• Silaža kukuruza
  • 19.07.2021. 12:00

Kako napraviti kvalitetnu silažu od kukuruza koji je pretrpeo ozbiljan toplotni stres?

U izradi je bitna baš svaka faza pripreme. Ali, dva momenta su najvažnija - kratak rok skidanja i korišćenje poboljšivača fermentacije. Posebno treba paziti na mikotoksine, savetuje prof.dr Matija Domaćinović.

Foto: Depositphotos/vschlichting
  • 1.706
  • 1.057
  • 0

Silaža nije važna samo kao izvor hranljivih materija u krmivu. Ona je sa velikim udelom u ishrani preživara nosilac važnih procesa u buragu koji je metabolički i zdravstveno najvažniji organ za životinje koje se hrane na ovaj način - preživanjem, odnosno mikrobiološkom razgradnjom. Zato je izuzetno važna svaka faza u njenoj pripremi - od same berbe, preko njenog pakovanja do izuzimanja iz silosa. 

Uz složenost procesa njenog spremanja, ova klimatski vrlo nepovoljna godina pred farmere donosi dodatne izazove. Učestale i obilne padavine tokom maja i juna sa ispodprosečnim temperaturama, a onda ekstremna suša krajem šestog i u sedmom mesecu godine sa nizom toplotnih talasa, dovela je i do visokih temperatura u zemlji, u sloju korena gde biljka, kada u zemljištu i ima hranljive materije, do njih ne može doći na pravi način niti ih primiti u dovoljnim količinama. 

Kakve probleme možemo očekivati?

Profesor dr Matija Domaćinović kaže da jedina uteha nekim proizvođačima kukuruza za silažu može biti to što se ova godina za tu kulturu odvijala sa zakašnjenjem zbog prolongiranih setvenih rokova. Napominje da su neki kukuruzi tek u fazi početka metličenja, a na oko 20 do 30 odsto površina kod onih koji su imali raniju setvu, već su u ozbiljnijoj fazi rasta metlica. 

"Kukuruz koji je došao u fazu stvaranja metlice i vreme početka i oplodnje zrna, stvaranja klipa, mogao bi da ima ozbiljnih problema. Bez obzira u kojoj fazi bio u ove četiri nedelje ekstremne suše, osetiće se njen negativan uticaj na dinamiku razvoja. To će se sigurno odraziti na stvaranje kvaliteta ploda, odnosno klip i zrno koji su u hranidbenom smislu najvredniji deo", napominje Domaćinović.

Ovaj kukuruz bi mogao da ima ozbiljnih problema (Foto: Maja Celing Celić)

Ako se u narednom vremenu, nastavi povećanje vlage u zemljištu, kaže, moglo bi se govoriti o povratku boljeg stanja biljnog materijala kukuruza.

"Ali, teško je za očekivati da sedmi i osmi mesec budu vlažni, to nije realno. Biljka kukuruza je ove godine ušla prebrzo u nepovoljne uslove što će dovesti do ozbiljnih posledica na kvalitet i biljke i silaže koja će se od nje proizvoditi", upozorava i pojašnjava da tu prvenstveno misli na period kraja sedmog meseca i prevremeno i prebrzo sazrevanje koje sa sobom nosi nedovoljnu akumulaciju hranljivih materija u ćelijama biljke te nedovoljno nalivanje zrna koje je izvor skroba, odnosno energije ove vrste krmiva za mlečna, ali i tovna goveda.  

Što je još gore, naglašava ovaj stručnjak, to sa sobom dovodi i druge probleme.

"Zbog okolnosti stresa moguće je da se u kasnijim razvojnim stadijumima rasta pojavi i razvoj plesni, a sa njima i mikotoksini. To su višestruko negativne okolnosti sa kojima će naši farmeri morati da se nose", poručuje. 

Kratak rok skidanja i poboljšavanje fermentacije 

Pa šta im je onda činiti, pitamo ga.

