Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Povratak uljane repice
  • 31.12.2016. 12:00

Dvostruko više uljane repice

Šefovi sirovinskog sektora uljara izneli su podatak da oni smatraju da je ove godine posejano približno 40 hiljada hektara. To je u odnosu na prethodnu godinu i posejanih 20 hiljada hektara drastičan porast.

Foto: Jaroslav Machacek / Big Stock
  • 3.327
  • 789
  • 0

Niske temperature u prethodnom periodu nisu pogodovale razvoju uljane repice, međutim kako nije bilo jakih udara vetra nije došlo do znatnijeg oštećenja useva, ocenjuje šef odseka za uljanu repicu u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Ana Marjanović Jeromela.

"Obilaskom terena ustanovili smo da su usevi uglavnom u zadovoljavajućem stanju. Po pravilu su ove godine proizvođači posejali na vreme i poštovali su sva agrotehnička pravila. Jedino na početku smo imali problema sa pojavom pokorice, zbog obilnih padavina koje smo imali krajem septembra i početkom oktobra. Tamo gde se nije dobro zaštitilo od insekata može biti problema, kao i na pojedinim oazama gde ima glodara" - upozorava Jeromela.

Zaštita uljane repice

Kada je reč o zaštiti uljane repice nju možemo podeliti na dva aspekta. U jesenjem aspektu, koji je prošao, bilo je dosta pojave buvača - sitnih crni insekata, koji nagrizaju i prave rupe na listovima i kotiledonima. Međutim, tehnologija je u mngoim aspektima ovde rešena, pa su se mere zaštite znale na vreme. Drugi aspekt je sadašnji, kada su aktuelni glodari kojima je uljana repica naročito interesantna zbog sočnog lišća bogatog vitaminima. Štete od glodara su prepoznatljive, jer izgledaju kao oaze u usevu.

"Kod uljane repice ne važi da je dovoljno samo posejati i na kraju požnjeti. Treba stalno obilaziti usev, a veoma je bitno kod zaštite od glodara unositi mamke u zemljište odnosno rupe kako bi se sprečilo trovanje divljih životinja, pre svih ptica, koje su prirodni čistači glodara" - podseća dr Ana Marjanović Jeromela.

Uljana repica se prodaje bez čekanja

Jedan od razloga zašto se sve više seje uljana repica je i sve češčća pojava suše. Ratari veruju da će kao ozima biljna kultura dobro iskoristiti vlagu preko zime u zemljištu i praktično izbeći eventualnu sušu. Kao ozima biljna kultura, ona ima i stabilniji prinos. Može se kalkulisati, bez većih oscilacija prinosa, i prva veća zarada u godini.

"Rod uljane repice je roba koja se prodaje bez čekanja, koja uvek ima kupca i koja se po pravilu plaća odmah" - kaže Jeromela.

Dobar deo semena uljane repice se izvozi, a deo se prerađuje u našim uljarama u različite proizvode sa visokim sadržajem omega 3 masnih kiselina. U pogledu prinosa, kod nas je on nešto manji nego u zemljama zapadne Evrope. Razlog za to nije sortiment, već klimatski uslovi. Naime, kod nas vegetacija traje mesec dana kraće. Dolazi naglo leto, sa izrazito visokim temperaturama, koje prekidaju vegetaciju.

"Biljka prinudno sazreva, jer nema dovoljno vremena da dođe do punog nalivanja semena, zbog čega smo mi u Institutu prilagodili sorte i hibride na kraću vegetaciju. Prinosi kod nas variraju, a prosečno se kreću od tri do četiri tone po hektaru. Ima proizvođača koji postižu prinose i preko četiri tone po hektaru, ali su to oni ratari koji ispoštuju sve agrotehničke mere i preporučenu tehnologiju gajenja" - objašnjava Jeromela.

Nagli porast gajenja uljane repice u Srbiji

Posmatrajući dugoročni period, u svetu se uz mala variranja registruje neprekidni porast gajenja ove uljarice. Kada se posmatra Srbija, ta variranja su značajno veća. Kod nas je zlatni period uljane repice bio 1985. godine u vreme pojave fomopsisa (Phomopsis) na suncokretu. Kasnije je gen otporan na ovu bolest ugrađen u hibride uljane repice. Sa ponovnim porastom proizvodnje suncokreta, opada proizvodnja uljane repice. Poslednjih desetak godina, pojavom bio dizela odnosno obnovljivih goriva, interesovanje za ovu kulturu ponovo se pojavilo. Došlo je do blagog porasta gajenja te industrijske biljke, da bi potom nekoliko sušnih godina izazvale manji pad površina. Međutim u poslednjih pet - šest godina dolazi do porasta površina, da bi između prošle i ove sezone došlo do naglog porasta gajenja od približno 100 odsto.

"Po nekim procenama koje smo imali na sastanku poslovne Zajednice za industrijsko bilje, šefovi sirovinskog sektora uljara su izneli podatak da oni smatraju da je ove godine posejano približno 40 hiljada hektara. To je u odnosu na prethodnu godinu i posejanih 20 hiljada hektara drastičan porast. Mislim da ni jedna biljna vrsta ovde nije doživela takav porast kao što je to slučaj sa uljanom repicom poslednjih godina" - zaključuje Ana Marjanović Jeromela.

Foto: Jaroslav Machacek / Big Stock

Povezana biljna vrsta

Uljana repica

Uljana repica

Sinonim: - | Engleski naziv: Swede rape, oilseed rape | Latinski naziv: Brassica napus L. (Partim)

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 %  ulja i oko 20 % belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo, a... Više [+]

Tagovi

Ratarstvo Uljana repica Uljarice


Autor

Stevan Davidović - Zeremski

Više [+]

Stevan Davidović Zeremski, Novi Sad