"Unošenjem krečnog materijala smanjuje se kiselost, a istovremeno se onemogućava dalji razvoj gljivica koje ne podnose novu sredinu", objašnjava dipl. ing. Snežana Stojković - Jevtić iz PSSS Valjevo.
Kalcizacija je postupak kojim se popravlja i poboljšava pH vrednost zemljišta. Može se obavljati tokom cele godine, ukoliko na zemljištu nema useva. Ipak, najpogodnije vreme je odmah nakon žetve strnina, odnosno u vreme zaoravanja strništa.
"Pod uticajem krečnog materijala, zemljište podleže velikim promenama, i potrebno je izvesno vreme da se život u zemljištu prilagodi novim uslovima. Na prvom mestu tu je reč o promeni mikroflore. U zemljištu koje je kiselo, nema dovoljno korisnih bakterija. Uglavnom su zastupljene gljive kojima odgovara kisela sredina. Unošenjem krečnog materijala smanjuje se kiselost, a istovremeno se onemogućava dalji razvoj gljivica koje ne podnose novu sredinu", objašnjava dipl. ing. Snežana Stojković - Jevtić iz PSSS Valjevo.
Dodaje da su novi uslovi pogodni za razvoj korisnih bakterija u zemljištu. Međutim, da bi se razvile u dovoljnom broju, potrebno je duže vreme. Đubrenjem stajnjakom i uopšte unošenjem organske materije, bakterije se ubrzano razmnožavaju. Krečni materijal se ne rastura dok se usevi ne sklone.
"Ako se kalcizacija obavlja odmah posle žetve, zemljište ostaje obično slobodno sve do proleća, kada se seju okopavine. U tom slučaju od kalcizacije do setve prođe oko devet meseci, što je dovoljno da se procesi u zemljištu odigraju i da novi usevi ne trpe nikakve posledice usled promena koje izaziva unošenje krečnog materijala u zemljište", zaključuje Stojković - Jevtić.
Izvori
Tagovi
Autorka
