Kako da sprečite žutu patuljavost ječma?

Žuta patuljavost ječma je bolest koju prouzrokuje virus (BYDV - Barley Yellow Dworf). Tokom nicanja pšenice i ječma pojavljaju se štetočine, vektori virusa koje prvo naseljavaju biljke posejane u ranijim rokovima setve i ranije iznikle useve strnih žita (ječam), kao i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima. Posebnu pažnju imaju lisne vaši, cikade koji se javljaju kao prenosioci žute patuljavosti ječma.

Virus patuljavosti pšenice (Wheat Dwarf Virus WDV) prenosi vektor - cikada Psammotettix alienus. Simptomi ovog virusa su žutilo listova koji kasnije dobijaju crvenkastu boju, biljke zaostaju u porastu, a klasanje često izostaje. Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Velika zakorovljenost i nezaoravanje žetvenih ostataka, stvaraju povoljne uslove za ishranu cikada tokom leta i povećavaju brojnost ovog vektora virusa, koji na jesen sa korova prelazi na useve strnih žita. Pored korova, veoma važan domaćin je kukuruz koji predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju i povećanju brojnosti ovih štetnih organizama. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18° Celzijusovih. Virus patuljavosti ne prenosi se semenom ili zemljištem, već samo navedenim štetočinama - cikadama.

Kako prepoznati simptome zaraze?

Simptomi se manifestuju u vidu hloroze (žutila) lišća i patuljavosti (zakržljalosti) biljaka. Hloroza se prvo javlja na obodu listova, odakle se širi prema osnovi, a kasnije zahvata čitavu biljku. Napadnuto mlado lišće je uspravno, punije i čvršće. Usled jakog napada, rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni.

Virus patuljavosti ne prenosi se semenom ili zemljištem već samo navedenim štetočinama - cikadama.

Slične simptome mogu da izazovu i abiotički faktori: niske temperature, višak ili manjak vode u zemljištu, nedostatak hraniva (azot i sumpor) i oštećenja od herbicida, piše stručnjak Đorđe Glišić iz PSSRS.

Preporuka svim proizvođačima je da nakon nicanja strnih žita obavezno prate prisustvo i brojnost navedenih štetočina. Prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja, prag štetnosti iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši.

Kaljenje ozime pšenice i otpornost prema mrazu

Kako suzbiti bolest?

Suzbijanje bolesti podrazumeva primenu kako direktnih tako i indirektnih mera. Kod indirektnih mera preporučuje se kasnija jesenja i ranija prolećna setva kao i gajenje otpornih ili tolerantnih sorti. Jare žitarice trebalo bi da sejete dalje od ozimih useva. Ne preterivati sa azotnim đubrenjem. Neophodno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze.

Direktne mere podrazumevaju primenu insekticida sa sistemičnim i brzim inicijalnim delovanjem, kojim se vrlo uspešno suzbijaju vektori virusa. U tu svrhu najčešće se koriste insekticidi iz grupe piretroida.