Procene prinosa ozimih useva u Evropskoj uniji revidirane su na bolje. Ali, ekstremne vrućine krajem juna stvaraju neizvesnosti, ističu u junskom izdanju JRC Mars Biltena.
Više temperature i odgovarajuće snabdevanje vlagom dovele su do ubrzanog rasta ozimih i jarih žitarica. Prema junskom izdanju JRC Mars Biltena, procene prinosa ozimih useva u Evropskoj uniji revidirane su na bolje.
Prema njima, izgledi za meku pšenicu, ječam, raž i uljanu repicu sada su iznad petogodišnjeg proseka. Očekivanja od jarih useva su različita i neizvesnija jer je rano za predviđanja.
U velikim delovima Evrope, niže prolećne temperature od uobičajenih imale su uticaje na useve, ali, sve toplije vreme u kombinaciji sa padavinama ubrzale su fenološki razvoj ozimih i jarih kultura, čime su poboljšani izgledi za prinos. Međutim, ekstremne vrućine krajem juna ipak bi mogle da utiču na njegovo smanjenje, ali više informacija o tome će biti dostupno u idućem izdanju ovog izveštaja.
Natprosečno niske temperature krajem petog i početkom šestog meseca, u srednjoj Evropi produžile su kašnjenje rasta ozimih useva, ali i pomogle da se izbegne stres biljaka tokom suše. Deficiti kiše u središnjoj Italiji i Portugalu imali su ograničene negativne uticaje na ozime useve u odmakloj fazi razvoja, dok su viškovi padavina u jugozapadnoj Španiji i južnoj crnomorskoj regiji imali pretežno blagotvorne efekte.
Prevlažni uslovi u baltičkoj regiji doveli su do povećanog pritiska od štetočina i bolesti, ali i otežali terenske aktivnosti. Dalje, u severnoj Nemačkoj i južnoj Danskoj manjak sunčevih zraka u vreme cvetanja ozimina smanjilo je potencijal prinosa.
U JRC Mars Biltenu ističu da su žitnu kampanju u severnoj Africi obeležili kišni deficiti često popraćeni natprosečnim temperaturama u Alžiru, središnjem Tunisu i zapadnoj Libiji. Kao posledica toga, izgledi za prinos ovih ratarskih kultura su iznad petogodišnjeg proseka u Tunisu i Maroku, ispod ovog proseka su u Alžiru, dok su oni za Libiju i Egipat u skladu sa njim.
Visoke temperature mogu uticati na smanjenje prinosa žitarica - koliko?
U Ukrajini su do kraja maja bili povoljni uslovi, što je dovelo do dobrog napretka bilja i obećavajućih prinosa. Ali, očekuje se da će olujno vreme koje je naknadno zabeleženo na jugu i istoku te zemlje imati negativan uticaj na kvalitet i količinu pšenice, povećavajući neizvesnost oko očekivanog roda.
Međunarodno veće za žitarice (IGC) predviđa da će se ukupna svetska proizvodnja u ovoj sezoni povećati za 85 miliona tona, do novog rekorda od 2.301 milijarde tona žitarica. Rezultat je to rasta prinosa pšenice, kukuruza, ovsa, prosa i tritikala.
Ipak, s obzirom na rekordne prognoze potrošnje za hranu, stočnu hranu i industrijske svrhe, predviđa se samo blagi porast zaliha. S nešto većom ukupnom mesečnom potrošnjom i smanjenim početnim zalihama, njihov prenos na kraju sezone 2020/2021 smanjen je za pet miliona tona.
Očekuje se da će svetska trgovina žitom tokom juna i jula biti najviša u istoriji. Zbog većeg uvoza kukuruza, ječma i sirka u Kinu, prognoza za svetsku trgovinu na kraju sezone povećana je za pet miliona tona, na 425 miliona tona.
Tagovi
Autorka
