Kako drveće na ivicama parcela privlači osolike muve i štiti useve?

Sadnja drveća oko poljoprivrednih površina može značajno povećati broj osolikih muva, korisnih insekata koji oprašuju useve i istovremeno suzbijaju štetočine, pokazala je studija Univerziteta Alberta. 

Poljoprivrednici koji posade stabla uz svoje njive, posebno uljane repice (u slučaju Kanade to je kanola, op. ur.), mogu privući 33 puta više ovih muva nego travnatim krajevima njiva.

Hrane se štetočinama

Ovi insekti, koji liče na pčele i ose, ali nešto su manji, kreću se između polja i njihovih granica, hraneći se nektarom i polenom cvetnih useva poput uljane repice. U tom procesu ih oprašuju, što može povećati prinos. Ipak, još jedna korist je ta što se njihove larve hrane štetočinama poput lisnih vaši, tripsa, pauka i grinja, cikada i drugih malih insekata. 

Rakel Pizante, rukovodilac istraživanja, poređenja radi, objašnjava kako pčele mogu da oprašuju, ali nemaju ulogu u kontroli štetočina, dok osolike muve kombinuju obe funkcije.  

Drveće i grmlje na rubovima parcela uljane repice, privlačili su i zadržavali u proseku gotovo 85.000 po kilometru, a travnati rubovi samo oko 2.500 ovih insekata, pokazalo je istraživanje.

Ograđivanje imanja: Izbor odgovarajuće žive ograde zavisi od namene

Takođe, istraživanje spominje 96 različitih vrsta osolikih muva i otkriva da ivice njiva sa drvećem i grmljem podržavaju njihovu dvostruko veću biološku raznolikost u poređenju sa travnatim ivicama. To je najverovatnije zbog bogatijih resursa dostupnih njihovim larvama, poput više organske materije nastale lišćem i truljenjem grana. Ovo doprinosi ekosistemu ne samo kroz korist za poljoprivredu, poput oprašivanja useva nego i divljeg cveća i razgradnju biljnog materijala koje postaje hranljiva materija u zemljištu. 

Ova rešenja mogu pomoći poljoprivrednicima da povećaju prinose i smanje upotrebu pesticida, dok ujedno podstiču očuvanje prirodnih resursa i oprašivača, zaključuje studija.

Šta saditi na ivicama parcela? 

Preporučuje se sadnja drveća koje je autohtono i prilagođeno lokalnim klimatskim uslovima i koje, osim navedene, ima i druge dobrobiti poput zaštite zemljišta od erozije, zaštita od vetra. 

Na našim prostorima se može saditi hrast lužnjak i kitnjak koji su prilagođeni različitim uslovima zemljišta i klime, pa su dugovečni. Tu je i bagrem koji brzo raste, poboljšava strukturu zemlje i vrlo je medonosan. Medonosne su i lipa, kesten i divlja trešnja čiji plodovi privlače ptice. Vrba je važna za očuvanje vlažnih staništa, a takođe daje vredan nektar u ranim prolećnim mesecima. 

Ova stabla ne samo da štite poljoprivredne površine, već i povećavaju ekološku vrednost zemljišta, što je ključno za održivu poljoprivredu.

^{Naslovna fotografija: Shutterstock/Grumpy Cow Studios/sushil bhattarai}