Kako smanjiti trulež šećerne repe?

Proizvođači šečerne repe, posebno banatski, ove godine imaju velikih problema zbog truljenja repe. Iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS) daju nekoliko saveta kako sprečiti ovu pojavu.

"Što se tiče smanjenja šteta od truleži, preporuka je što ranije vađenje korena šećerne repe kao i odnošenje sa parcele", poručuju iz ove službe.

Vađenje repe počelo je ranije, ali je i dalje potrebno primenjivati mere zaštite. 

"Usevi se nalaze u fazi razvoja korena. Vizuelnim pregledima biljaka uočeno je povećanje simptoma pegavosti lišća šećerne repe (Cercospora beticolla) u odnosu na prethodne preglede, u vidu pega na listovima. Širenje simptoma uočava se i u usevima u suvom ratarenju i u navodnjavanju."

Proizvođači šećerne repe: Prinosi drastično smanjeni, zbog truleži rod završava na deponiji

U cilju očuvanja lisne mase, naročito kod proizvođača koji vađenje korena repe ne planiraju u naredne dve nedelje, preporučuje se primena fungicida kontaktnog i sistemičnog delovanja. Treba primeniti one na bazi bakar-hidroksida ( 5 l/ha - karenca 14 dana, 2 kg/ha - karenca 14 dana) ili bakar iz Bordovske čorbe (3,5 l/ha, karenca 14 dana).

Takođe, uz dodavanje aktivnih materija:

• protiokonazol ( 0,6-0,8 l/ha - karenca 14 dana ili 0,6 l/ha - karenca 14 dana) ili
• difenokonazol 0,4-0,6 l/ha (karenca 14 dana) ili
• difenokonazol+protiokonazol 1 l/ha (karenca 14 dana).

Kako napominju u PIS, prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preperata. 

Takođe uočeno je i širenje oaza sa dehidriranim i žutim listovima repe koje upućuju na prisustvo fitoplazme koju izaziva Candidatus Phytoplasma solani (Stolbur fitoplazma), čiji su vektori cikade. Koren ovih biljaka je elastičan i gumozan, a kod velikog broja biljaka prisutna je i trulež na korenu.