• Proizvodnja pasulja
  • 04.08.2019. 14:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Temerin

Dvadesetogodišnji Siniša Arsić odlučio da se posveti proizvodnji pasulja

Siniša Arsić iz Siriga ima dvadeset godina i već sada ima razvijenu proizvodnju pasulja, na površini od 18 jutara zemlje a, kako kaže, za desetak dana trebalo bi da počne žetva.

Foto: Bigstockphoto/ Diyana Dimitrova (Ilustracija)
  • 888
  • 68
  • 0

Siniša Arsić procenjuje da bi ove godine mogao da ima više od 25 tona prinosa pasulja, a za sledeću sezonu planira da udvostruči proizvodnju. U planu mu je da prestane da proizvodi soju i da umesto nje taj deo površine iskoristi za proizvodnju pasulja, tako da bi od sledeće godine trebalo da sadi pasulj na 36 jutara zemlje. Za ovogodišnje prinose već je ugovorio kupce ali, navodi, ne za svu količinu. Ipak, ističe, i od te količine koju je ugovorio da proda uspeće da pokrije sve troškove i sačeka sledeću sezonu bez problema.

"Pronalazim biznis u pasulju, premda proizvodim i krompir, luk i kupus, ali se pomalo bavim i ratarstvom, jer imam i nešto posejane soje. Ali sojom se neću više baviti, jer je pasulj isplativiji. Posejao sam kanadski haribek pasulj, i domaći gradištanac. Haribek je uvozno seme, koje daje prinos od 1,8 tonu po jutru, a seme garadištanca sam kupio u Banatskom Karađorđevu," navodi Arsić.

Obrađuje ukupno 60 jutara zemlje

On obrađuje 60 jutara zemlje. U svojoj proizvodnji koristi zalivni sistem za navodnjavanje jer, kako objašnjava, bez vode nema ratarstva, a pogotovo nema pasulja. U poljoprivrednoj proizvodnji mu najviše pomaže deda, ali i saveti njegovih profesora iz Srednje poljoprivredne škole u Futogu i sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Zemlji ne treba gazda već radnika. Nastojimn da automatizujem proizvodnju i berem pasulj kombajnom koji sam kupio. Od Pokrajine sam dobio novac za zalivni sistem, a od Republike za plug," navodi Arsić.

Kupci u Temerinu i u Novom Sadu podržavaju ideju Siniše Arsića jer će na ovaj način u maloprodajama i veleprodajama moći da kupuju domaći pasulj, a ne onaj koji se proizvodi u Kirgiziji, Argentini, Kini i kupuje se u domaćim marketima. Arsić je sa mnogim marketima u Novom Sadu i Temerinu ugovorio prodaju te će se njegov pasulj moći kupiti vrlo brzo i u našim prodavnicama.

Država mora da pomogne mladim poljoprivrednicima

Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Žarko Ilin podržava ovu ideju navodeći da mladi poljoprivrednici mogu na taj način mnogo da pomognu razvoju domaće poljoprivrede. Kako ističe, tako bi mogla da se poveća domaća proizvodnja i da se smanji uvoz iz drugih država. Ipak, prema njegovim rečima, u tome mora i država da pomogne mladim poljoprivrednicima.

"U pokrajini se pasulj gaji na svega 827 hektara i proizvede se oko 1.170 tona, a u celoj Srbiji zauzima 9.112 hektara i dobije rod od 11.400 tona. Po glavi stanovnika dolazi 1,6 kilogram pasulj, što je gotovo upola manje od potreba domaćeg stanovništva," navodi Ilin.

Ilin objašnjava i da proizvodnja pasulja na godišnjem nivou opada za 20,6 odsto, a u Srbiji za 21 odsto. Poručuje da bi rešenje za to bilo da država poveća subvencije kao i u tome da se seje sertifikovano seme, da se obavlja zaštita od bakterioze i da se obavezno radi navodnjavanje jer će sve to, kako ističe, udvostručiti rod na istoj površini, prenosi Dnevnik.


Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Pasulj Proizvodnja pasulja Siniša Arsić Žarko Ilin


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi