Jugoistok Srbije: Ima nade za strna žita, ali ne i za ostale kulture?

S obzirom na to da se bliži kraj još jedne kalendarske godine, vreme je da sumiramo utiske i svedemo račune kada su u pitanju prinosi poljoprivrednih kultura kao i vremenski uslovi koji su obeležili ovu vegetacionu sezonu. Periodi bez padavina u kritičnim momentima, sa vrlo visokim temperaturama i mnogo tropskih dana, doveli su do smanjenja roda mnogih gajenih biljnih vrsta, naročito kukuruza.

Jedino su strna žita imala prosečne prinose na nivou višegodišnjeg proseka, a da li su vremenski uslovi bili povoljni i za ovogodišnju jesenju setvu?

Za 15% više površina strnih žita

S tim u vezi, razgovarali smo sa savetodavcem za ratarstvo i povrtarstvo Sašom Stankovićem iz PSS Niš koji je najpre istakao da je plan jesenje setve strnih žita na teritoriji Jugoistočne Srbije ispunjen u optimalnim uslovima setve, najvećim delom od kraja oktobra, pa sve do sredine novembra.

"Procena je da će se u narednoj vegetaciji, što u jesenjoj, što u prolećnoj setvi - strnih žita imati za 15% više površina u odnosu na prethodne godine", kaže Stanković za Agroklub.

Razlog tome je, dodaje, sušna, ne samo ova, već i prethodnih nekoliko godina. Zato je proizvodnja kukuruza u suvom ratarenju na ovim područjima postala rizična i nestabilna.

"Proizvođači, pogotovo stočari, posejali su i posejaće na proleće veće površine pod ječmom, ovsom, tritikaleom, stočnim graškom i grahoricama koji će doprineti ostvarivanju sigurnijih prinosa u suvom ratarenju u odnosu na kukuruz", napominje.

Kako dalje navodi, poslednje padavine su doprinele povećanju siromašnih rezervi zemljišne vlage u dubljim slojevima zemljišta što će biti od izuzetnog značaja za prolećnu setvu, višegodišnje leguminoze koje su uspele da se izbore sa sušom, a posebno zasadi voća i vinograda.

"Lepa i jaka zelena bolja biljaka"

Na pitanje kakvo je trenutno stanje ozimih žita, savetodavac za ratarstvo odgovara da se na parcelama može videti dobro stanje useva ozime setve, "lepa i jaka zelena boja biljaka, kao i njihova dobra razvojna snaga".

"Situacija kao nikad ranije povoljna i obećavajuća."

Kada je reč o rezervama vlage, Stanković kaže da je ima dovoljno za duži period vegetacije strnih žita. Međutim, zbog nedostatka vlage tokom godine, primenjena đubriva nisu razložena, ni iskorišćena.

"Zahvaljujući padavinama u proteklom periodu, đubriva se sada razlažu i daju dobru rezervu hranljivih materija za ozima strna žita", naglašava naš sagovornik.

Usevi iz optimalnih rokova setve su, kaže ovaj stručnjak, u fenofazi početka bokorenja, a oni iz novembarske setve u fazi dva do tri lista. Uglavnom su svi usevi solidno ukorenjeni, a dobar deo useva sa formiranim čvorom bokora spremni za predstojeći zimski period, pojašnjava on.

Gusta setva - štura žita

Najveći problem je, dodaje, pojava vrlo gustih useva, a svako zrno je u povoljnim uslovima niklo i to za sedam do osam dana. Pregusta setva je opasnost za poleganje useva u povoljnim godinama, dok je u sušnim opasnost po redukovanju sklopa biljaka. Veća gustina, kaže, doprinosi pojavi bolesti, kao i pojavi sitnijeg i šturog zrna.

Ipak, greška proizvođača kada je u pitanju semenski materijal ponavlja se iz godine u godinu, a naš sagovornik nam objašnjava zašto je važno da se prilikom setve koristi sertifikovano seme.

Ako koristite svoje seme žita za setvu - tretirajte ga od glavnice pšenice

"Čak i pored postojećih državnih subvencija mnogi proizvođači seju sopstveno seme, seme iz ambara koje nije adekvatno dorađeno i tretirano".