Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pšenica 2023
  • 19.07.2023. 12:00

Žetva 2023: Niska otkupna cena je poslednji udarac - ko preživi, pričaće

Ovogodišnju proizvodnju pšenice je snašlo sve što je moglo - vremenske neprilike, bolesti, jeftina ukrajinska i ruska i konačno - niska otkupna cena. Šta je sve dovelo do ovoga, kako ovogodišnja žetva izgleda u brojkama, pitali smo stručnjake u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.

Foto: Maja Celing Celić
  • 713
  • 76
  • 0

Nakon dve odlične sezone, ova će za pšenicu i ratare takođe biti za pamćenje, ali ne po dobru. Ove je godine snašlo sve što je moglo - vremenske neprilike, bolesti, jeftina ukrajinska i konačno - niska otkupna cena. 

Slično je i u Srbiji 

Situacija je iznenadila i struku i proizvođače, otkrio nam je prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za ovu ratarsku kulturu.

"Svi smo procenjivali bolji rod, jer je pšenica tako izgledala, iako je pretpela velike uticaje vremenskih neprilika."

Prema njemu je glavni problem što je krajem juna bilo četiri do pet, kako kaže, tropskih dana s temperaturama do 36°C.

"To je izazvalo toplotni udar kojeg nije mogla da pregura. Nestala je sva zelena površina, klas, lisni rukavci. U tom je periodu trebalo dovršiti posao nalivanja zrna, no naglo je, neprirodno sazrela. Preskočena je cela jedna faza, i zato je kvaliteta slabija", pojasnio je. 

No, tu je samo deo objašnjenja zašto je prinos niži. Dakle, učestale padavine sprečile su primenu zaštitnih sredstava zbog čega mnogi nisu uspeli da je zaštite do kraja, prema savetu struke. 

"I sada imamo manju hektolitarsku masu, ispod 70, čak do 64 kg. Istina ima i one do blizu 80 i to kod domaćih sorti koje su bolje prilagođene. Ali, gro je njih ispod standardnog, propisanog kvaliteta, a to je 76 do 74 kg najniže. Kakav će biti tehnološki kvalitet, nećemo znati dok mlinari i pekari ne budu isprobali brašno."

Kada je reč o proteinima, oni su prilično zadovoljavajući, najmanje 11,5 do 12, negde idu i do 14.

"Ali to je zbog nenalivenosti zrna pa je veći uticaj omotača na sadržaj proteina nego sama unutrašnjost zrna u kome ih ima mnogo manje, a oni su važniji. Verovatno će i sadržaj glutena biti slabiji", pretpostavlja. 

Puno je izazova bilo u proizvodnji pšenice ove godine

Malešević, naravno, prati i kretanje cena i turbulencije na tržištu. Kaže, bez obzira što su prošlogodišnje od 350 evra po toni bile nerealne i za koje je znao da se neće moći održati, ove sezone ne može objasniti zašto su tako niske. Dakle, cena na Produktnoj berzi je od 20 do 21,50 din/kg bez PDV-a (170 do 180 €/t, op.a.), zavisno od kvaliteta.

"Ovaj nagli pad je preteran. Sve što je ispod 200 evra po toni je gubitak za svakog farmera jer su inputi bili daleko skuplji nego ranijih godina", upozorava te dodaje da ne zna radi li se o uticaju preteranih količina ruske ili ukrajinske, jesu li kupci bili nezainteresovani ili je država bila nespremna da interveniše i spreči ovu vrstu konkurencije. 

Ističe da je Srbija u lošijoj situaciji jer nema nikakvu ili vrlo slabu podršku države koja je pak obećala da će kupiti oko 300 hiljada tona na tržištu, ali još ne izlazi s tenderom. 

"Ali, vidim da i hrvatski farmeri takođe protestvuju i traže zaštitu. Međutim, kod nas niko ne reguje na proteste poljoprivrednika i ne znam šta će se na kraju desiti. Važno je da se žetva završi, a onda treba o svemu raspravljati", rekao je. 

