Đubrenje oranica za dobre prinose - prvo uraditi analizu zemljišta

U Pomoravskom okrugu optimalni rok za jesenju setvu pšenice je od petog do 25. oktobra, a pre toga treba dobro pripremiti zemljište, kažu u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini.

"Ono što je bitno za jesenju setvu jeste da poljoprivrednici treba da se pridržavaju svih agrotehničkih mera, znači da ispoštuju vreme setve, rokove setve, količinu semena, da pravilno pripreme zemljište i upotrebe odgovarajuću količinu mineralnih đubriva jer je to najčešći vid đubrenja jesenjih kultura. Organsko, odnosno stajnjak, može da se unese ali preporučeno je da to bude prethodne godine", rekla je savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini Milanka Miladinović.

Obavezna analiza zemljišta

Na teritoriji Pomoravskog okruga, pšenica se najčešće seje posle kukuruza.

"Često se dešava, u zavisnosti od vremenskih prilika, da setva kasni jer kasni i berba kukuruza pa poljoprivrednici imaju kratak rok za pripremu i setvu. Ove godine ubrzano sazreva kukuruz ali može da bude komplikovano ukoliko ne bude dovoljno vlage. Inače, optimalni rok za setvu pšenice, na našem terenu, je od 5. do 25 .oktobra. To ne znači da se ne može i kasnije sejati pšenice. Imali smo godine kada se seje i tokom novembra i decembra, ali mi to ne preporučujemo, naročito u decembru."

Za setvu je bitno da se zemljište kvalitetno pripremi, da se pođubri, ali pre toga treba uraditi agrohemijsku analizu zemljišta.

"Da bi znali koju količinu đubriva treba staviti, bitno je da znamo kvalitet zemljišta i ono što sadrži. Mi poljoprivrednicima preporučujemo da urade agrohemijsku analizu za koju uzorkovanje radi naša služba. Mi to već radimo zadnjih 15-20 godina, a trenutno je analiza besplatna. Svaki poljoprivrednik ima pravo da je uradi sa pet svojih parcela i mora da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo", istakla je naša sagovornica.

Preporuka na osnovu uzgojne kulture

Agrohemijskom analizom se utvrđuju osnovni elementi plodnosti; sadržaj fosfora, kalijuma, procenat humusa, kalcijum karbonata i stepen kiselosti.

"Na osnovu toga naša stručna služba daje preporuku kako đubriti te parcele. Tačno se određuje količina NPK đubriva koju treba predsetveno uneti. Dugogodišnjim radom je utvrđeno da na našem terenu ima dosta kiselih zemljišta i dosta zemljišta sa niskim sadržajem fosfora. Upravo je zato bitno da se zna stanje na parceli. Mi preporučujemo najčešće NPK 16:16:16, zatim 10:30:20 ili MAP. To su đubriva pogodna za naš teren."

Jesenje đubrenje ozimih žitarica

Količine đubriva se određuju na osnovu analize, ali ako nije urađena analiza poljoprivredni stručnjaci, za optimalan prinos pšenice, najčešće preporučuju unos od 100 do 200 kg azota po hektaru, 50 do 130 kg fosfora i 40 do 100k g kalijuma.

"Ta đubriva se rasture i unesu na oko 20 do 25 cm dubine, to je dubina prodiranja korenovog sistema kako bi se usev dobro razvio i dao dobar prinos. Ukoliko pšenica ide posle kukuruza, pošto ostaje veća kolićina žetvenih ostataka posle berbe kukuruza, savetujemo i unos određene količine azotnih đubriva u vidu KANa ili uree, oko 100 do 150 kg da bi se obavila mineralizacija organskih ostataka", objasnila je Miladinovićeva.

Značaj NPK za pšenicu

Azot određuje visinu roda kod pšenice i potrebno je regulisati količinu azota.

"Sada se unosi jedna trećina, znači manji deo u jesenjem periodu. Ukoliko se unese manje nego što treba biće manji rod, a ako se unese veća količina slabi se otpornost useva prema poleganju, mrazu i bolestima i opet se smanjuje rod."

Fosfor je bitan za pšenicu jer utiče na razvoj korena, ubrzava razvoj, cvetanje i oplodnju, bitan je za rod. Kalijum utiče na zadnje faze i najvažaniji je za kvalitet zrna pšenice. Stručnjaci kažu da su svi elementi podjednako važni i treba naći neki balans.

Sejati samo deklarisano seme

U Poljoprivrednoj službi u Jagodini kažu da poljoprivrednici slušaju savete stručnjaka i da, za razliku od ranijih godina, donose uzorke zemljišta na analizu. Takođe naglašavaju da ono u čemu poljoprivrednici greše, možda da bi uštedeli, je upotreba sopstvenog semena iz ambara.

"Na našem terenu veliki deo poljoprivrednika se odlučuje na setvu semena iz ambara, a ne za kupovinu semena u apoteci. Naglasila bih da je bitno da se poljoprivrednici pridržavaju agrotehničkih mera i da nabave kvalitetno seme iz poljoprivrednih apoteka koje je dorađeno i pripremljeno u te svrhe", rekla je Miladinovićeva.

U Pomoravskom okrugu ozima pšenica se seje na površini od 10.000 do 12.000 hektara. Pod ostalim strnim usevima, a to su ozimi ječam, ovas, tritikale, su površine od oko 3.000 hektara, što znači da ukupno ima oko 15.000 hektara pod ozimim usevima.