"Kada dođe vreme ubiranja biljke, treba dobro paziti jer će rokovi skidanja biti znatno kraći nego da je umerena, normalna klimatska prilika. To znači da će kukuruz imati značajnije veću količinu osušenog materijala koji će dati veću količinu suve materije što će se odraziti i na njegovo usitnjavanje i nabijanje", pojašnjava. 

Veoma je važno paziti na visinu reza

Kaže da je upitna i fermentacija spontanog vrenja, u slučaju da biljka koja je već sada u nepovoljnom stanju, doživi opet izuzetno visoke temperature.

"Stoga treba razmišljati o prirodnim poboljšivačima fermentacije kao što su neke komponente krmiva, nusproizvodi industrije, a pritom mislim na melasu koja bi u količini tri do pet odsto kukuruzu donela vlagu, a ujedno i šećer. Upitna će biti i koncentracija šećera u silaži i ukupna energetska vrednost, odnosno količina skroba", upozorava. 

Dodaje da je u svrhu obogaćivanja prirodnim dodacima moguće koristiti i dehidriranu sirutku iz mlekarske industrije, dva do tri odsto. Predlaže i korišćenje sitno mlevenog, navlaženog kukuruza, pet do sedam odsto na ukupnu masu koja se silira.

"To su sve poboljšivači koji nose i hranljivu i energetsku vrednost, ali naročito koncentraciju lako dostupnih šećera kojima ova vrsta hrane ne bi trebalo da oskudeva. Treba ozbiljno razmišljati i o upotrebi inokulanta, zajedno sa enzimima ili koktelu organskih kiselina", savetuje nabrajajući moguća rešenja koja bi, ističe, osvežila masu koja sama po sebi neće biti tako blagotvorna. 

Domaćinović komentariše to da smo na ovim prostorima Panonske nizije voleli da se hvalimo, što je, kaže i činjenično, kako u odnosu na neke severne zemlje Evrope imamo najbolju klimu i dobru zemlju.

"Realno, imamo uspešan uzgoj kukuruza koji sam po sebi daje vrhunsku silažu i dobru hranljivu vrednost te u klimatski urednim godinama nema potrebe za bilo kakvim dodacima koji su nam dolazili iz Nemačke, Engleske, Belgije i drugih razvijenih zemalja Evrope. Ali, u ovakvim situacijama i preporuke se menjaju", zaključuje. 

Kontrolisati mikotoksine

Kada je reč o mikotoksinima i razvoju plesni, ovaj stručnjak poručuje da treba sprovoditi kontrolu i razmišljati o korišćenju mikofiksatora. Reč je o dodacima koji bi mogli da spreče onu opasnu situaciju koja nam se desila 2013. godine.

"Životinja unosi ozbiljne količine ovog krmiva u organizam, do 50 odsto ukupne ishrane i bez nje je vrlo teško zamisliti proizvodnju mleka. Zato je nedopustivo da je ono plesnivo ili mikotoksično, i da zbog toga stoka nema celovit obrok."

Bitno je da kombajn reže na zadatu veličinu, ali i dobro mrvi i usitnjava

Kaže da oni koji spremaju prosečne i loše silaže imaju znatno više problema.

"Kod ove proizvodnje je teško reći - proizvedite dobru biljku kukuruza pa ćete imati vrhunsku silažu. To nije garancija. Ali, zato je istinita sledeća konstatacija: Ako nemate dobro proizvedenu biljku, tek onda teško možete očekivati vrhunsku silažu", ističe naš sagovornik. 

Pazite na visinu i način reza

Treba paziti na kvalitet i visinu reza, kaže potkrepljujući činjenicom da se neretko silaže sa naših polja skidaju vrlo nisko.

