Kako suzbiti kukuruznu zlaticu?

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera) je štetni insekt poreklom iz Severne Amerike. Telo njegove odrasle jedinke je žutosmeđe, sa uzdužnim tamnim prugama na pokriocima. Mogu da porastu do veličine je 6-7mm. Odlični su letači, mada njihovom širenju doprinose i vetrovi. Svake godine kukuruzna zlatica ostavlja jednu generaciju potomaka. Useve kukuruza oštećuju imago i larva, ali glavne štete larve nanose hraneći se korenom te žitarice.

Larve se hrane korenom kukuruza

Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede u PSSS Leskovac Bojana Karapandžić, kukuruzna zlatica prezimljava u zemljištu u stadijumu jajeta, a ako su zime blaže, nivo prezimljavanja jaja je viši. Zbog toga kvalitetna jesenja osnovna obrada zemljišta, ali i niske temperature i bez snega smanjuju šense za prezimljavanje te štetočine. Piljenje larvi, krajem proleća, uslovljeno je temperaturom zemljišta. Larve su izdužene, tanke, bele sa tamnom glavom. One žive u zemljištu hraneći se najpre korenovim dlačicama i sitnijim delovima korena, a potom i primarnim korenom u koji se ubušuju i pregrizaju ga u blizini glavnog stabla. Zbog oštećenja korenovog sistema biljka gubi uporište u zemljištu, te poleže nakon jačih kiša i vetrova. Pri tom se na kukuruzu javlja karakterističan simptom takozvani guščiji vrat, a treba dodati da se odrasle kukuruzne zlatice pojavljuju obično sredinom juna. 

Odrasle jedinke se hrane metlicama, kukuruznom svilom i klipom

Karapandžićeva napominje da se ovaj insekt, pre cvetanja kukuruza, hrani listovima te biljke uzrokujući crtičasta oštećenja nalik oštećenjima koja izaziva žitna pijavica. Kada kukuruz krene u cvetanje, štetočine prelaze na metlicu, pa zatim na klip, hrane se polenom i svilom, i na vrhu klipa. Posledica ishrane zlatice na tek izašloj svili, pre oprašivanja, je "šišanje" svile. U tom slučaju oplodnja izostaje, a nastaju rehuljavi klipovi (nejednake veličine).

Ne gajiti kukuruz u monokulturi

Već je rečeno da na broj položenih jaja utiču kvalitet ishrane, temperatura, vlaga i svetlost. Najveći broj jaja nalazi se u oraničnom sloju na dubini oko 35cm, u zavisnosti od tipa zemljišta. Za praćenje pojave i brojnosti odraslih jedinki kukuruzne zlatice mogu se upotrebiti žute lepljive ploče sa feromonima, koje, u junu, treba postaviti na stablo kukuruza u visini klipa. Prisustvo i brojnost larvi se može utvrditi uzimanjem uzoraka zemljišta. Kukuruzna zlatica je štetočina monokulture, pa je plodored osnovna i najbolja mera zaštite. Taj insekt jaja polaže na poljima gde je bio posejan kukuruz, pa zato ovu žitaricu ne teba gajiti u monokulturi. Bojana Karapandžić, upozorava na to da se na parcelama, na kojima je kukuruz uzgajan u plodosmeni sa sojom, kukuruzna zlatica ima sposobnost da se prilagodi, te da svoj razvojni ciklus provede i u soji postajući sojina varijanta zlatice. 

Ranija setva i otporniji hibridi efikasna odbrana od kukuruzne zlatice

Važnu ulogu u borbi sa ovom štetočinom ima i izbor hibrida. Ukoliko su oni dobro prilagođeni uslovima područja na kojem se gaje, kukuruz je sposoban da do određenog nivoa regeneriše izgubljenu biljnu masu koju pojedu larve, odnosno da podnese nastale štete (u slučaju slabijeg napada). Dobre rezultate može da donese i ranija setva, koja omogućava da biljka razvije korenov sistem pre piljenja larvi. Na taj način je kukuruz otporniji na njihov napad, ali se i period cvetanja završava ranije, pre pojave imaga. Seme tretirano insekticidima, takođe je mera koja pomaže kod drugih zemljišnih štetočina, a može da pomogne i kod zaštite hibrida kasnijih rokova setve.