Kako obnoviti humus?

Zelenišno đubrenje je zaoravanje sveže biljne mase, kojom se u zemljište unosi organska materija, odnosno hranjivi elementi. Međuusevi, koji se gaje između dva glavna useva, koriste se u ovu svrhu. To su leguminoze, kupusnjače, žitarice i njihove smeše, koje se najčešće seju u jesenjem roku setve.

Smanjenje produktivnosti zemlje

Biljke žive četiri do osam meseci godišnje, a preostalo vreme zemljište je bez useva. Tada je izloženo gubitku hraniva i organske materije, smanjenoj aktivnosti zemljišne mikroflore i eroziji, pa se ukupna produktivnost smanjuje. Konvecionalna poljoprivreda i visok udeo monokulture doprineli su smanjenju humusa za oko 3% u poslednjih 60 godina, posebno u Vojvodini, rekli su na savetovanju "Dobar dan, domaćine" u Novom Sadu doc. dr Đorđe Kostić i master inž.polj. Svetlana Vujić, sa Poljoprivrednog fakulteta.

Zabrinjavajući nivo humusa na srpskim njivama

Jedan od razloga je i smanjenje stočnog fonda, što je dovelo do slabijeg unosa stajnjaka. Sa druge strane, poljoprivreda je intenzivirana.

Kako obnoviti organske materije?

Obnavljane organske materije postiže se pomenutim zelenišnim đubrenjem. Vrste koje se koriste u ovu svrhu imaju razvijen korenov sistem, koji usvaja hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, bujnu nadzemnu masu i kratak period vegetacije.

Leguminze su posebno važne, jer su u simbiozi sa kvržičnim bakterijama. One fiksiraju atmosfeski azot i tako obogaćuju zemljište. Koliko će glavni usev usvojiti ovaj element, zavisi od interakcije između biljaka, zemljišta, vremenskih uslova, vremena setve i žetve međuuseva. Na primer, slama žitarica ima visok C/N odnos, pa je konkurent glavnom usevu, kada je reč o usvajanju azota. Kod leguminoza j drugačije - ostaci se brzo razgrađuju i odmah su dostupni.

Najbolje rezultate daju smeše jednogodišnjih leguminoza i strnina - grašak, grahorica sa ovsem ili tritikaleom. Ipak, zelenišno đubrivo nije potpuna zamena za stajnak!

Prednosti i mane

Značaj biljnih vrsta za zelenišno đubrenje se ogleda u tome što se sprečava ispiranje hraniva, popravljaju se fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, sprečavaju se erozije, smanjuje se upotreba pesticida, čuva se kvalitet vode i tako dalje.

Međutim, postoje i nedostaci, a to su: prekomerna potrošnja zeljišne vlage i hraniva, sporije zagrevanje zemljišta u proleće, "takmičenje" sa glavnim usevom, povećanje troškova, zbog cene semena međuuseva i slično.

Grašak i graorica posle pšenice

Problem - nedovoljno padavina

Ograničavajući faktor za gajenje biljaka za zelenišno đubrenje je nedostatak padavina ili njihov nravnomeran raspored. Tada ove biljke koriste zimske rezerve vlage za sopstveni rast, a ne ostavljju ništa za glavni usev. Zbog toga se upotreba zelenišnog đubriva savetuje na parcelama gde je moguće navodnjavanje.

Foto: Jasna Bajšanski