Kako pomoći suncokretu kada se javi volovod

Suncokret je ratarska biljka koja ima male zahteve jer dobro iskorišćava vodu i hranljive materije iz dubljih slojeva zemljišta. Pri tom, tolerantan je na sušu, a postiže i stabilne i relativno visoke prinose. Prosečni prinosi suncokreta uglavnom su među najvećim u Evropi. 

Proizvodnja suncokreta je i profitabilna jer je potreban mali utrošak semena, proizvodnja je potpuno mehanizovana, a pri tom se odlikuje i velikom tržišnošću. 

U našim agroekološkim uslovima, mogu da se postignu visoki i stabilni prinosi pod uslovom da se poštuje agrotehnika jer je upravo ona presudan faktor u pojavi volovoda.

Problem volovoda i kako ga rešiti

Kako navode u PSS Zrenjenin, problem volovoda, osim velikog infekcionog potencijala je i postojanje više fizioloških rasa. Najefikasniji način suzbijanja ovog parazita, setva je zdravog semena, gajenje otpornih hibrida suncokreta, poštovanje plodoreda (na zaraženim lokalitetima deset godina ne treba sejati suncokret).

Postoji mogućnost suzbijanja i hemijskim putem, uz primenu odgovarajućih herbicida iz grupe imidazolinona. Optimalno vreme za primenu herbicida je faza trećeg do petog para listova.

Morfološka građa korena i čitave biljke, kao i sposobnost uspešnog gajenja i na relativno slabijim zemljištima, daju veće mogućnosti suncokretu da se izbori sa napadima štetočina i bolesti. 

Zašto se javlja volovod

Volovod je rod parazitnih cvetnica. Ovaj rod biljaka sadrži preko 150 različitih vrsta. Biljkama nedostaje hlorofil, nemaju prave listove. Imaju visok infekcioni potencijal, tako da se na jednom stablu može formirati više desetina hiljada semena. Optimalna temperatura za klijanje je između 15 i 25 stepeni, pri vlažnosti zemljišta 70 - 85%. Volovod prezimljava u obliku semena i u povoljnim uslovima, nakon klijanja, dolazi u kontakt sa biljkom domaćinom i u ćelijama sprovodnih sudova formira sisaljke, pomoću kojih crpi biljku na kojoj parazitira. Suncokret joj je jedna od omiljenih biljki.

Veoma ekspanzivno se širi, posebno na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, na nešto kiselijim kao i zemljištima na kojima suncokret zauzima često mesto u plodoredu. Problem je veoma uočljiv u godinama kada je pojava volovoda nešto ranija i kada je drugi deo vegetacije sušniji. Virulente rase i sojevi volovoda neprekidno se šire. Često je zastupljen u severnom delu Vojvodine.

Preporučeni načini gajenja

Najvažnije agrotehničke mere kojih se treba pridržavati u proizvodnji obuhvataju plodored, gustinu setve i kontrolu plodnosti zemljišta. Mehaničke mere odnose se na obradu zemljišta, zatravljivanje, malčiranje žetvenim ostacima dok biološke mere koje se preporučuju podrazumevaju korišćenje živih organizama u njihovom suzbijanju. U biološkoj borbi protiv štetočina mogu se koristiti nematode, mikrobiološki agensi (patogene gljive i bakterije), mikotoksini (metaboliti gljiva) i više biljaka kompetitora.

Protiv volovoda najefikasnije se boriti upotrebom deklarisanog semena, setvom  otpornih hibrida suncokreta i odgovarajućim plodoredom. Ovaj parazit može da se pojavi i na otpornim hibridima, ali u daleko manjem broju nego na onim neotpornim. Ako se na nekoj parceli pojavio volovod, preporuka je da se napravi pauza u gajenju suncokreta od najmanje pet do sedam godina. Kombinacijom ove dve mere, može se u potpunosti rešiti problem volovoda.  

Proleće je kritičan period

Iako zaražava suncokret još u proleće, volovod se pojavljuje iznad površine zemljišta tek nakon cvetanja suncokreta, kada je lisna masa najbujnija. Zbog toga ga mnogi proizvođači ne primećuju sve dok se listovi domaćina potpuno ne osuše.  Međutim, brojni su proizvođači koji ni u vreme žetve, kada se volovod lakše uočava, ne mogu da prepoznaju ovu opasnu biljku. Zbog toga i ne preduzimaju odgovarajuće mere kako bi sprečili njegovo pojavljivanje narednih godina.

U našem regionu, volovod na suncokretu javlja se svake godine, ali u različitom intenzitetu. U godinama sa suvim prolećem ima ga mnogo više nego u godinama sa kišovitim prolećem. Međutim, postoji velika razlika između lokaliteta u brojnosti volovoda, učestalosti njegovog javljanja i štetama koje pričinjava. Najveće štete su zabeležene tamo gde se gaje hibridi suncokreta koji nisu otporni na volovod i gde se suncokret seje svake druge ili treće godine. 

Preventiva kao preporuka

Parazitne cvetnice iz roda Orobanche (postoji oko 157 vrsta), pripadaju ekonomski najznačajnijim parazitima suncokreta. Najviše je prisutna vrsta Orobanche cumana. Simptomi prisustva parazita manifestuju se zaostajanjem u porastu suncokreta, formiranjem manjih glava, često sa šturim zrnima.

Ovaj parazit prilagođen je životu na račun domaćina. Njegovo stablo je prosto, nerazgranato, roze ili žute boje, lišće bez hlorofila. Na jednoj biljci može se formirati do 50.000 semena, što govori  o visokom infekcionom potencijalu ovog parazita.

U cilju preventive, neophodan je konstantan monitoring populacije volovoda, da bi se lakše i na vreme otkrilo prisustvo novih rasa parazita.