Ekstremno vreme u Evropi neće smanjiti prinose za većinu kultura?

Iako ova godina nikako ne ide na ruku ratarima i njihovim usevima, na nivou Evropske unije prognoza prinosa za većinu kultura ostaje na ili je čak malo iznad petogodišnjeg proseka, stoji u julskom izdanju Biltena JRC MARS - Monitoring useva u Evropi. 

Najlošije suncokret i jari ječam

Očekivanja su najviše smanjena kod suncokreta, 5% ispod petogodišnjeg proseka i to zbog lošeg vremena u Rumuniji te kod jarog ječma, 14% ispod petogodišnjeg proseka zbog sušnih uslova u Danskoj, Švedskoj, Finskoj i baltičkim zemljama te istočnoj Rumuniji. 

Kažu da je ograničeno snabdevanje zemljišta vodom dodatno pogoršana znatno višim temperaturama. Jug Pirinejskog poluostrva i severna Italija su doživeli jake toplotne talase sa negativnim učincima na prinose. Temperature su uglavnom bile između 30 i 40°C. 

Beleže i znatno sušnije uslove od uobičajenih u mnogim delovima Evrope, uključujući Češku, Austriju, severoistočnu Francusku, zemlje Beneluksa, Dansku, južnu Francusku, Švedsku i Finsku, većinu zemalja Baltičkog mora, Poljsku i velike delove Nemačke i istočne Rumunije. 

S druge strane, višak padavina u nekim je delovima odložio žetvu, a potencijalno je smanjen kvalitet žitarica u zapadnim delovima Bugarske i Rumunije, Slovenije, Hrvatske i Mađarske. 

Žetva 2023: Niska otkupna cena je poslednji udarac - ko preživi, pričaće

Kada je reč o travnjacima, vrući i suvi uslovi negativno su uticali na zapad i sever kontinenta. Tamo su zabeležene konstantnte iznadprosečne temperature uz deficit padavina. Zemlje južne Evrope imale su koristi od redovnih padavina pa su uslovi za rast bili povoljni, osim na jugu Pirinejskog poluostrva.

Manje ozimina u Hrvatskoj i Sloveniji

U posebnom delu izveštaja o zemljama/regijama stoji kako se očekuje smanjenje prinosa ozimih useva u Hrvatskoj i Sloveniji gde su obilne padavine u maju i junu povećale broj štetočina, bolesti i gljvičnih infekcija smanjena je kvaliteta zrna i potencijal prinosa. Pored toga, u glavnim poljoprivrednim područjima javljali su se i toplotni talasi, no piše i kako su bili kratki, s manjim štetnim učincima na useve. 

Kod jarina su više temperature ubrzale vegetativni razvoj koji je bio zaostao u maju i junu. Sadržaj vlage u tlu u Hrvatskoj je oko prosečnog, što je bilo korisno za cvetanje kukuruza, ali česte padavine nisu bile dobre za oprašivanje. Zaključno, prognoza prinosa letnjih useva je revidirana naviše. 

Prognoza do 29. jula

U biltenu donose i prognozu do subote, 29. jula u kojoj predviđaju da će pod uticajem vruće zračne mase koja se kreće iz Afrike, delovi južne Evrope doživeti neuobičajeno visoke temperature dok se za područje severno od regije Alpa, širom kontinenta, predviđa hladna vazdušna masa koja će doneti kišu.

Temperature bi mogle biti za 2 °C do 4 °C više od dugoročnog proseka (LTA) u većem delu Italije, Balkanskog poluostrva, zapadne Turske i severnog dela evropske Rusije. Čak se predviđa da će u nekim od ovih regija za 8°C premašiti dugoročni prosek.   

Prognoziraju suve uslove (ukupna padavina manja od 3 mm) za Portugal, veći deo Španije, južnu Francusku, središnju i južnu Italiju, jugozapadni Balkanski poluostrvo i veći deo Turske.

Dugoročna vremenska prognoza, od avgusta do oktobra, ukazuje na pad temperature u odnosu na prosek i to za 2°C u avgustu i septembru (verovatnost 80-90% i više) te između 0,5-1°C u oktobru (verovatnost 60 do 70%). 

Prognoza padavina ukazuje na manju verovatnost (60-70%) za one koji prelaze medijan do 50 mm i to samo u delovima Pirinejskog poluostrva i Italije.