Da li je kasno sada posejati pšenicu?

Setva pšenice je u jeku i aktuelne padavine tu neće mnogo promeniti jer je zemlja bila suva i brzo se može nazad u polje, ali tek po prestanku padavina. Ipak se licitira sa time koliko smo ove godine manje posejali pšenice i teško je to sada proceniti. Smatra se da je zasejano 30 odsto, ali ima procene da je zasejano i više - 50 odsto, od predviđenih površina. Ono što je sigurno je da se ova žitarica seje znatno manje, jer definitivno tu nema računice ukoliko cena u žetvi bude niska.

Generalno, što naši poljoprivrednici treba da znaju koji su uslovi koji su potrebni za preostalu setvu ozime pšenice.

Od bubrenja do ukorenjavanja

Klijanje pšenice počinje na minimalnim temperaturama od jedan do sva stepena, a nicanje na optimalnim temperaturama od 12 do 15^oC. Pri optimalnim temperaturama i vlage zrno za dva do tri dana nabubri i spremno je za klijanje. Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produžava. Pri povoljnim uslovima nicanja, nastupa šest do osam dana posle setve. Međutim, ako srednje dnevne temperature padnu ispod 6^oC, nicanje nastupa tek u proleće.

Pšenica prolazi jarovizaciju (proces koji omogućava prelazak iz vegetativnog u generativni stadijum) na nižoj temperaturi (0 - 10^oC), u trajanju 30 - 35 dana, dok jara pšenica prolazi jarovizaciju na višoj temperaturi (10 - 15^oC) za sedam do 12 dana. U prvoj fenofazi (klijanje - nicanje), pored jarovizacije, pšenica prolazi "kaljenje" (proces postepenog privikavanja na niske temperature) pri dnevnim temperaturama od pet do 10^oC i noćnim do -2^oC, što je veoma bitno.

Bokorenje i ukorenjavanje pšenice je u jesen i s proleća na temperaturi iznad četiri do 5^oC. Bokorenje počinje u periodu podfenofaze tri stalna lista, otprilike 15 dana posle nicanja. S obzirom na navedeno, pšenica zasejana u novembru ispuniće ove uslove u pogledu klijanja, nicanja, jarovizacije i kaljenja, kao i bokorenja, gde treba ući u zimu sa minimalno tri lista.

Seme je važno

Još jedna napomena. Za setvu treba koristiti sortno deklarisano seme ili seme koje potiče iz prve semenske reprodukcije. Klijavost semena pšenice prve semenske klase treba da je iznad 95 odsto, a semena druge klase iznad 90 odsto, o čemu ratari moraju voditi računa. Treba koristiti što krupnije seme jer, između ostalog, ono utiče na klijanje, nicanje i bokorenje pšenice.

Seme, đubrivo, gorivo... Koliko će da košta setva pšenice ove godine?

Kod nas se koristi seme najčešće hemijski dezinfikovano upotrebom hemijskih fungicida, retko termičkom obradom i slično.

Sada sejati  prvo rane, pa srednje sorte

Naši farmeri treba da znaju da setva u povoljnim uslovima sredine može se produžiti do polovine novembra (širi uslovno optimalni rok), čak i kasnije zavisno od vremenskih prilika u novembru mesecu.

Optimalan rok za setvu pšenice relativno dugo traje i, ukoliko je zemljište spremljeno, treba je otpočeti sortama koje povoljnije reaguju na raniji rok. U kasnijem roku treba sejati one sorte koje nisu toliko osetljive na vreme setve. U novembarskim prilikama, sejati prvo rane i srednje rane sorte pšenice.

U pojedinim godinama, kao što je ova novembarska setva povoljno deluje na pojavu patogenih gljiva pšenice, kao što je Fusarium spp., te je zato obavezna dezinfekcija semena pre setve sistemični fungicidima, kada se seme seje iz ambara, gde se koristi seme prve semenske reprodukcije.

Međutim, jako je bitno da ukoliko setva kasni i pšenica se seje van uslovno optimalnog roka, količinu semena treba povećati za onoliko procenta koliko iznosi zakašnjenje (približno za 0,5 odsto na dan zakašnjenja). Međutim, pri lošijoj predsetvenoj pripremi zemljišta, količinu semena treba povećati i za 10 odsto.

Jesenje mere nege su valjanje glatkim valjcima ako je setveni sloj posle setve isušen. U našim uslovima u novembru mnogo je bitnija mera brananje lakim branama, ukoliko se posle pljuskova na površini stvori "pokorica", koja bi sprečavala ujednačeno nicanje biljaka.

Kako se boriti protiv glodara?

Glodari - poljski miševi, tekunice, voluharice, hrčci i slepo kuče suzbijaju se upotrebom preparata rodenticida, a najefikasniji način primene je u obliku otrovnih mamaka koji se postavljaju u aktivne rupe i potom zatrpavaju i to prema vrsti glodara, koji se uočavaju u usevu pšenice.