolesti.

Mak se sa njiva skida u junu. Ranije se to radilo ručno, ali sada se kombajnira. Sojak kaže da su u selu godinama prodavali čaure farmaceutskoj industriji, najviše Alkaloidu iz Skoplja. Sada, kako kaže, toga više nema. Iskombajnira se na njivama, a da bismo dobili onakav kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti.

U ishrani se najviše koristi u Vojvodini

Ono što opredele za prodaju sa kućnog praga, Sojakovi samelju u poluprofesionalnom mlinu. Ranije se mak mleo u avanu.

"Moja baka, rođena krajem 19. veka, mlela ga je u ogromnom avanu od pet litara. Tučak je imao tri kilograma. Kad je ona mlela mak u avanu, cela kuća se tresla. Bile su to bolje vežbe nego danas u teretani. Odavno se to više ne radi, ali mogu vam reći da je to bio najukusniji mak koji sam ikada jeo", kaže Sojak.

Mak: Cena "nepoznate" kulture u Srbiji čeka na Čehe?

U ishrani se najviše koristi u Vojvodini, a južnije od Beograda, kako ovaj proizvođač kaže, prodaja ide jako slabo.

"Pretpostavljam da je to uticaj Austrougarske. U slovačkoj kuhinji se pravi mnogo jela sa makom. Osim štrudli, za koje svi znamo, kod nas su jako popularne pirohe, posebno testo sa makom, zatim opekanci, kao i buhtle", navodi Sojak.

Štrudle, pirohe, buhtle, popularne su u Vojvodini (Foto: Helena Lalić)

Sojakovi su uvek za novitete i eksperimente. Mak zauzima važno mesto u njihovoj proizvodnji, a poslednjih godina odlučili su se i za speltu.

"To nam je otkriće. Spelta je nešto posebno, a brašno od ove vrste žitarice je nešto najlepše što smo probali poslednjih godina", kaže poljoprivrednik iz Padine i dodaje da se sve više seje uljana repica, a sve manje kukuruz. Što zbog klimatskih promena, što zbog tražnje ne tržištu.


Tagovi

Proizvodnja maka Domaći mak Jan Sojak Avan Berba maka Štrudla s makom Buhtla s makom


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Kako prepoznati pepelnicu, a kako plamenjaču? Što nam je činiti ako su biljke napadnute, a kako prevenirati ove pojave? Uskoro više!
Foto: Shutterstock/Saad315/Montree Srihawong