Istraživanje dokazalo: U mešovitim kulturama smanjen broj štetočina za 36 odsto

Uzgajanje mešovitih kultura ima prednost u odnosu na monokulturni jer je manje štetočina, a time se postiže i veći biodiverzitet.

Tako su uzgoj uljane repice i pšenice u trakama ili čak mešoviti uzgoj žitarica i mahunarki uobičajni primeri ovakvog načina ratarenja.

Više korisnih insekata

Nedavno objavljena studija Univerziteta u Gutingenu pokazala je da na poljima gde se uzgajaju različite kulture korisnih insekata ima više nego u monokulturi. Takođe, zabeležili su i manji broj štetočina, piše agrarheute.

Sproveli su istraživanje kojim su hteli kvantitativno da procene učinak međuuseva na korisne insekte i populaciju štetnih. Koristili su podatke iz 18 zemalja koje su objavljene u 63 specijalizovana članka.

Uzgajanje u trakama čuva plodnost zemljišta, biodiverzitet i povećava prinos

Prema rezultatima, broj korisnih insekata se u mešovitim kulturama povećao za 36 odsto, dok je broj štetočina opao za 38 odsto. Korisnih je uočeno 36 odsto više po biljci, a štetnih 41 odsto manje.

Otkrili su da međuusevi, u poređenju s monokulturom, značajno utiču na povećanje ukupnog broja korisnih zglavkara za 36, gustoću za 94, a bogatstvo vrsta za 27 odsto.

Učinkovito rešenje 

Ističu da su mešoviti usevi dosledno pozitivno uticali na bogatstvo vrsta oprašivača, parazita i predatora. Kombinacija žitarica i mahunarki nadmašila je kombinaciju žitarica i žitarica u brojnosti korisnih insekata dok je istovremeno smanjen broj štetočina.

Zaključak istraživanja je da su međuusevi učinkovito rešenje za ublažavanje loših učinaka štetočina uz istovremeni rast korisnih insekata u agroekosistemima.