Na početku proleća, velika je odgovornost i izazov odrediti da li je pravo vreme za tretiranje useva i kada je najbolje započeti sa zaštitom. Najbolje je vizuelnim pregledom oceniti u kakvom je stanju usev i da li je na listovima zabeležena pojava imaga. Ukoliko se primeti njihovo prisustvo, a sledi period toplog i stabilnog vremena, onda je tretman neophodno uraditi.
Uljana repica (Brassica napus L.) atraktivan je usev za uzgoj i ima trend rasta proizvodnje u Srbiji. Značajna je za prehrambenu industriju, u proizvodnji biodizela, ali i kao neizostavna biljka u plodoredu. Razlog tome su povoljni agroklimatski uslovi za uzgoj repice, ali i profitabilnost ove proizvodnje i stabilni prinosi. Kako navodi profesor Jovan Crnobarac, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na međunarodnom nivou uljana repica je važnija uljana biljka od suncokreta, a kod nas je ona neopravdano malo zastupljena. Kako bi prinosi bili visoki, neophodno je pre svega dobro pripremiti zemljište i na vreme odraditi sve vezano za setvu.
Ono što uzrokuje smanjenje prinosa i velike probleme u proizvodnji pojava je sve većeg broja populacije repičinog sjajnika koji je sve više otporan na hemijske preparate kojim se tretira.
U zavisnosti od preduseva, prisustva samoniklih biljaka iz porodice Brassicaceae i vremenskih uslova, insekti mogu naneti veće ili manje štete na usevima uljane repice u jesen ili u proleće. Kako navode u Poljoprivrednoj stručnoj službi Vojvodine, u jesen ukoliko je toplije vreme, bez čestih kiša ili bez navodnjavanja, štetočine mogu naneti štete gajenom usevu. Najznačajniji među njima svakako je repičin sjajnik čija se brojnost populacija svake godine povećava.
Na početku proleća, velika je odgovornost i izazov odrediti da li je pravo vreme za tretiranje useva i kada je najbolje započeti sa zaštitom. Najbolje je vizuelnim pregledom oceniti u kakvom je stanju usev i da li je na listovima zabeležena pojava imaga. Ukoliko se primeti njihovo prisustvo, a sledi period toplog i stabilnog vremena, onda je tretman neophodno uraditi. U pojedinim godinama, sjajnik zna da napravi štete i do 50% od prinosa.
Karakteristično za repičin sjajnik je to što prilikom odabira adekvatnog insekticida, potrebno je takođe voditi računa i o polinatorima (oprašivačima) a to su najčešće pčele. Iz tog razloga, tretman insekticida ne sme se izvoditi u periodu cvetanja. Preporučuje se da se izvodi pre faze otvaranja cvetova ili tokom faze butonizacije ili kada su cvetni pupoljci zatvoreni.
Kada se vizuelnom metodom utvrdi da na listu jedne biljke ima jedan imago, vreme je da se biljke tretiraju insekticidima. Obično jedan tretman nije dovoljan pa se mora ponoviti još jednom pred cvetanje.
Insekticidi kojima se tretira repica trebalo bi da sadrže aktivnu materiju cipermetrin, 50 gr po jednom litru ili hlorpirifos, 500 gr po jednom litru. Formulacija koja daje najbolje rezultate u primeni najbolje da bude u obliku emulzije. Karenca za uljanu repicu je 56 dana.
Pridržavajte se obavezno uputstva proizvođača jer je većina insekticida fitotoksična za druge biljne vrste.
Izvori
Tagovi
Autor