"Preporuka je na najmanje 20, ali i 30 centimetara od nivoa zemljišta pri čemu se dobija ona sa malom količinom lignina koja je teško probavljiva životinjama", savetuje dodajući da se tako izbegavaju i nečistoće anorganskog porekla kao što su zemlja, pesak, razni patogeni koji se usled padanja kiše prskanjem lepe na donji deo stabljike koji je, podseća, hranljivo najslabiji u odnosu na onaj deo prema klipu i iznad klipa.

Dodaje da je važan i silo kombajn koji se koristi. "Bitno je da reže na zadatu veličinu, ali i da dobro mrvi i usitnjava što je životinji jako bitno, da ne dobije stabljiku koja je tek rezana, a da zrno nije zgnječeno jer se tada probavljivost smanjuje i za 50 odsto, a reč je o izvoru koje je za životinju energetski izuzetno vredan", podseća.  

Ni nabijanje ni pakovanje nisu zanemarivi. Kaže da farmeri neretko nabiju ceo silos pa kod vršenja izmene shvate da je u silosu porasla temperatura.

"To znači da smo prebrzo dovozili masu, a sporo nabijali zbog čega su oksidacijski procesi razvili toliku temperaturu. Kada je reč o pakovanju, struka naglašava da je potrebno i pokriti i pritisnuti pokrivenu silažu. Dakle, ne samo pokriti od padavina, kao što je slučaj kod slame i sena."

Otkriva da je preporuka s vrha pritisnuti masom od oko 60 do 80 kg po metru kvadratnom, da se stvori određen pritisak koji će sprečiti podizanje materijala u gornjem sloju i naknadne neželjene procese fermentacije i kvarenja.

Izuzimanje takođe nije bezazleno i ne sme se vršiti, ističe, bilo kojim improvizovanim uređajem koji rastresa masu.

"Ono zapravo mora biti sečenje, vrlo precizno, jer se u slučaju rastresanja stvaraju okolnosti da se u tih nekoliko centimetara rastrešenog sloja vraća kiseonik i vrši proces oksidacije", podseća i ponavlja da ne smemo zaboraviti da je reč o krmivu koje se proizvodi nekoliko dana, a koristi kroz čitavu godinu. 

Oprezno i sa nabijanjem

"To je komponenta koja ne ulazi sa pet ili 10 odsto u obrok životinja nego je reč o dominantnom krmivu čiji udeo u suvoj materiji celog obroka zauzima oko 30, a ponekad 40 ili 50 odsto. Zato je jako značajno imati vrhunsku, dobru silažu.

Kako se prilagoditi klimatskim promenama?

A kako u sve nepovoljnijim klimatskim uslovima proizvesti dobru biljku, pitamo.

"Nije loše razmišljati o promeni FAO grupe hibrida kukuruza. Recimo, u ovo vreme ko je koristio grupu 300, 400, ili oni koji su koristili za silažu 500 ili 600, nisu u istoj fenofazi proživeli ekstremne uslove proteklih dana."

Ističe da treba razmišljati i o tome da nije dobro izabrati samo jednu FAO grupu nego razmišljati o dve ili tri.

"Pa ako od 20 hektara jedna bude u kondicijski lošoj situaciji, možda će vas spasiti rane ili srednje rane grupe koje ste posejali na ostatku površine", savetuje. 

Takođe, Domaćinović napominje da u ovakvim godinama, a kakve će verovatno biti i u budućnosti, do velikog izražaja dolazi i pitanje setvenog sklopa. Da li ga je neko preforsirao, da li je setveni sklop bio prevelik da bi imao više prinose, da li je zakorovljenost zemljišta bila velika što ozbiljno menja situaciju krađe vlage iz zemljišta koju će uzeti pre korov nego biljka koja zbog toga znatno lošije da napreduje i izložena je kasnije i drugim problemima.

"Osim toga, zakorovljena silaža ne može biti kvalitetna", zaključuje naš sagovornik. 


Tagovi

Siliranje kukuruza Silaža Matija Domaćinović Rok skidanja Fermentacija Poboljšivači Mikotoksini FAO grupa Visina reza


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/