Kada krenuti sa prvom prihranom useva u januaru?

U Pčinjskom okrugu je ove jeseni u optimalnom roku ozimim strnim žitima zasejano 80 odsto površina. Setva pšenice je, prema rečima savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nade lazović Đoković, počela pre optimalnog roka, a remetile su je kiša i usporena berba kukuruza. I pored toga, pšenica je zasejana na 10.000 hektara što je za oko 20 odsto više od prošle godine.

Povećanju broja površina pod ovom kulturom kumovala je dobra cena i manji rod prolećnih kultura. Ona koja je zasejana od 20. oktobra, pa do 5. novembra, se trenutno nalazi u boljem stanju, dok su one iz ranijih rokova malo bujne za prezimljavanje.

Neujednačenost i bledilo useva
Relativno visoke temperature ove zime, po njenim rečima, nikako ne pogoduju ozimim kulturama jer se već na poljima primećuje bledilo i neujednačenost useva, slabo razvijen korenov sistem kao i nedostatak primenjenih osnovnih hraniva. Ovako visoke temperature ne utiču dobro na prezimljavanje useva i dovešće do problema u razvoju i jarovizaciji jer neće steći otpornost na niske temperature koje bi se mogle javiti krajem zime.

"Iznenadni stres usled zahlađenja posebno može biti problem kod useva sa plitkim korenom. Najbolja zaštita od pojave hladnih vetrova i temperatura ispod nule bi bio snežni pokrivač jer u samom biljnom tkivu nema dovoljno hranljivih materija, poput šećera, koje bi doprinele otpornosti na hladnoću i golomrazicu", kaže Lazović Đoković.

Ako se zakasni sa prihranom "gladovaće" usevi

Ona naglašava da se u zavisnosti od vremenskih uslova u januaru i februaru, čim se dnevna temperatura vazduha ustali na iznad pet do sedam stepeni, može krenuti sa prvom prihranom kako se ne bi propustio optimalan rok. Ukoliko se preskoči prva prihrana ili kasni uzrokovaće gladovanje useva i u startu smanjiti šansu za ostvarenje željenog prinosa.

Prva prihrana se praktikuje sa ciljem da se poboljša bokorenje jer je to najvažnija komponenta prinosa da se stvori što veći broj budućih listova po jedinici površine, dok druga prihrana ima zadatak da stvori što veći broj cvetova po klasu. Najbolji izbor za prvu prihranu u Pčinjskom okrugu su formulacije mineralnih đubriva koje sadrže amonijačno-nitratni oblik azota.

Ovaj oblik biljke su u stanju brzo da usvoje i ako i dođe do neponovljivih temperaturnih oscilacija, zbog čega se usporava metabolizam biljke, nitratni azot se skladišti u biljci bez neželjenih posledica.

Veoma je važno naglasiti da amonijačni oblik azota ima sposobnost vezanja u koloidne čestice zemljišta što ga čini postojanim u zemljištu i duže biljci na raspolaganju. Optimalna količina azota koju treba usevima osigurati u prvoj prihrani je 40 do 60 kg po hektaru jer biljke u ovoj fazi razvoja nemaju dovoljno razvijen korenov sistem za usvajanje većih količina hraniva, a ostatak u drugoj prihrani. Okvirna količina koja može zadovoljiti njihove potrebe za azotom u prihrani je 150 do 250 kg po hektaru KAN-a, a zavisi od faze razvoja pšenice, količine padavina i primenjenih agrotehničkih mera.

“KAN je mineralno đubrivo koje uz azot sadrži još kalcijum i magnezijum, hraniva koja su vrlo važna za nesmetan rast i razvoj, odnosno za odvijanje fotosinteze, a povećanjem intenziteta fotosinteze povećava se i prinos. Odličan je za kisela zemljišta koja su u Pčinjskom okrugu zastupljena na 50 do 60 odsto površina", ističe naša sagovornica i dodaje da u pomenutom okrugu zbog kiselih zemljišta na većini parcela treba izbegavati azotno đubrivo UREU koje treba primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima.

Urea opet dostupna svima: Cene prihrane u padu?

Tako će se doprineti kvalitetu roda ukoliko se primeni tokom januara kada su niže temperature zato što azot na nešto višim temperaturama isparava relativno brzo zavisno od sunčevog zračenja pa ga zato treba primeniti kad nije jako sunce.

"UREA ima visok sadržaj azota i visoku topivost u vodi i najbolje je primeniti zaoravanjem u osnovnom đubrenju zajedno sa NPK formulacijom i prihranjivanjem tokom vegetacije putem lista u obliku rastvora u kasnijim fazama rasta."

Temperatura rastvora jednaka temperaturi vazduha

Po njenim rečima treba obavezno primeniti preporučenu koncentraciju za određenu fazu razvoja pšenice, a temperatura rastvora treba se pre primene na usev izjednačiti sa temperaturom vazduha, dok veličina raspršenih kapljica treba da bude prilagođena primeni đubriva.

"Pred klasanje treba primeniti 200 litara rastvora na hektar Uree u koncentraciji 10 do 15 odsto bez izazivanja fitotoksičnosti. To znači da je potrebno rastopiti 20 do 30 kg Uree u 200 litra vode. Priprema se tako što se ovo đubrivo polako uz stalno mešanje sipa u posudu manje zapremine u kojoj se nalazi topla voda.

Kada se u potpunosti istopi ulije se u prskalicu i dopuni sa preostalom potrebnom vodom do 200 litara zapremine zatim se ostavi nekoliko sati da se podigne tempertura rastvora, koja može u početku biti vrlo niska i na zagrejanom lisitu će izazvati stres za biljku", savetuje pčinjski stručnjak i dodaje da se kada se temperatura rastvora podigne obavlja se prskanje pšenice i da je najbolje to uraditi predveče ili pri oblačnom vremenu.

Takođe poručuje ratarima da nipošto ne izostave ni jednu fazu u ishrani i zaštiti biljaka zato što je jesenju setvu pratila neadekvatna primena agrotehničkih mera, koja može da ih košta ukupnog prinosa, jer će ova temperturna kolebnja usloviti pojavu većeg broja korova, insekata i oboljenja.