Gde uraditi kontrolu prskalica i rasprskivača?

Kontrola prskalica i orošivača, kao i obuka poljoprivrednika, glavnih korisnika za zaštitu bilja, u našoj zemlji je počela prošle godine. Do 2017. godine ona će za sve poljoprivrednike biti besplatna. Već naredne godine za pregled ovih uređaja i izdavanje markice ispravnosti za propisani proizvod, poljoprivrednici će morati da izdvoje određena novčana sredstva.

Srednjobanatski primarni proizvođači kažu da im zbog sadašnjih uslova u agraru nova izdvajanja ne donose radost, ali se slažu da kontrole prskalica i orošivača treba sprovoditi, na prvom mestu zbog zdravlja ljudi, zatim zbog finansijskog efekta i poštovanja ekoloških principa.

Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU

Ova nova obaveza poljopriprivrednika zaparavo je posledica usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa onim koji se primenjuje u zemljama članicama EU. Na ovaj način treba da se uspostavi održivi sistem primene pesticida, a poljoprivreda postane efikasnija i odgovornija prema životnoj sredini. U obrazloženju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona za zaštitu bilja, obukom za bezbednu primenu, skladištenje i rukovanje preparatima, prodaja i primena ovih sredstava će od 2020. godine biti dozvoljena samo onima koji imaju sertifikat o položenoj obuci. Obuka će se naplaćivati, kao što je to slučaj i u zemljama EU u kojima se, kako stoji u predlogu Zakona, plaća od 100 do 150 evra za period od pet godina. Poljoprivrednici će morati da izdvoje još 25 evra svakih pet godina i na taj način ažuriraju stečeni sertifikat. Još jedna obaveza primarnih proizvođača uz obuku, a u skladu sa propisima EU je i kontrola prskalica i orošivača koja je do kraja ove godine - besplatna. Od 2017. na ime ovog propisa potrebno je izdvojiti još 40 evra za pet godina. To je osam evra na godišnjem nivou.

Proizvodnja zdravije hrane je prioritet, ali se sve opet vrti oko računice

Dragan Kleut iz Stajićeva, osim što se tradicionalno opredelio za ratarsku proizvodnju, 2,5 hektara zemlje izdvojio je za voćarstvo. Kaže da mu je sasvim jasno da se naše zakonodavstvo u oblasti zaštite bilja mora uskladiti sa standardima EU.

"Edukacije kod upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, posebno u voćarstvu su veoma značajne. Važno je znati upotrebljavati pesticide, shvatiti značaj karence i zaštite samog proizvoda. Svi ovi standardi od nas poljoprivrednika zahtevaju dodatne troškove. U ovom trenutku nemamo dovoljno sredstava da to sve ispoštujemo. Jedan od razloga je smanjenje subvencija, a povećanje nameta. Prosto ne možemo da držimo korak i da budemo konkurentni sa poljoprivrednicima iz okruženja i zemalja EU", kaže Kleut.

Ovaj poljoprivrevdik se dotakao još jedne teme koja se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Naime, uprkos usklađivanju domaćeg i evropskog zakonodavstva u narednih pet godina na domaćem tržištu će biti dostupna i zaštitna sredstva koja nisu dozvoljena u EU. "Bez obzira što su sredstva za zaštitu bilja koja sadrže materije koje nisu dozvoljene u EU jeftinija, većina nas će se odlučiti da u voćarstvu koristi "zdraviju" hemiju. Sigurno nećemo dozvoliti da trujemo svoj narod i svoju decu. Jedina nedoumica je da li će nam primena ovih sredstava za zaštitu bilja doneti i zaradu", objašnjava ovaj domaćin.

Hoćemo kontrolu prskalica, ali ne znamo gde da je uradimo

Kontrolu prskalica i raspršivača u srednjem Banatu trebala je da radi zrenjaninska Poljoprivredna stručna služba. No, kako u njoj nema zaposlenih mehanizatora, ovaj posao poveren je Srednjoj poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu, te se i sve informacije mogu dobiti u ovoj obrazovnoj ustanovi.

