Kako smanjiti gubitke kukuruza tokom berbe? Pabirčenje je jedan od odgovora

"Niko više ne pabirči kukuruz", kaže moja koleginica vraćajući se iz šetnje sa psom njivom na kojoj je pre neki dan obran kukuruz.

I sama sam prolazila tim istim poljem, sakupila šest klipova na kojima je ostao list i od njih napravila ukras za ogradu i dvorište. Nemam za koga da pabirčim, eventualno labudove i divlje patke.

Ona je ponovo otišla i napunila klipovima jednu veliku torbu, kaže, da ima za kokice. A u polju ostalo kukuruza da se nahrani ihaj-haj životinja.

Nekada se pazilo na svako zrno

Nekada su naši stari nakon berbe kukuruza išli u pabirčenje - sakupljanje ostataka ili, kako se još kaže, pabiraka, koji ostanu na njivi nakon skidanja letine, posle žetve ili berbe.

Nisu se domaćini nekada samo tako razbacivali s ostacima. Kad bi prošla berba, vlasnici njiva bi sami išli da sakupe ono što je ostalo jer se pazilo na svako zrno. Bilo je i onih koji su u polje puštali kokoške ili svinje da pojedu ostatke.

Oni drugi, koji nisu imali svoje letine, a imali su nešto domaćih životinja, išli su u pabirčenje jer im je dobro došla takva hrana tokom zime.

"Velike su prednosti pabirčenja, jedini nedostatak je formalno-pravna priroda uzimanja tuđeg bez znanja i dozvole, ali nije da se ne može rešiti s overom pristanka kod javnog beležnika", našalio se profesor dr sc. Bojan Stipešević s Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku.

Osim čitavih klipova, polje nakon berbe bude i puno oklasaka (šapurika) koji su nekada služili za potpalu vatre.

U savremenoj poljoprivredi moderni kombajni gotovo u potpunosti pokupe kukuruzne klipove i zrna, ali, nemaju svi najnoviju tehnologiju, pa puno toga ostane na njivi.

Kako izgleda računica?

"Kako smo svi učili na mehanizaciji, berba je mesto na kojem se gubi oko tri do pet, pa i više posto roda, jer mašine imaju svoje gubitke. Kombajn već od hedera, čak i uz vrhunsku brigu i podešavanje, propušta već na kosi oko jedan do dva posto, tj. ukoliko se ne podese dobro otkidački valjci, "prsti", klip se ili pokida, ili ne uvuče do pužnice, propadne na zemlju i postaje legitimni cilj za pabirak", slikovit je Stipešević pojašnjavajući da do gubitaka zrna dolazi i u samoj pužnici, a što suvlje zrno, veća je šansa da ga kombajn kruni pre nego što dođe do bubnja. Dalje, gubici se broje i tokom čišćenja sa oklasaka, dakle u bubnju, pa zatim na sitima, odnosno separatoru. Ipak, ovde su oni u zrnu, dakle, u onom obliku u kojem nije pogodno za ručno prikupljanje u pabirčenju.

Profesor Stipešević ističe da bi realno jedan posto bila neka priručnička tolerancija gubitaka zbog neujednačenosti klipova, različite debljine i sl., što se sve može smanjiti čestim prilagođavanjima tokom samog kombajniranja i svesti gubitke praktički na 0.1 posto. "Ipak, i to je na 75.000 biljaka nekog prosečnog kukuruznog sklopa oko 75 klipova, dakle dva do tri puna džaka, koji mogu da nahrane ceo kokošinjac tokom zime", njegova je računica.

Kaže da je kukuruz koji nije u klipu, bespovratno izgubljen, ali pabirak nije, i, na liberalnoj proceni od 1 posto gubitka na hederu, možemo ubrati i do 7.500 klipova po hektaru, što je cca 1,5 t zrna. "U ovoj godini, to je polovina nekih prinosa gde je kukuruz stradao od suše", ističe ovaj stručnjak.

Šta sa bolestima i glodarima?

Kada je reč o mogućem prenosu bolesti, budući da ide niska temperatura, Stipešević kaže kako će zrno sigurno uginuti i neće biti izvor nekih specifičnih bolesti, jer, bolest treba živu biljku. Ipak, treba imati na umu da će proces truljenja biti prisutan, što se odnosi na plesni, ali, kako on reče, "neće one na živog čoveka".

Pojašnjava da opasnost nije ovih dana toliko u glodarima, oni su već sebi u pšenici spakovali zimnicu, opisuje on, koliko u divljim svinjama, jer će u potrazi za zaoranim klipom prerovati celu njivu u proleće.

"Zato, uzevši u obzir i konzervacijska načela, dakle ne oranju, bolje je istarupirati njivu, pa ostaviti sve na površini, gde će čuvati vodu, a svinje će pojesti što je na površini i neće upropastiti iduće godine njivu", savetuje.

I poslednji njegov komentar na ovu temu glasi kako će problem glodara rešiti sama priroda rastom populacija predatora kao što su lisice, lasice, jastrebi, sokoli, kopci, rode kad se vrate i drugi, ukoliko im u okolini osiguramo staništa, stajališta i čeke kao što su T motke s kojih, na primer sokoli imaju odakle da nadziru teren, ili pak pojavom bolesti koje im smanje populaciju, kao što je mišja groznica.

"Zato, džak u ruke i za kombajnom! Ali prvo kod javnog beležnika", zaključio je profesor Bojan Stipešević.