Želite da prodate pšenicu Robnim rezervama? Ovo su uslovi

Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe budući da su u Srbiji zasejane i veće površine pa iako je kvalitet problematičan, biće je više nego prethodnih godina.

"Ostalo nam je i prošlogodišnje, kvalitetnije, na zalihama jer smo jedan period imali zabranu izvoza, a to nam sada stvara dodatne probleme."

Dobar klas, štura zrna 

Međutim, u susednoj Hrvatskoj, očekivanja su bila velika, pa čak i pred samu žetvu, ali su prinosi mnogo lošiji u odnosu na rekordne lanjske i one od pre dve sezone. 

"U jednom su trenutku zrna izgledala odlično i očekivali smo dobre rezultate, ali su na kraju ostala štura, sitna", komentariše dipl. ing. Ante Nevistić, vlasnik kompanije "Inspecto" u čiju je laboratoriju u Osijeku pristiglo 220.000 tona pšenice na ispitivanje. 

"Očigledno je podbacila u fazi cvetanje zbog velikih padavina i niskih temperatura što je uticalo na oplodnju. Klas je dobar, ali se zrna nisu popunila i dobila svoju težinu i kvalitet", kaže Nevistić i dodaje da će konkretnije mišljenje dati genetičari nakon celokupne žetve. 

Otkriva da je hektolitarska masa, na koju je uticao i Fusarium, ali i rđa, manja od prošlogodišnje kada je iznosila 81,40, a ove 76,3 do 76,4. Udeo primesa je veći za oko 1 odsto i iznosio je 5,6 odsto, a prošle 4,40%. Što se tiče udela proteina, on je 11,6 i za razliku od prošlogodišnjih 12,1 nije mnogo manji. Ali, Nevistić ponavlja da je problem u tome što je zrno sitno i šturo. 

Inspecto je primio 220.000 tona pšenice na ispitivanje

"Ima protein, ali nema iskorišćenosti brašna. Tako da će mnogo pšenice otići za stočnu hranu, odnosno biće nam potrebno više pšenice za izbrašnjavanje.

Kada je reč o zdravstvenoj ispravnosti, kaže da je DON (Deoksinivalenol kojeg proizvode različite Fusarium plesni, jedan je od najčešćih mikotoksina koji se pretežno pojavljuje u zrnu, op.a.), u granicama, a ima ga od 200 do 700, odnosno ispod granice 1.250 mikrograma po kilogramu. 

Prinosi na istoku Hrvatske su 5 do 6 tona po hektaru. Kaže Nevistić, bliže šest. U zapadnom delu bi žetva mogla biti i bolja, nešto iznad 6 tona, a i s većim hektolitirima i proteinima. 

Biće dobro ako bude 600.000 tona

"Prošle godine je rod bio oko milion tona, a sada će biti dobro ako dođe do 600 hiljadu tona. Čak i oni koji imaju dobre hektolitre, preko 80, proteine 13, i dalje nemaju kilograme. Dakle, kvalitet je dobar, ali nema kila. Dugo nismo imali ovakvu godinu", zaključuje dodajući kako je podbacio i ječam, a pitanje je što će zbog toplotnih talasa biti sa kukuruzom i suncokretom.

"Uljana repica ima dobar prinos, ali je manje sejana. Da je više bilo nje, ratari bi nekako iskompenzovali manjak pšenice."  

"Po procenama je zasejano 162.000 tona puta prosek od 6 tona po hektaru pa bi rod trebalo da bude 972.000 tona, ali nemamo mi te količine, ni blizu", zaključuje Nevistić. 

Šta je uzrok niske otkupne cene?

Prošlogodišnji je prosek, kaže Nada Barišić, direktorka hrvatske Žitozajednice, bio između 7 i 8 tona. A cena rekordno visoka, nikad zabeležena, između 2,20 i 2,50 kuna (između 340 i 380 dinara). I 2021. je prošla vrlo dobro. 

