Sadašnjom otkupnom cenom pšenice ratari nisu zadovoljni, a oni koji to mogu, čuvaju je na lageru čekajući bolje dane. Stručnjaci kažu da se skok cene pšenice očekuje već od septembra, a o zaradi se može pričati tek kada se za kilogram bude plaćalo više od 20,69 dinara, koliko je inače proizvođačka cena.
Od pamtiveka poljoprivrednik se radovao žetvi pšenice jer ona obezbeđuje prehrambenu sigurnost porodice, regije, države. Paori vole da kažu da su pare od hlebnog žita najslađe i najpoželjnije jer je to prvi ozbiljniji novac koji dospeva u njihove ruke nakon zimskog mirovanja i velikih izdataka za prolećnu setvu.
Tu sada na red dolazi veliko "ali" i to decenijama unazad. "Ali" se odnosi na otkupnu cenu. I ove, kao i predhodnih godina, ona je bila nepoznanica na samom početku žetve, o njoj se nagađalo tokom žetve i čekaju se bolji dani nakon žetve. Prinosi, kvalitet, cena, teme su "Žetvenog dana" koji tradicionalno organizuje Zadružni savez Vojvodine. Ove godine "Žetveni dan" održan je u Sremu, u ataru Kuzmina.
Đorđe Runjanin iz Kuzmina pšenicu je požnjeo sa 10 hektara, površine tri puta manje od prošlogodišnje. Kaže da se na taj korak opredelio zbog cene koja je uvek nepoznanica, pa se i ove godine na početku žetve pričalo o ceni od 16 ili 17 dinara za kilogram hlebnog žita.
"Mi ratari izgleda od pšenice imamo slabe vajde. Zbog toga ću na jesen verovatno izostaviti ovaj usev u svojoj setvenoj strukturi. Ako bih računao zakup zemljišta od 250 evra po katastarskom jutru i prinos od tri tone po ovoj jedinici površine, po ovim otkupnim cenama - ja sam na nuli. Na svojim njivama imao sam novosadske i neke francuske sorte. Obe su se pokazale dobrim kada je reč o prinosima jer su premašile tri tone po katastarskom jutru. Ako uporedim prošlu i ovu godinu, prinosima sam zadovoljan, ali ovogodišnjom cenom nisam. Prošlogodišnji rod sam držao na lageru i pšenicu sam proletos prodao za 22 dinara. I ove godine ću lagerovati i čekati", kaže Runjanin.
Inače, ovaj domaćin obrađuje oko 150 hektara što svoje, što zakupljene zemlje. Tradicionalno seje pšenicu, kukuruz i soju. Ove godine je na uštrb pšenice povećao površine pod sojom, jer mu je kako kaže, ona isplativija.
Njegovom kolegi iz Voganja, Pavlu Nenadoviću, jedina preokupacija proteklih nedelja bila je kvalitetno obavljanje žetve i skladištenje roda u silose. O ceni će, kako kaže, razmišljati nakon toga.
"Godinama unazad, kada sejem pšenicu razmišljam o tome kako ću preživeti mesec-dva nakon žetve. Naučio sam da domaćinski razmišljam jer je van svake pameti sada prodavati pšenicu. Ja sam postigao dobar prinos koji se može porediti sa prošlogodišnjim rekordnim od osam tona po hektaru, ali veliki broj ratara ove rezultate nije ostvario. Oni je moraju prodati po ceni od 16 ili 17 dinara za kilogram i na taj način otići u veliki gubitak. Ovo je karakteristično za male posede koji zavise i od države i od otkupljivača. Ja se trudim da budem nezavistan i da skladištim svoju robu, ali ako bih je morao prodavati po sadašnjoj ceni, ne bih dobro prošao", zaključuje Pavle.
Ratari kažu da ne prave troškovnik proizvodnje žita jer se rastuže kada sračunaju koliko koštaju dobra mehanizacija i zemlja, kvalitetno seme, hemija i đubrivo, a koliko novca tokom i neposredno nakon žetve, nude otkupljivači. Ali, proizvođačku cenu je, kao i svake godine, izračunao Zadružni savez Vojvodine.
"Proizvođačka cena kilograma pšenice je 20,69 dinara. Ovaj strateški proizvod treba uskladištiti i sačekati jesen. I prošle godine žito je plaćano 17 dinara za kilogram odmah nakon žetve, da bi u novembru ono koštalo 23,5 dinara", objašnjava Radislav Jovanov, predsednik ZSV.
Jovanov takođe napominje da ovaj strateški proizvod već godima unazad nema tretman koji zaslužuje, što je dovelo do toga da je pšenica jesenas u Vojvodini zasejana na svega 270.000 hektara što je najmanja zabeležena površina. Rod je neujednačen što je posledica primene ili izostanka pune agrotehnike.
"Nedopustivo je da se pšenica u Vojvodini, jednoj od najvećih žitnica u regionu, seje samo zbog plodoreda. Zadružni savez Vojvodine prvi put ove godine nije uputio zahtev i predlog Direkciji za republičke robne rezerve i Ministarstvu poljoprivrede da otkupe pšenicu. Samtramo da su količine od 50.000 do 60.000 tona, koliko je otkupljeno nekoliko predhodnih godina, zaista simbolične i samo bi dovele do složenije situacije na tržištu. Ozbiljna priča je otkup od 200.000 do 400.000 tona. Koliko čujemo, država za to nema novca", zaključio je Jovanov.
Primarnim proizvođačima se savetuje da prate berzanska kretanja u regionu, što oni i rade. Komentarišu da se za nekoliko meseci može desiti preokret na tržištu, posebno ako se uzme u obzir činjenica da su deo Evrope, kao i Amerike zadesile elementarne nepogode poput suše i polava, u Kanadi je stanje pogoršano zbog natprosečnih temperatura vazduha, dok u Rusiji i Ukrajini, žetva kasni. Nadaju se da će se čekanje na bolje dane isplatiti jer kako sada stvari stoje, situacija je u skladu sa onom narodnom - "Dok nekome ne smrkne, drugome ne svane".
Povezana biljna vrsta
Foto prilog
Tagovi
Autorka
