Dragana Padejski: Uz podzemno navodnjavanje do 14 t/ha kukuruza

"U poljoprivredi svake godine krećete u prvi razred, a u ratarstvu je svaka godina veoma izazovna zbog okolnosti na koje ne možemo da utičemo. Ono što je do nas i što na sreću možemo da kontrolišemo, je adekvatna primena agrotehničkih mera, odabir sortimenta i u ovim sušnim uslovima, svakako je sve veća potreba za navodnjavanjem useva", počinje priču za Agroklub uspešna poljoprivrednica Dragana Padejski iz Perleza.

U ovom delu srednjeg Banata, smestilo se porodično gazdinstvo koje ova vredna žena vodi već 20 godina. Obrađuje oko 100 hektara zemlje, ali u ovom izazovnom poslu nije sama. Rame uz rame, uz nju stoji suprug Negoslav, ali i ćerka Lena koja studira fitomedicinu i sin Jovan koji je na studijama ratarstva. Primarno se bave ratarstvom - na 30 hektara gaje kukuruz, na istim površinama su pšenica i suncokret, kao i lešnik na pet hektara. Imaju svu neophodnu mehanizaciju.

"Od kada znam za sebe, ja sam u poljoprivredi. Kada sam bila mala moji su se bavili povrtarstvom, a sestra i ja smo sa njima sve radile. Kada sam se udala, nastavila sam tim putem. Iako sam studirala informatiku, ovo je ono u čemu sam se pronašla i ostvarila", kaže ona.

Dve suprotnosti: 1,5t/ha i 14 t/ha kukuruza

Dok obilazimo parcelu od osam hektara sa koje je obran kukuruz, a imajući u vidu izuzetno lošu godinu kada je prinos ove žitarice u pitanju, zanima nas kakve su rezultate ostvarili.

"Na ovoj parceli prinos je bio 14 tona po hektaru kukuruza i sve to zahvaljujući podzemnom sistemu navodnjavanja kap po kap. Na ostalim njivama, gde nije navodnjavano, prinosi su veoma loši, svega 1,5 do 3 tone po hektaru."

Do sada, kaže, nisu ni na koji način navodnjavali ratarske useve. Ipak, odlučili su da to promene od ove godine.

"Naš izbor je bio da ne uvećavamo površine, već da one koje imamo maksimalno iskoristimo. Ulazimo u jedan vid ekstrema kada je klima u pitanju i očekujemo sve ozbiljnije suše, a jasno nam je svima da je potreba za navodnjavanjem neminovna. Dugo smo analizirali i razmišljali koji sistem da primenimo i koji usev bismo mogli da navodnjavamo", priča nam ona.

Nakon sastanaka i dogovora sa stručnjacima iz kompanije Pipelife, kaže, odlučili su se za sistem subirigacije.

"Zaključi smo da bi ova investicija najviše opravdala primenu u ratarstvu. Kukuruz smo zasejali u optimalno vreme, odabrali smo sortu koja ima kasniju fazu cvetanja, sa gušćim sklopom, od oko 85.000 biljka po hektaru", navodi Dragana, dodajući da prinos sam po sebi dovoljno pokazuje da je ova investicija bila mudra i opravdana.

Ona ističe da je od početne ideje do realizacije sve povereno timu iz Pipelife-a koji je bio zadužen za idejni projekat, nacrt i sve proračune.

"Sve odluke donosili smo kroz konsultaciju sa Miloradom Mandićem iz ove kompanije, koji je tu za nas kada god je to potrebno, za svako pitanje i nedoumicu. Za nas su upravo taj ljudski faktor i stručnost presudni", kaže ona.

Voda direktno u koren

A upravo ovaj stručnjak nam je pojasnio kako na ovom primeru izgleda realizacija projekta subirigacije.

"Pre svega, sistem je projektovan prema dostupnoj vodi u bunaru, a na ovoj parceli je protok od 300 do 350 litara vode u minuti. Sistem je podeljen na šest sekcija, razmak između laterala, odnosno podzemnih cevi, je jedan metar", pojašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede i savetnik prodaje u kompaniji Pipelife, Milorad Mandić.

Kapljači koji se koriste su sa protokom od 0,8 litara na sat vremena, sa razmakom od 50 cm između kapljača. Laterali se mašinski ukopavaju ispod zemlje, kada vremenski uslovi dozvoljavaju, nema ničeg zasejanog i kada nema padavina. Najčešće je to u toku zime kada nema snega ili u rano proleće.