"Ove je godine sve podbacilo i nezadovoljstvo ratara je opravadno", komentariše dodajući da im osim vremenskih neprilika, manjeg prinosa i kvaliteta na ruku ne idu ni berzanska kretanja koja su nepovoljna cele godine. 

Kaže, više je uzroka, a na prvom mestu ističe dolazak jeftine ukrajinske pšenice na tržište Evrope. 

"Sva kretanja berzanske robe koja su nekada bila ustaljena, dolaskom kriza su prekinuta. Nekada smo imali trend da je u žetvi cena pšenice nešto jeftinija, a nakon toga raste. Ove je godine takav trend prekinut, nesigurnost na ovom polju proizvodnje i otkupa pšenice je veći nego ikada", naglašava i dodaje da razdoblje velike neizvesnosti traje još od izbijanja pandemije.

Kada je reč o cenama, one se kod komšija kreću za tonu pšenice Premium klase je 200€, 1. klase 190€, 2. klase 180€, 3. klase 170€ i 4. klase 160€. Na primer, jedan od otkupljivača, Ivan Došen, iz Prekobrda kod Bjelovara pšenicu otkupljuje za 165 evra po toni, bez obzira na klasu.

Teško će se ove godine pokriti troškovi 

"Minimalno mi je da hektolitarska masa bude 72 na više. Ispod toga nemamo kome ni prodati", otkriva i dodaje da gotovo sva pšenica ide po stočnu, a što će izvesti u Italiju ili Sloveniju. 

U BiH prosek 3 t/ha, ali boljeg kvaliteta

Bosna i Hercegovina je daleko u samoodrživosti u pšenici, zadovoljava tek 20 odsto svojih potreba, kaže dipl. agr. Snežana Kopačević, članica udruženja "Žito" iz Odžaka. Tamo su prinosi i duplo manji od onih u Hrvatskoj i Srbiji, oko tri tone po hektaru. 

I hektolitarska masa je slabija.

"Prošle je godine bila 87, a ove je 77 do 81. Nije kao prošla, ali je dobro, s obzirom da je znala biti i puno manja. Proteini su bili od 12,5 do 17,5, zavisno od sortimenta, jer smo u našem mlinu imali jednu dobru sortu. No, generalno su bolji nego prošle godine", tvrdi požalivši se ipak na otkupnu cenu. 

"Ljudi ne mogu pokriti troškove. Prosečna cena je 35, 36 feninga za kilogram (180€/t, op.a.), a 27 za lošiju (140€/t)", kaže dodavši kako oni još nisu izašli s cenom. 

Problem je i količina koje ove godine nema.

"Po rodu je prošle godine bila 50 odsto jača. Problem je bila kiša u fazi cvetanja i oplodnje, kao i u celoj regiji. Ratari su u 90 odsto slučajeva obavili sve što je bilo potrebno, i đubrenje i zaštitu, ali joj vreme nije išlo na ruku", potvrđuje što i kolege u susedstvu. 

Ali, kaže, neće otići za stočnu hranu.

"Dobre su pšenice, dobar je kvalitet. Mi smo uvek za zaštitu seljaka", zaključila je Kopačević. 

Ostavite svoj komentar

Kako vi komentarišete ovogodišnje otkupne cene pšenice? Zašto su tako niske? Za koliko je vaša otkupljena? Koja bi bila realna cena? 

Pišite nam u komentaru ispod teksta

Koliko ste tona dobili po hektaru? Da li ćete je sejati i naredne sezone? 


Foto prilog


Tagovi

Žetva 2023. Žetva pšenice Nada Barišić Ivan Došen Ante Nevistić Miroslav Malešević Hektolitar Proteini u pšenici Snježana Kopačević Kvalitet pšenice Otkupna cena pšenice


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U dvorištu Vinete Šinke, domaćice iz Knjaževca koja već par godina pravi najukusnije namaze i džemove od raznih vrsta voća, ali i cveća. Uskoro na Agroklub-u!