Veliki rumunski ratari nameću pitanje licemerja EU politike kada je u pitanju proizvodnja soje. Tvrde kako gubimo veliki novac zbog loše regulative.
Proizvodnja soje poslednjih godina postaje top tema kod mnogih ratara. Ista je aktuelna i u Rumuniji, gde smo imali priliku da razgovaramo sa nekoliko velikih proizvođača ove kulture. Neki od njih proizvode soju na više hiljada hektara i vide veliku perspektivu ove uljarice, ali i određene nelogičnosti u regulaciji tržišta Evropske unije.
Naime EU-28 ne proizvodi dovoljno soje za vlastite potrebe, pa se velike količine soje uvoze iz SAD-a, Argentine i Brazila, a većina te soje je GMO porekla. Podaci govore da se godišnje u EU uveze između 30 do 35 miliona tona GMO soje, sačme i drugih proizvoda. Na temelju tih premisa, farmeri nameću pitanje logike EU regulative.
"Znate li šta je najvažniji proizvod poljoprivrede? Protein! A soja je upravo zato važna poljoprivredna kultura, jer ima brojne primene i visoki udeo proteina", rekao je Lucian Buzdugan, direktor rumunske kompanije Agricost, koja proizvodi žitarice i uljarice na čak 58.000 hektara. Soja im čini važnu kulturu u plodoredu i imaju je na nekoliko hiljada hektara koje navodnjavaju.
"Proizvodnja GMO soje je jeftinija od konvencionalne i tu cela EU, a pogotovo naši farmeri, gube veliki novac. Pomnožite 30 miliona tona sa 350 evra, pa ćete videti koliki je to iznos", dodaje Buzdugan. U ovoj gruboj računici reč je o 10 milijardi evra godišnje koji EU troši na uvoz soje sa američkog kontinenta.
"Ovaj zasad standardne soje koji gledate, tretiran je sa pet različitih pesticida. Kada bi tu bila GMO soja imali bi samo jedan tretman. Jedan umesto pet. Pa ako uzmemo u obzir i rezidue, nisam siguran da je konvencionalna soja na kraju zdravija za potrošače od GMO soje. Glifosat koji je česta tema koristi se u obe proizvodnje, a rezistentnost se izbegava plodoredom, sa tim nemamo problema. To je problem u Americi, gde ne rade rotaciju useva", situaciju opisuje Buzdugan.
"Ne vidim smisao da možemo tu istu GMO soju da jedemo, a ne i da proizvodimo. Regulativa EU je u tom smislu licemerna i loša za evropske farmere. Imamo dobre preduslove za proizvodnju soje i smeta mi da tu prednost ne možemo da iskoristimo", kaže Arnud Peran (Arnaud Perrein), Francuz koji vodi veliku kompaniju Sopema Agriculture (3.900 hektara ratarskih useva) i predsednik je rumunskog udruženja uzgajivača kukuruza (APPR).
"Procenjuje se da Rumunija ove godine ima soje na 165.000 hektara površine, a siguran sam da imamo potencijal da proširimo proizvodnju do milion hektara. Soja ima kontinuitet proizvodnje, rast potražnje koji drži dobru cenu i ne vidim razlog zašto ne bi povećavali količine u EU. Dodatno, važna je i njena uloga u plodoredu naših oranica. Ako ne žele GMO soju na tlu Europe, neka zabrane i njen uvoz u EU ili neka nama daju mogućnost da uzgajamo pod istim uslovima. Jer ovo je smešno!, zaključuje Gavrila Tukilus (Gavrila Tuchilus) direktor kompanije Agrimat Matca.
Foto: Vedran Stapić
Autor
