Da li je redukovana obrada zemljišta pametan izbor u sušnim uslovima?

Osnovna obrada je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, naročito u proizvodnji ratarskih i povrtarskih kultura. Stara je koliko i agrikultura i jedna je od prvih mera koju je čovek svesno preduzeo u proizvodnji hrane. Sa obradom zemljišta počinje i njegova antropogenizacija, tačnije, stvaranje kulturnog zemljišta. Ipak, koji su njeni nedostaci i kada se preporučuje primena redukovane obrade?

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSS u Niš, Saša Stanković, kaže da se klasičnom osnovnom obradom zemljišta ili oranjem na 20 do 25 centimetara obezbeđuje prevrtanje plastice, unošenje žetvenih ostataka i đubriva u zemljište, a takođe se omogućava i kvalitetna priprema setvene posteljice, kao i bolja kontrola korova, štetočina i bolesti.

"Za zasnivanje useve pšenica osnovna obrada se najčešće obavlja na dubini od 20 do 25 centimetara, a za kukuruz na 35 do 40 cm. Međutim, primena klasične osnove obrade zemljišta pokazala je znatne nedostatke", kaže on.

Prilagodite obradu zemljišta za setvu vremenskim uslovima

Kako navodi, teška mehanizacija u sistemima klasične obrade doprinosi kvarenju strukture zemljišta, otežava mogućnost da se u previše suvom ili previše vlažnom zemljištu obrada obavi u optimalnom roku. Takođe, doprinosi i značajnom gubitku vlage sa obrađene površine. Klasična obrada, pojašnjava, iziskuje veći broj prohoda i operacija, kao i povećan utrošak goriva, a neka istraživanja su pokazala da je kod redukovane obrade zemljišta veći sadržaj vlage nego kod klasične obrade.

"U sušnim uslovima gajenja klasična osnovna obrada često ne može obezbediti kvalitetnu i setvu na poželjnoj dubini. Zbog toga se pribegava novim sistemima obrade koji imaju za cilj kvalitetnu i pravovremenu setvu", ističe ovaj savetodavac.

Ušteda goriva i radnih sati

S obzirom na to da česte suše u periodu setve pšenice otežavaju kvalitetno izvođenje oranja, predsetvene pripreme i setvu pšenice u optimalnom roku, moguće je obradu odraditi i na drugi način.

"Česta praksa je da se sa dva unakrsna tanjiranja na većim površinama i kod proizvođača koji poseduju teške tanjirače, rotofreziranja i rotodrljanja, na manjim površinama istovremeno obavi i osnovna i predsetvena obrada, a posebnim agregatima i istovremena setva", napominje naš sagovornik i dodaje da je na većim parcelama moguća direktna setva i konzervacijska obrada zemljišta.

Time se, pored uprošćavanja procesa setve, smanjenja operacija i preteranog gaženja, postiže i dobar ekonomski efekat, ušteda goriva, radnih sati, i što je najvažnije, setva se obavlja u optimalnom roku.

"Postoje proizvođači koji su zahvaljujući redukovanoj obradi zemljišta, primenom teških tanjirača u dva do tri prohoda uspeli da postignu rekordne prinose od 7,5 tona po hektaru pšenice i ječma, što je za južni deo Srbije impozantan rezultat", kaže Stanković.

Koji su nedostaci redukovane obrade?

Kako dodaje, klasičnom obradom zemljišta i setvom, usled nekvalitetne setvene pripreme zemljišta i pri uslovima nepovoljne vlažnosti, seme ne može biti inkorporirano na određenoj dubini, pa veći deo ostaje nepokriven, podrvgnut dejstvu mraza, ptica, što dovodi do smanjenja prinosa.

Na osnovu mnogih rezultata istraživanja i prakse, prinosi pšenice pri klasičnoj i redukovanoj obradi su često slični, čak postoje rezultati kad su prinosi pšenice prilikom redukovane obrade viši u odnosu na prinose pri klasičnoj obradi.

"Suočeni sa teškim uslovima prilikom oranja, proizvođači koriste i traktorske freze samo da bi što bolje i kvalitetnije obavili redukovanu obradu i setvu."

Počela setva, ali deficit vlage zadaje glavobolju proizvođačima

Bitno je, naglašava savetodavac, da je tom prilikom parcela solidno čista od žetvenih ostataka predkulture, ali i od korovskih vrsta. Međutim, jedna od mana redukovane obrade zemljišta kada je u pitanju setva pšenice je verovatnoća veće zakorovljenosti nego kod oranja, što uključuje obaveznu primenu herbicida.

Primena redukovane obrade je, međutim, nužno zlo, u uslovima kada se žuri kako bi se ispoštovao optimalni rok setve i kada želimo da postignemo bolji ekonomski efekat. Zato se proizvođačima savetuje da nakon redukovane obrade zemljišta naredne jeseni obave duboku jesenju klasičnu obradu za sledeću kulturu, pre svega okopavinu.

"Posebno je važno, posle takve vrste obrade obaviti i agrotehničku meru podrivanja kako bi se zemljište rastreslo, razbio plužni đon i popravile fizičko-mehaničke osobine zemljišta", zaključuje savetodavac.