• Srbislav Denčić
  • 26.12.2016. 13:00

Hibridna pšenica neće preovladati

Denčić koji je učestvovao u stvaranju 122 sorte pšenice i tritikalea ne očekuje da hibridna pšenica zaživi na našim poljima pre svega zbog visoke cene semena. Selekcija sorti ide u pravcu otpornosti na klimatske promene i stvaranja specijalnih sorti sa povećanim sadržajem mikroelemenata. Akademik Denčić za „Agroklub“ objašnjava i zašto crni hleb i nije baš tako zdrav kako se često navodi.

  • 3.976
  • 637
  • 0

Udruženje univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine je akademiku Srbislavu Denčiću dodelilo nagradu za životno delo iz oblasti Biotehničkih nauka, s obzirom na zavidan naučni rad i postignute rezultate. Denčić je učestvovao u pisanju 330 naučnih i stručnih radova, a kao autor i koautor je dao svoj doprinos u stvaranju 122 sorte pšenice i trutikalea od kojih je 25 registrovano u zemljama Evropske unije kao i u Ukrajini, Rusiji, Kanadi i drugim zemljama. To je bio i osnovni povod za intervju za „Agroklub“.

Kakav je osećaj kada oplemenjivaču komisija prizna sortu?

- Rad na stvaranju sorti je fantastičan posao. Radite u lavirintu gena. Kombinujete, rekombinujete, radite naporno. Ali morate imati instikt da odaberete ono što je dobro i odbacite ono što je loše. Na kraju ciklusa dolazi nagrada kada nezavisna komisija proglasi vašu liniju za superiornu, odnosno bolju od njihovih standardnih sorti i kažu vam da je sorta priznata. To vam je kada muzičar ima koncert u prestižnoj dvorani ili slikar u čuvenoj galeriji. Dugotrajan i mukotrpan posao se nagradi time što je sorta priznata. Još je značajnija nagrada ako ta sorta zaživi u praksi u našoj zemlji i u inostranstvu.

Na međunarodnom planu stižu pohvale za sorte u čijem stvaranju ste vi autor ili koautor, ali sa druge strane imamo sumornu sliku pšenice na našem tržištu. Kada se pomene, uglavnom se govori o problemima. Sve više se gaje tzv. „stočne pšenice“, gubimo kvalitet pa i neka tradicionalna tržišta za našu pšenicu i brašno. Kako vi to objašnjavate?

- U malim zemljama poput naše multinacionalne kompanije plasiraju sorte koje su prinosnije, ali zato slabijeg kvaliteta. One imaju veći genetski potencijal za prinos. Mi smo uvek insistirali na kvalitetu. Još sedamdesetih godina smo imali sortu partizanka koja je bila standard u ondašnjem Sovjetskom savezu, Mađarskoj, Čehoslovačkoj. Nakon toga smo stvorili mnoštvo sorti, tzv. poboljšivača. Međutim, u brašno od nekvalitetnijih pšenica se dodaje mnoštvo aditiva tako da može da se napravi hleb pristojnog kvaliteta. Onoga dana kada kod nas zaživi plaćanje po kvalitetu, situacija će se obrnuti.

U kom smeru ide oplemenjivanje pšenice?

- Oplemenjivanje ide u pravcu stvaranja sorti koje su tolerantnije na promenu klime. Padavine su sve češće neravnomerno raspoređene i to je izazov za oplemenjivače. Imamo sve veći problem sa patogenima. Evo sad i sa ramulariojom koju smo konstatovali pre decenije a koja pričinjava sve više štete. Sve zbog promene klime. I dalje radimo na podizanju kvaliteta pšenice. Sledeće godine ćemo prijaviti jednu sortu koja pripada tetraploidnim pšenicama, koji ima 7 hromozoma manje. Ona će imati manji prinos od standardne pšenice, ali će imati 16-17% proteina, imaće povećan sadržaj cinka, gvožđa, bakra, magnezijuma za gotovo polovinu više od sadašnjih pšenica. A zna se da je u sadašnjem svetu jedan od najvećih problema nedostatak gvožđa u namirnicama. Preko tri milijarde ljudi oseća posledice od nedostatka gvožđa.

Kako vidite budućnost hibridne pšenice?

- Hibridna pšenica ne daje toliko veći prinos u odnosu na sorte kao što to daje hibridni kukuruz u odnosu na stare sorte kukuruza. Kod pšenice može da dođe do povećanja prinosa 8%-10%. Te pšenice su lošijeg kvaliteta. Prinos je stabilniji. Ono što je problematično je ogromna cena semena i seme mora da se kupuje svake godine. A naš seljak to nije naučio.

I za kraj da „razbijemo“ jedan mit. Kakav je kvalitet crnog hleba?

- Crni hleb se dobija od celog zrna pšenice. U spoljašnjem sloju pšenice se nalazi mnogo više minerala, nalazi se više proteina, enzima i ostalih hranjivih elemenata. Kod belog hleba se koristi samo endosperm i ima mnogo manje pobrojanih elemenata. Kod crnog hleba imamo problem sa mikotoksinima, koji se nalaze na površini zrna, i teško ih je skinuti. Na potrošaču je da odluči da li će uneti više hranjivih materija i mikotoksina ili će se opredeliti za belo brašno.


Povezana biljna vrsta

Pšenica

Pšenica

Sinonim: - | Engleski naziv: Winter wheat | Latinski naziv: Triticum aestivum (L) em. Fiori et Paol.

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Najznačajniji je ratarski usev, a njome je zasejana ¼ obradivih površina na svetu. Pšenični hleb osnovna... Pročitaj više »

Tagovi

Srbislav Denčić Pšenica Hibridna


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće "Deca su odlični imitatori i zato im dajte nešto vredno imitiranja" Moja devojčica još u... Pročitaj celu belešku »