Jesenji bilans na srednjobanatskim njivama

Savaka proizvodna godina ima svoje specifičnosti, a ove godine u srednjem Banatu one se odnose na količinu i raspored padavina. Kiša je produžila završetak proizvodne 2014-2015. i odlagala početak naredne proizvodne godine.

Padavine ratarima donele dodatne troškove

Kada se govori o količini padavina, treba istaći da su one ove godine bile obilne, često i kada nemaju velikog uticaja na usev, odnosno kada on već formira prinos ili kada treba pripremiti zemljište za setvu. Raspored je bio neujednačen jer su se neizmenično smenjivali dugi i sušni periodi sa periodima obilnih padavina. Ovakva situacija uticla je i na dinamiku radova u polju, što je poljoprivrednicima donelo i dodatne troškove.

Kišoviti septembar kočio je žetvu kukuruza na površini od 80.000 hektara. Ova žitarica se zbog toga dugo nalazila na njivama. Prinosi su bili veoma različiti, od 4 do 10 tona po hektaru. Na nivou ovog regiona prosek je 5,5 tona po hektaru. 10 tona po jedinici površine postignuto je na najkvalitetnijim zemljištima i to tamo gde je bilo kiše u pravom trenutku. Zbog vlažnih dana, vlaga ove žitarice bila je od 16 do 18 procenata, tako da će ratari imati dodatne troškove sušenja.

Vađenje šećerne repe privodi se kraju. Ostvareni su prinosi od 40 do 75 tona po hektaru. Tu je reč o svedenom naplativom prinosu. Nakon kiše procenat šećera je bio nešto manji, a nečistoće veći. Ipak, suvi dani su uticali na povećanje digestije za jedan procenat, dok je procenat nečistoće smanjen.

Pšenica u različitim razvojnim fazama

U periodu najoptimalnijeg roka za setvu pšenice od 5. do 20. oktobra kiša je padala svakodnevno, a to znači da sejačice nisu ni ulazile u njive. Do 5. oktobra u srednjem Banatu pšenica je posejana na jako malim površinama. Setva se najintenzivnije radila krajem oktobra i početkom novembra.

"U zavisnosti od roka setve i usevi se sada nalaze u različitim razvojnim fazama. Pšenice posejane do 5. oktobra su u fazi tri lista ili u fazi početka bokorenja. One pšenice koje su posejane kasnije, sada ili tek niču ili su ponikle. Zbog velike vlažnosti zemljišta izostala je kvalitetna predsetvena priprema, što je posebno izražno na parcelama na kojima se radila ubrzana priprema. Pšenica se uglavnom seje na redukovanoj obradi. Zbog veće vlažnosti zemlje, tanjiranje je bilo otežano. Posledica ovakve predsetvene pripreme je neujednačeno nicanje useva. Ali, i na parcelama na kojima se radila predsetvena priprema pri optimalnoj vlažnosti zemlje, setveni sloj se veoma brzo isušio, te je seme otežano nakupljalo vodu, sporo bubrilo, klijalo i nicalo", objašnjava Zorica Rajačić, savetodavka PSS Zrenjanin.

Rajačić još dodaje da nakon kiše koja je predhodnih dana na području srednjeg Banata pala u količini od 20 litara po kvadratnom metru, sva posejana pšenica će ponići. Hladni dani sa jako niskim temperaturama sada ovom usevu nikako ne bi odgovarali, bar dok ne dođe u fazu trećeg lista.

Mrežasta pegavost ječma

Temperature vazduha tokom oktobra uticale su na intezivan rast ječma i pšenice, ali i na pojavu bolesti. Zbog nižih jutarnjih i večernjih temperatura, vlaga se duže zadržavala na listu, a zbog visokih dnevnih temperatura vazduha, posebno na parcelama gde je bila zastupljena monokultura ili je predusev ječmu bila pšenica, zabeležena je razvijena mrežasta pegavost ječma.

"Po svojoj biologiji ova bolest se razvija u širokom rasponu temperatura, od 3 do 30 stepeni, sa optimumom između 18 i 22 stepena Celzijusa. Sve je to uticalo da se na usevima posejanim u najranijim rokovima setve beleži pojava pega, najpre na donjim listovima primarnog i sekundarnog stabla. Odatle se infekcija lagano širila i na ostale listove. Intenzitet infekcije nije velik, tako da odnos zdravih i bolesnih listova ide u korist dobrog zdravstvenog stanja biljaka. Ječam nije ugrožen u velikoj meri, mada je infekcija prisutna. Pad temperature vazduha, koji je zabeležen prethodnih dana uticaće na presecanje infekcije koja je posebno izražena na osetljivom sortimentu poput Noniusa, Novosadki 565 i 525, Nektaria itd", kaže Snežana Parađenović iz Prognozno - izveštajne službe PSS Zrenjanin.

Bolesti ne prete pšenici

Ozime pšenice su u lošijoj kondiciji. Naime, one slabije bokore i na njima je zabeležena manifestacija simptoma sive pegavosti, ali u dosta niskom procentu.

Ovde je reč je o infekciji samo pojedinih listova sa zaraženom površinom do 10 posto. I kod ječma i kod pšenice u pitanju su donji listovi useva, koje oni rastom i razvojem odbacuju. Ti listovi s vremenom atrofiraju i prestaju da budu asimilaciono funkcionalni, tako da kod proizvođača u ovom momentu ne postoji razlog za zabrinutost zbog ove pojave.

"Na listovima pšenice posejane u najranijim rokovima setve pojavilo se i žutilo lisne mase. Ono potiče od same fizologije biljke, jer ona odbacuje listove koji joj nisu potrebni. Dešavaju se i abiotske promene koje nisu patogenog karaktera i to uglavnom gde je predusev bio suncokret koji se đubri mnogo manje od ostalih useva. Kada je pšenica posejana posle suncokreta, ona intenzivno troši azot što dovodi do veće izraženosti žutila. Ukoliko su predusevi bili soja ili suncokret javljaju se i rezidue, posebno gde nije bilo padavina pa nije ni došlo do ispiranja aktivne materije pesticida, što dovodi do ostajanja tzv. pesticidnog filma u koji pšenica ili ječam ulaze svojim rastom. Ni ova pojava ne treba da brine poljoprivrednike, jer je ona prolaznog karaktera", dodala je Prađenović.

Primećen je i let vašiju, ali nije zabeležena njihova visoka brojnost. PSS Zrenjanin nije davala preporuku za njihovo suzbijanje jer su u pitanju krilate forme, a naseljavanje vašiju je trebalo da krene, ali je presečeno niskim temperaturama.

Brojnost glodara nije zabrinjavajuća

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma u srednjem Banatu nije ustanovljena visoka brojnost glodara. Ipak, proizvođačima se svakako upućuje sugestija da obiđu svoje parcele kako bi ustanovili intenzitet biljnih bolesti na pšenici i ječmu, a ujedno i da provere da li su na njihovim njivama prisutni glodari. Ako se uporedi brojnost populacije glodara ove, sa predhodnom godinom, sada je ona daleko manja. Niske temperature posebno ne prijaju mlađoj populaciji glodara te će one i dodatno uticati na smanjenje broja ovih štetočina. Ako poljoprivrednici primete da na njihovim njivama na jednom hektaru ima više od 50.000 rupa, treba uraditi tretman. Tretmani se rade kada su temperature vazduha stabilne i više od 5 stepeni Celzijusa.