Herbicidi ili otpornost korova? Šta je bilo pre?

Nedavna analiza uzoraka herbarijumskih zbirki, nekih starijih i preko 200 godina, upozorava na to da rizik od otpornosti na herbicide može da bude veći nego što se mislilo.

Sada je više nego ikada ranije nužno uvođenje različitih postupaka kontrole pojave korova, javljaju istraživači iz francuskog Dižona, a piše Francuski institut za poljoprivredna istraživanja, inra.fr.

Genetički uslovljena otpornost?

Herbicidi su sintetički organski molekuli koji koče vitalne funkcije ciljanih biljaka. Od kraja Drugog svetskog rata, upotreba herbicida bila je glavni način kontrole korova u usevima. Međutim, treba imati na umu da svako delovanje ima svoj rok trajanja. Upravo je primena herbicida dovela do prirodne selekcije korova - uspevaju da opstanu samo snažne jedinke, dok otrov deluje samo na one osetljivije.

Budući da se herbicidi primenjuju iz godine u godinu, otporne biljke uspevaju da se razmnožavaju mnogo bolje od osetljivih, što uzrokuje i povećanje učestalosti populacije korova na terenu. Njihova otpornost na herbicide sada je postala široko rasprostranjena.

Učestalost otpornosti među populacijama korova i pre primene herbicida uvek je aktuelna tema istraživača. Iz jedne generacije korova u drugu, mutacije se spontano javljaju i nestaju, a učestalost spontanih mutacija u određenom genu procenjuje se kao jedan na prema milijardu.

Ako su mutacije, koje utiču na otpornost na herbicide, prirodno prisutne kod korovnih populacija, čak i pre same primene herbicida, otpornost će se razvijati brže nego što se moglo očekivati.

Darvinova selekcija

Korov nazvan crna trava (black grass) ili kod nas poljski repak (Alopecurus myosuroides Huds.) smatran je glavnim korovom u zimskim usevima u Francuskoj još od 60-ih godina prošlog veka. Ideja je bila da se proučavaju jedinke poljskog repka koje nikad nisu tretirane herbicidima, drugim rečima, biljke čiji su uzorci prikupljeni u herbarijumske zbirke pre korišćenja herbicida.

DNK analize 734 biljke sakupljene između 1788. i 1975. godine i čuvane u herbarijiumima u Dižonu, Ženevi i Monpeljeu, dovele su do otkrića mutacija u biljci prikupljenoj još davne 1888. godine. Ta mutacija je trenutno najraširenija u populaciji poljskog repka, gde je i razvila otpornost.

Ovo otkriće potvrđuje da je razvoj otpornosti proces Darvinove selekcije pa početna učestalost otpornosti korova na uticaj herbicida može da bude veća nego što se prvobitno očekivalo.

Prema tome, rizik razvoja otpornosti, odnosno lakoća kojom herbicid utiče na razvoj otpornosti pojedinih biljaka, može da bude i veći nego što se smatralo.

Novi pogled na suzbijanje korova

Istraživači naglašavaju da ti rezultati ne znače da je brzi razvoj otpornosti neizbežan, niti da dobro osmišljena upotreba herbicida, kako bi se usporio razvoj otpornosti, više nije nužna.

Naprotiv, ti rezultati potvrđuju važnost sprovođenja integrisanog suzbijanja korova, uključujući pažljivu primenu herbicida s različitim načinima delovanja, ali i primenu nehemijskih metoda kontrole korova.

Raznolikost, koja mora da bude bazna strategija u kontroli korova, još je lakše postići kada se koriste duge rotacije koje sadrže razne useve. Ova vrsta rotacije omogućava korišćenje nehemijske poljoprivredne prakse (naizmenični datumi sadnje i slično) i širi izbor načina delovanja herbicida.

Sada je više nego ikada ranije, u najboljem interesu poljoprivrednika diverzifikovati praksu kontrole korova radi osiguranja dugoročne delotvornosti sredstava za zaštitu bilja.