• MARS Bilten
  • 26.09.2021. 07:30

EU: Najviše kukuruza beru Španci - 11,8, a najmanje Rumuni - 5,7 tona po hektaru

Za kukuruz su izgledi pozitivni u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj, ali kada je u pitanju suncokret.

Foto: Renata Prusina
  • 681
  • 107
  • 0

MARS Bilten objavio je izveštaj Praćenje useva u Evropi u kojem stoji da su na nivou Evropske unije promene u prognozama prinosa za većinu jarih kultura osim kukuruza revidirane na niže, iako i dalje ostaju iznad petogodišnjeg proseka.

Smanjenje je uglavnom posledica negativnog uticaja nastavka toplih i suvih uslova na jugu Evrope. Predviđanja prinosa jarih useva na zapadu i u srednjoj Evropi ostaju pozitivna, čak su revidirana prema gore. Izgledi su naročito pozitivni za kukuruz u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.

U južnim i jugoistočnim evropskim regijama uslovi su i dalje suvi, često praćeni visokim temperaturama, što je negativno uticalo na prinos letnjih useva. To je naročito slučaj u delovima Italije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke kao i južne Turske.

Veće količine kiše koje su padale u istočnoj Nemačkoj i Poljskoj koristile su usevima, ali su omele žetvu i uzrokovale odlaganje ranih predsetvenih aktivnosti. U Finskoj je previše vlažan kraj leta uzrokovao smanjenje očekivanja od prinosa u smislu količine i kvaliteta. S druge strane, višak padalina na jugu Rusije poboljšao je uslove za letnje useve.

Prinosi kukuruza, krompira i šećerne repe

Kako stoji u ovom izveštaju, izgledi za jare kulture ostaju ispod petogodišnjeg proseka u Hrvatskoj i Sloveniji. Avgust je doneo vruće i suvo vreme, a vlage je nedostajalo od početka leta. Zabeleženo je manje od 60 mm padavina u većem delu naše zemlje. Maksimalne temperature dosezale su 38°C tokom prve polovine avgusta, ali su se spustile na normalu pred kraj meseca.

Što se tiče kukuruza najviši prinosi očekuju se u Španiji i to 11,8 tona po hektaru, dok su oni najmanji predviđeni za Rumuniji i to samo 5,79 t/ha. 

U Rumuniji je podbacio prinos kukuruza (Foto: MARS Bulletin/Printscreen)

Prema MARS-u, kod krompira će prinosi na nivou Evrope biti prosečni ili veći od proseka. Najveći se očekuju u Nemačkoj i to 44,3 tone po hektaru, a slično je i u Holandiji gde su oni predviđeni na 43,8 t/ha. Sledi ih Francuska sa 43 t/ha.

I od šećerne repe se očekuju manji rezultati od uobičajenih u našoj zemlji, a mogli bi da iznose 63,3 tone po hektaru. U susednoj Mađarskoj će biti još lošiji sa 58,4 t/ha. U većem broju zemalja očekuju prosečni ili iznad prosečni, a najveći su predviđeni u Holandiji s 86,9 t/ha.

Rekorderi smo kada je u pitanju suncokret?

Kada je u pitanju suncokret, tu smo vodeća zemlja sa rekordnim prinosom od 3,13 tona po hektaru. Većina zemalja ima prosečne kao i pređašnjih godina, jedino Bugarska beleži smanjenje. Tamo se kreću oko 2,17 tona po hektaru, ali i dalje su bolji od na primer, Španije gde oni iznose 1,23 t/ha.

Prosečni prinosi sunockerta u EU su 2,36 (Foto: MARS Bulletin/Printscreen)

Prosečni prinosi soje su najveći u Italiji sa 3,64 t/ha, a sledi Hrvatska sa 3,04 t/ha. Međutim, za velik broj zemalja još nema podataka. Što se tiče onih manjih od uobičajenih, očekuju se u Mađarskoj (2,40 t/ha), a veći u Francuskoj (2,74 t/ha) i Slovačkoj (2,65 t/ha).

Pašnjaci u Italiji, Bugarskoj, južnoj Rumuniji, Mađarskoj i središnjim regijama Grčke kao i Finske i baltičkim zemljama na severoistoku su ispodprosečne produktivnosti zbog suše i visokih temperatura. U prosečnom su stanju oni u severozapadnoj Poljskoj, Španiji i južnom delu Portugala. U ostatku evropskih regija su iznadprosečne produktivnosti.


Tagovi

MARS Bulletin Prinosi Prosek Vremenski uslovi Evropa Žitarice


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Slatko grožđe je ove godine bilo na meti ptica. Ovaj proizvođač je sve svoje grozdove sačuvao od ptica tako što ih je umotao u najlon kese.