"Kada se postave laterali, proizvođač može da radi, da priprema zemlju, seje, a mi možemo da pristupimo ostalim radovima na projektu. Postavljamo cevovod i obavljamo spajanje filterske stanice, koja je u ovom slučaju na prikolici zajedno sa agregatom i po potrebi se dovozi kada se pokreće navodnjavanje. Imamo primarni cevovod koji dovodi vodu od filterske stanice do ventila koji pokreću sekcije navodnjavanja, a na kraju parcele se nalazi kolektorski cevovod koji omogućava sistemu da funkcioniše po principu spojenih sudova, skuplja vodu i koristi se za ispiranje sistema."

A po jednom hektaru postavlja se oko 10.000 metara creva kap po kap.

"Najveća prednost ovog sistema je dostupnost vode, jer biljke dobijaju vodu direktno u zoni korenovog sistema, onda kada im je to najpotrebnije. Za razliku od drugih sistema koji navodnjavaju od gore, u sistemu subirigacije voda je maksimalno iskorišćena", ističe on.

Koliko često se navodnjava?

"To zavisi od fenofaze biljke i vremenskih uslova, ali postoji jasna formula po kojoj se određuju neophodne količine i intervali navodnjavanja, ono što je bitno da sistem može da isporuči dovoljno vode kada su najviše temperature, a biljka je opterećena rodom. Na vrhuncu sezone navodnjava se svaki drugi ili treći dan, a pri kraju sezone na svaki peti dan i polako zatvaramo sistem pre nego što uđemo u žetvu kukuruza", kaže Mandić.

Na Draganinoj njivi navodnjavanje je počelo nakon 20. jula.

"Počeli smo sa navodnjavanjem u pravom trenutku i uspeli smo da ostvarimo lepe rezultate uz relativno mali broj navodnjavanja."

Svaki sistem, dodaje, opremljen i određenim uređajem za prihranu biljaka.

"Ovde je klasična venturi cev koja radi na razlici u pritisku i uvlači vodotopiva đubriva, ali na ovoj parceli usev nije prihranjivan kroz sistem ove godine, već isključivo osnovnim đubrenjem. Ujedno, sistem za prihranu služi i za ispiranje sistema i za tretiranje protiv glodara, stvaramo blago kiselu sredinu i rasterujemo glodare od sistema, jer su oni neprijatelj broj jedan ovakvog tipa navodnjavanja", navodi i dodaje da je potrošnja vode na ovom polju bila oko 16 do 18 kubika vode, na sat vremena po hektaru.

Pipelife: Šta je važno pri odabiru sistema za navodnjavanje?

"Još jedna prednost subirigacije je ta što laterali mogu da traju i 20 godina. Polietilen je u pitanju, ne razlaže se u zemljištu i ako se pravilno održava i koristi ima dug vek trajanja. Svakako, uvek projektujemo tako da sistem bude maksimalno ekonomski isplativ i da povrat investicije bude što brži", ističe naš sagovornik.

Navodnjavaće još 18 hektara

Na parceli sa koje je obran kukuruz posejana je pšenica koju će Padejski navodnjavati dogodine.

"Zemlja je nađubrena, potanjirana, zasejana je pšenicom i povaljana. Nakon odlične sezona za kukuruz na ovoj njivi, u zavisnosti od potreba, sve je spremno da navodnjavamo i pšenicu iduće godine", kaže Dragana.

I nisu se zaustavili tu, a u toku je realizacija još jedne značajne investicije.

"Sistem subirigacije primenićemo na još 18 hektara. Treba da se postavi ovih dana, a na toj parceli je takođe u planu da sejemo kukuruz na proleće. Bunar je iskopan, pumpa je zaronjena i sve ćemo završiti do prolećne setve", zaključuje ova poljoprivrednica.

Ako i vi planirate da navodnjavate svoje parcele, opremu možete nabaviti i kod ekskluzivnog distributera za Srbiju, kompanije Agrimatco doo Novi Sad. Za sve informacije i konsultacije na raspolaganju vam je produkt menadžer kompanije Pipelife Serbia Ivica Aleksandrov. Pozovite ga na broj telefona 060 039 01 23.

Ukoliko želite da dobijete neobavezujuću i informativnu ponudu za navodnjavanje, odgovorite na nekoliko pitanja ispod i predstavnik kompanije Pipelife će vas kontaktirati.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Dinka Bogunović/Lena Padejski}