• Pravila plodoreda
  • 24.01.2016. 08:00

Kako planirati plodored u ratarstvu?

U agroekološkom smislu, plodored bi trebao da napravi ravnotežu prirodnih biljnih zajednica. Pravilan plodored ima višestruke pozitivne efekte na različite aspekte poljoprivredne proizvodnje.

Foto: Robert Schneider/bigstock.com
  • 4.004
  • 549
  • 3

Plodored je jedan od sistema biljne proizvodnje koji predstavlja pravilnu prostornu (poljosmena) i vremensku (plodosmena) izmenu useva. U agroekološkom smislu, plodored bi trebao da napravi ravnotežu prirodnih biljnih zajednica. Pravilan plodored ima višestruke pozitivne efekte na različite aspekte poljoprivredne proizvodnje.

Zastupljenošću leguminoza (mahunarki) u plodoredu povećavaju se rezerve azota u zemljištu. Setvom useva za zeleno đubrenje povećavaju se rezerve hraniva u zemljištu i poboljšava njegova struktura. Strne žitarice redukuju širenje korova i smanjuju eroziju, dok višegodišnje leguminoze, trave i detelinsko-travne smese čuvaju zemljište od gubitka organskih materija. S ekonomskog aspekta, plodored omogućava bolju raspodelu radnog vremena tokom godine, a smatra se da je prinos useva gajenih u plodoredu prosečno 5-15% veći nego pri gajenju u monokulturi.

Prinos useva veći i do 15%

Pri izboru poljoprivrednih kultura koje će biti zastupljene u plodoredu, osim želja i mogućnosti poljoprivrednog gazdinstva, treba prvenstveno uzeti u obzir agroekološke uslove proizvodnje (zemljište, klima), a zatim ekonomičnost proizvodnje i zahteve tržišta.

Jedan od glavnih razloga za uvođenje vremenske plodosmene je tolerantnost useva na ponovljenu setvu na istoj površini. Neki usevi dobro podnose monokulturu, odnosno ponovljenu setvu, kao što su: kukuruz, soja, konoplja, duvan. Suprotno njima, izuzetno osetljivi, labilni usevi su uljana repica, suncokret, šećerna repa, zob, lan, lucerka, pa njih treba gajiti u višegodišnjem razmaku.

Prilikom planiranja plodoreda treba poznavati i međusobnu podnošljivost (kompatibilnost) useva. Svaki predusev ostavlja u zemljištu ostatke podzemnih organa, izlučevine i međuproizvode razgradnje koji mogu da imaju pozitivan, neutralan ili negativan uticaj na sledeću kulturu u plodoredu. Tako je uljana repica dobar predusev za ozimi ječam, ali ne i za šećernu repu i suncokret. Zob može da bude predusev pšenici, ali se ne preporučuje kao predusev ječmu. Trave i detelinsko-travne smese poželjan su predusev okopavinama. Međutim, u slučaju preoravanja travnjaka i površine pod detelinom moguće je očekivati jači napad žičara.

Setva nematocidnih useva

Na zemljištu ili u njemu nakon žetve ili berbe preduseva ostaje i seme korova, uzročnici biljnih bolesti i štetočine koji u povoljnim uslovima mogu da prežive i duži vremenski period. Sledeća kultura u plodoredu ne bi trebalo da ima zajedničke bolesti i parazite s predusevom. Zbog toga soja, uljana repica i suncokret ne bi smeli da uslede jedno za drugim u plodoredu, već bi minimalni vremenski razmak između njih trebalo da bude jedna, a po mogućnosti i dve godine. Kao najveći problem istaknuta je prisutnost štetnih nematoda u zemljištu koje se vrlo teško suzbijaju. Jedan od mogućih načina suzbijanja nematoda je setva nematocidnih useva kao što je rauola koja može da se seje kao glavni usev ili kao usev za zeleno đubrenje.

Usevi plićeg i dubljeg korenovog sistema

U plodoredu bi trebalo naizmenično sejati useve plićeg (npr. strne žitarice) i dubljeg korenovog sistema (suncokret, uljana repica) da bi bile iskorišćene zalihe hraniva u dubljim slojevima zemljišta. Nakon mahunarki, koje u zemljištu ostavljaju značajne količine azota, treba gajiti useve s visokim potrebama azota (kukuruz, pšenica). Nakon primene stajnjaka treba sejati kulture koje dobro reaguju na organsko đubrenje i ostvaruju veći prihod (šećerna repa).

Redosled kultura u plodoredu

Prva kultura u plodoredu treba da bude ona koja zahteva intenzivnu obradu i obilno đubrenje kao što su šećerna repa ili kukuruz. Posle njih bi trebale da uslede strne žitarice, a zatim ponovo okopavine. Najmanji plodored, u našim agroekološkim uslovima, trebao bi da bude tropolje - okopavina, strna žitarica i leguminoza, na primer: kukuruz - pšenica - soja.

Dobar primer četvorogodišnjeg plodoreda za poljoprivredna gazdinstva, koja se bave isključivo ratarskom proizvodnjom je: kukuruz - suncokret (uljana repica) - pšenica - soja, dok je za gazdinstva koja imaju i stočarsku proizvodnju plodored nešto drugačiji na primer: kukuruz - ječam - soja - pšenica. U petogodišnjem periodu mogu se smenjivati: šećerna repa - kukuruz - pšenica - uljana repica - ječam.

Recept za savršen plodored?

Za izradu plana plodoreda najpre treba napraviti plan parcela, a zatim i plan kultura koje želimo (i možemo) da gajimo vodeći pri tom računa o potrebama gazdinstva, raspoloživoj mehanizaciji, rasporedu radnog vremena tokom godine, osobinama zemljišta i parcela, zahtevima tržišta kao i potrebnim ulaganjima u proizvodnju.

Recept za savršen plodored ne postoji. Postoje pravila kojih se treba pridržavati kad god je moguće uz uvažavanje agroekoloških uslova na koje ne možemo da utičemo (toplota, svetlost, padavine). Gajenje kultura isključivo prema zahtevima tržišta dugoročno nije održivo. Gajenjem više kultura poljoprivredno gazdinstvo je stabilnije jer u jednoj godini različite poljoprivredne kulture po pravilu imaju i različite ekonomske efekte.

Foto: Robert Schneider/bigstock.com


Tagovi

Ratarstvo Plodored Predusev Zeleno đubrenje Strne žitarice Prinosi Nematode Stajnjak Agroekološki uslovi


Autorka

Marina Kalistović

Više [+]

Agronomski stručnjak za ratarstvo, odlučila je da podeli znanje sa čitaocima Agrokluba.