I žetva i setva u istom danu - evo kako

Na njivama poljoprivrednog gazdinstva Zorić iz Erduta u susednoj Hrvatskoj, gde se tradicionalna poljoprivreda spaja sa inovativnim praksama, u jednom danu se odvijaju dve ključne radnje: žetva uljane repice i setva suncokreta. Ova istovremena žetva i setva nisu samo tehnička zanimljivost, one predstavljaju održivu strategiju za opstanak u sve izazovnijim uslovima ratarske proizvodnje.

Stjepan Zorić, nosilac gazdinstva, ističe kako se ove godine očekuju izuzetno visoki prinosi uljane repice i do pet tona po hektaru na parcelama s navodnjavanjem.

Konzervacijska obrada zemljišta: Više od ekološke prakse

To je rezultat primene savremenih tehnologija: ekološka đubriva u mikrogranulama, folijarna prihrana i biostimulatori. “Cilj nam je da umanjimo stres biljke u svim fazama razvoja, a saradnja sa stručnjacima daje konkretne rezultate”, kaže nam.

Uspeh nije slučajan. Zorići već godinama primenjuju konzervacijsku obradu zemljišta, koja sada dobija i finansijsku podršku kroz evropske mere. Na istim parcelama gdj se žetva obavlja, odmah se seje druga kultura, bilo soja, suncokret, ili leblebija, čime maksimiziraju korišćenje zemljišta i prihode.

Zorić ističe da su konzervacijsku obradu zemljišta počeli da koriste još pre nego što su uvedene subvencije za tu praksu. “Smanjujemo troškove, zadržavamo vlagu u tlu i koristimo postrne useve čak i tamo gde nemamo sisteme za navodnjavanje”, pojašnjava. U godinama kada druga žetva nije isplativa za tržište, ona služi kao zelenišno đubrenje, važno za obnavljanje plodnosti zemljišta.

S obzirom na klimatske promene, sve više ratara razmatra ovu praksu. Iako postoje različita mišljenja o njenoj primenjivosti za sve kulture, pozitivno su iznenađeni, posebno kod uljane repice.

Dvostruka žetva kao odgovor na tržišne oscilacije

Cilj ovakvog pristupa nije samo agronomski već i ekonomski. “U uslovima kada tržište uljane repice divlja, a cene pšenice i kukuruza padaju, druga žetva može nadoknaditi gubitke”, kaže Zorić. On ističe da, iako ne može uvek doneti direktnu dobit, ova strategija pomaže u očuvanju likvidnosti gazdinstva.

U današnje vreme, ističe, ključno je racionalno koristiti inpute: “Manje đubriva, manje goriva, a više efikasnosti, to je formula opstanka”.

Nemamo više stajnjaka? Uz zelenišno đubrivo od graška i lucerke dobri rezultati i na teškoj zemlji

Na istoj parceli na kojoj se odvija setva suncokreta, naučnici sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek ispituju i mogućnosti uzgoja leblebije. Profesor dr sc. Bojan Stipešević navodi da se radi o leguminozi sa visokim udelom biljnih proteina, izuzetnom tolerancijom na sušu i visoke temperature što je idealno za sve više mediteranski karakter našeg podneblja.

“Leblebija je biljka koja se tradicionalno koristi u ishrani miliona ljudi, ali kod nas još nije komercijalno prepoznata”, kaže profesor. Osim što poboljšava strukturu tla i obogaćuje ga azotom, ima i značajan tržišni potencijal, bilo kao konzervisani proizvod, brašno ili grickalica, poput onih popularnih u Turskoj.

Prof.dr sc. Davor Kralik, takođe s FAZOS-a, ukazuje na dodatni benefit, biomasu koja ostaje nakon žetve.

“Osim što obogaćuje tlo, ta biomasa može se koristiti i za proizvodnju energije. U Austriji i Nemačkoj biomasa se sistemski koristi za grejanje i struju, dok mi često slamu izvozimo, na primer u Mađarsku, bez ikakve koristi za našu energetsku nezavisnost”, ističe.

Kralik dodaje kako Hrvatska mora da sledi evropske primere i da ulaže u sistemu koji će omogućiti korišćenje žetvenih ostataka za domaću proizvodnju energije bilo u obliku peleta, briketa ili biogasa.

Nova generacija isti cilj

Filip Zorić, mlađi član gazdinstva, pokazuje da nova generacija poljoprivrednika razmišlja još modernije. “Starinske metode su imale svoju vrednost, ali danas moramo gledati kako maksimalno iskoristiti svaki resurs. Konzervacijska obrada, setva pokrovnih useva i povratak bioraznolikosti u zemljište su naša budućnost”, kaže Filip.

Na njegovim parcelama, uz uljanu repicu i suncokret, seju se i bob, leblebija, pa čak i travne smese, sve s ciljem obnove tla i smanjenja uticaja klimatskih ekstrema.

Na ovom gazidnstvu poljoprivreda nije samo posao, to je laboratorija prilagođavanja, inovacije i upornosti. Kombinacija moderne tehnologije, konzervacijskih metoda i pametne rotacije useva omogućava im da se uspešno nose s nepredvidivim tržištem i klimom.

Kako Stjepan Zorić kaže: “Tražimo rešenja. Ne možemo promeniti tržište ili vreme, ali možemo promeniti svoj pristup. I to je jedini način da preživimo”.