"Predsednik sam Udruženja poljoprivrednika u Stajićevu, ali ni Udruženje, ni mi kao pojedinci, uopšte ne znamo gde i kada možemo da obavimo kontrolu ovih uređaja. Ako pominjemo samu obuku rukovanja pesticidima, ne vidim neku svrhu, osim što je to novi namet. Većina nas ima prskalice novijeg datuma, a na svakom preparatu piše kako se primenjuje. Poljoprivrednici više nisu needukovani ljudi koji nemaju završenu nikakvu školu, koji ne znaju da čitaju ili nisu tehnički potkovani. Naprotiv, u našem regionu svi mi mnogo koristimo i Internet, prikupljamo nova znanja i upoređujemo nova iskustva. Sada se veći akcenat stavlja i na ekologiju. Prilično smo savesni i ambalažu od hemijskih preparata ne bacamo po njivama ili rečnim tokovima već je donosimo kući, skladištimo je i predajemo deponiji. Najbolje bi bilo da imamo određeno skladište u koje bi odlagali ambalažu, ali bez dodatnih troškova po nas. To bi trebalo da bude organizovano i finansirano od strane države", smatra Kleut.

Njegovo mišljenje uglavnom dele i njegove kolege iz srednjeg Banata. Svi oni rade tri ispiranja ambalaže i to direktno na samoj parceli kako bi maksimalno iskoristili pesticide i da bi oni imali maksimalan efekat na useve. Paori žele da urade i kontrolu prskalica i raspršivača, ali značajan je broj i onih koji smatraju da to nije potrebno. Stručnjaci ne dele njihovo mišljenje.

Efikasne i ekološke upotrebe pesticida nema bez obuke

Kombinacija znanja i kontrole u preventivne svrhe nema cene i jako je važno odgovorno pristupiti tome, kažu stručnjaci i napominju da je izuzetno štetno među poljoprivrenicima širiti dezinformacije da je reč o još jednom nametu. Pogrešna praksa pokazuje da sada imamo mnogo više štete jer od 600 do 1.000 litara preparata ne dospe na biljku, već odlazi na zemljište ili u vazduh. Sve to dospeva u ljudski organizam, a svedoci smo pojave različitih oblika alergija kod stanovništva.

Neispravna prskalica poskupljuje proizvodnju

Nepotrebna količina preparata, kao i nepravilno prskanje donose istu štetu. Kontrola prskalica i raspršivača podrazumeva proveru protoka i pritiska na pumpi, manometar sa razvodnikom, a proverava se i ispravnost dizni odnosno rasprskivača. Uvek se daje i savet kako eventualne neispravnosti i ispraviti. Na primer, nema potrebe menjati diznu ukoliko se utvrdi odstupanje manje od 10 posto, dovoljno je samo isprati i ponovo obaviti kontrolu. Nakon obavljene kontrole poljoprivrednici bi trebali da dobiju nalepnicu koja potvrđuje ispravnost uređaja. Još samo da ih Uprava za zaštitu bilja dostavi ustanovama koje obavljaju kontrolu.

Šta sa starim, a šta sa novim prskalicama?

Sasvim je izvesno da će se ovo pitanje nametnuti već od naredne godine kada će poljoprivrednici za obuku, kontrolu i sertifikat morati da plate od 200 do 250 evra. Šta sa prskalicama koje su starijeg datuma proizvodnje?

U susednoj Hrvatskoj 2014. godine istekao je poslednji rok za obavezni pregled prskalica i rasprskivača proizvedenih do 1995. godine, dok je za nove uređaje koji su kupljeni posle 1. januara 2013. potreban samo unos podataka u bazu Ministarstva poljoprivrede pri čemu se prilaže račun o kupovini. Valjanost znaka traje pet godina od datuma kupovine uređaja. Na svim ostalim uređajima mora se izvršiti kontrola, a znak važi tri godine. Kod naših suseda važi i pravilo da ispitivanje nije potrebno kod polovnih mašina za primenu pesticida koje su kupljene u nekoj od zemalja EU i imaju znak u trajanju od tri godine o obavljenom pregledu nadležnog organa te države. Cena pregleda izdefinisana je Pravilnikom Ministarstva poljoprivrede Hrvatske i zavisi od radnog zahvata prskalice i broja mlaznica kod rasprskivača. Ovo su primeri iz prakse u Hrvatskoj.

Već naredne godine videćemo šta će praksa u Srbiji doneti poljoprivrednicima, a do tada valja istražiti o kojim momentima se za sada nije pričalo u javnosti.