• KLUB 100P plus
  • 06.02.2020. 09:30

Oklasak kukuruza kao energija i sirovina

Oklasak (kočanka, čokanj) je nusproizvod koji nastaje od kukuruza. O korisnosti i njegovoj upotrebi kao sirovine za grejanje, na proteklom XVI seminaru farmera, govorio je pofesor Milan Martinov sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.

Foto: Karolina Rastija
  • 2.718
  • 410
  • 0

Oklasak (kočanka, čokanj, šapurika) je nusproizvod koji nastaje od kukuruza. O korisnosti i njegovoj upotrebi kao sirovine za grejanje, na proteklom XVI seminaru farmera u organizaciji Klub-a 100P plus, govorio je pofesor Milan Martinov sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.

"Korišćenje biomase žetvenih ostataka predstavlja jasan primer cirkularne bioekonomije. Treba ipak da se napomene da pri tome mora da se vodi računa o uticaju na plodnost zemljišta. Protivnici odnošenja žetvenih ostataka često neopravdano kritikuju takvu praksu, mada je stvarni efekat odnošenja upitan. Posebno ukoliko se, istovremeno, primenjuju i mere poput odgovarajućeg plodoreda, pokrovnog useva, vraćanja pepela ili ako se razmatraju neki negativni efekti unošenja žetvenih ostataka u zemljište," rekao je Martinov.

Jedna vrsta žetvenih ostataka, oklasak kukuruza, je u tom pogledu specifičan. U postupku ubiranja klipova kukuruza, pre svega, beračima-komušačima, suv oklasak se nakon krunjenja nalazi u ekonomskom dvorištu, pa je razumno da se koristi. Pre svega kao gorivo za vlastite potrebe ili se prodaje drugim korisnicima. Udeo onih koji za žetvu kukuruza primenjuju berače-komušače sve je manji, ali još uvek značajan.

Profesor dr Milan Martinov, foto: (Verica Matić)

"Poznato je da agro-biomasa poseduje lošije osobine od drvne. Toplotna moć je niža i to pre svega zbog toga jer sadrži do deset puta više pepela. Zato je oklasak bolji kao gorivo od drugih žetvenih ostataka, jer mu je sadržaj pepela od 1,4 - 1,9%, dok je kod slame i kukuruzovine taj iznos preko 5%," izneo je činjenice Milan Martinov.

Kao gorivo, oklasak, koriste skoro svi semenski centri. Kada je u pitanju upotreba oklasaka na poljoprivrednim gazdinstvima najčešće se koriste kao gorivo za peći i kotlove za grejanje stambenog prostora. "Snaga takvih uređaja je u dijapazonu 4 do 50 kW. Primenjuje se i kosagorevanje sa drvetom i drugom biomasom u kotlovima snage do 500 kW, za grejanje staklenika i plastenika", navodi Martinov. 

Ono što preostaje, prodaje se drugima, a cena ove biomase je, po pravilu, niža od ostalih. Moglo bi se reći da se, već sada, gotovo celokupna količina oklasaka iskoristi.

Emisije zagađujućih materija

Korišćenje biomase kao goriva, pored toga što se koristi domaći obnovljivi izvor energije ima još veći značaj, zbog toga što se smanjuju emisije ugljen-dioksida, glavnog uzročnika efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. "Nažalost, sagorevanje je praćeno i emisijama zagađujućih materija. To su, pre svega, ugljen-monoksid, teški nesagoreli ugljovodonici, praškaste materije i azotni oksidi. Njihova količina trebalo bi da bude što manja, a smanjenjem većine zagađujućih materija raste i stepen korisnosti uređaja", govori Martinov.

Ova oblast regulisana je, na nacionalnom nivou, Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje. Martinov dalje navodi: "U ovoj Uredbi date su vrlo stroge granične vrednosti, a odnosi se samo na drvnu biomasu. Za agro-biomasu ne postoje propisi. Ograničenja definisana za drvnu biomasu ne bi mogla da se ispune za agro-biomasu.”

Kao gorivo, oklasak, koriste skoro svi semenski centri, foto: (Karolina Rastija)

Drugi značajan dokument je nacionalni standard, preuzet od evropskog, SRPS EN 303-5, a odnosi se na kotlove za čvsta goriva snage do 500 kW. U njemu su definisane klase kotlova, po emisijama zagađujućih materija, tri do pet. (U prethodnoj verziji, nova je iz 2016, bile su klase jedan do tri). Na nivou EU ne postoje legislative vezane za ovakav tip uređaja i agro-biomasu, međutim pojedine zemlje imaju svoje nacionalne propise.

Proizvodi i moguća rešenja za grejanje

Oklasak se kao gorivo koristi u kotlovima, pećima, štednjacima. Pitanje je i koja je forma oklasaka. "Da li se nakon krunjenja, u zavisnosti od tipa krunjača, dobijaju celi, grubo, pa čak i fino drobljeni oklasci. To utiče na rešenje ložišta. U novije vreme primenjuje se i peletiranje oklasaka. Time oklasak postaje transportibilan, skladišni prostor znatno je smanjen, sagorevanjem u odgovarajućem uređaju ostvaruju se bolji efekti, a primenljiv je i van ruralnih oblasti. Jedino je negativno to što je cena peleta dva do preko tri puta visa", kaže Martinov.

Domaći proizvođači nude različita rešenja peći i kotlova. Jedno od takvih, za drobljeni oklasak i pelet, s automatskim loženjem, proizvodi firma "Termoplin" iz Mladenovca. Druga dva nudi firma "ATI-Terming" iz Kule, proizvodi kotao za agro pelete, pa time i za pelete oklasaka, kao i jednostavne šaržne kotlove sa ručnim loženjem u kojima bi mogao da se uspešno koristi ceo ili grubo drobljeni oklasak.

FTN radi na projektu: Vizija za budućnost

Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, u saradnji sa Tehničkim univerzitetom Hamburg radi na projektu "Mobilization of corn cobs as energy source and improvement of heat generators concerning environmental impacts" (Mobilizacija energije oklasaka i unapređenje uređaja za sagorevanje sa stanovišta uticaja na životnu sredinu). Projekat sufinansira "DBU" Nemačka fondacija za zaštitu životne sredine. "Očekuje se da prvi rezultati rada budu prezentovani sredinom 2020. godine, a i da rešenja budu prihvaćena od proizvođača opreme", zaključio je Martinov.


Tagovi

Oklasak Kukuruzovina Sirovina Biomasa Milan Martinov Fakultet tehničkih nauka Bioekonomija


Autorka

Verica Matić

Verica je administrator Agroklub portala. Diplomirani je menadžer u turizmu - master, a "zalutala" je i pronašla se u poljoprivrednim vodama. Veruje u tradicionalne vrednosti i digitalne trendove.


Partner

KLUB 100P plus

Vladike Ćirića 33, 21000 Novi Sad, Srbija
tel: +381 (0) 21 3015 055, e-mail: office@agroplus.rs web: http://www.agroplus.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Sedamdesetogodišnja Mirka Selaković iz Mladosti plete od svoje pete godine. Nekada su to bili odevni... Pročitaj celu belešku »