Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj kukuruza
  • 30.12.2022. 09:00

Kako uzgajati kukuruz u sušnoj godini?

Kod svake buduće setve treba uzeti u obzir klimatske promene i prema tome odabrati pravi hibrid, FAO grupu, agrotehniku, mehanizaciju, trenutak setve. Šta kažu stručnjaci sa naših prostora?

Foto: Depositphotos/branex
  • 855
  • 82
  • 0

Kukuruz je jedna od najvažnijih ratarskih kultura na našim prostorima pa je suša koja je ponegde i prepolovila njegov rod, dovela u pitanje ovu proizvodnju. Kod svake buduće setve treba uzeti u obzir klimatske promene i prema tome odabrati pravi hibrid, FAO grupu, agrotehniku, mehanizaciju, trenutak setve. 

"Hibridi kukuruza koju su otporniji na stresne uslove imaju bolji potencijal rasta i razvoja. Kod odabira semena treba voditi računa i o području setve jer mikroklimatski uslovi postaju sve važniji", kaže Igor Andrašević, direktor PC Ratarstvo u kompaniji Belje koji ističe kako su područja sa više padavina povoljnija za uzgoj kukuruza i smanjuju stresne uslove u proizvodnji za ovu kulturu. 

Koji hibrid odabrati? 

Kaže kako odabir FAO grupa najviše zavisi od područja i potreba proizvodnje kao i od tipa zemljišta.

"Što je lakša zemlja idemo sa hibridima manje grupe. Na našem području najviše sejemo hibride od FAO 200 do 700 grupe zrenja. Konkretno za silažu najčešće koristimo one iz FAO oznake 500 i 600 jer su nam najpogodniji. Za proizvodnju vlažnog zrna za siliranje (VVK) koristimo od 300 do 550, a za proizvodnju kukuruza u zrnu od 200 do 500", precizira ovaj stručnjak. 

Na tom je tragu i prof. dr sc. Bojan Stipešević s Fakulteta agrobiotehničkih znanosti u Osijeku (FAZOS). On bi za uzgoj kukuruza za zrno preporučio FAO grupe 300 i 400. Za silažu one više - 500, 600, čak i 700.

"Budući da smo zajedničko tržiše, nije problem, osim cenovno, naručiti izvana, sve dok je na Sortnoj listi EU - EU Plant variety database. Za one koji mogu navodnjavati, onaj koji najviše vraća uloženo, dakle ili oni sa dodanom vrednošću, gde su viši proteini, alkoholni hibridi i slično ili semenska proizvodnja kukuruza za semenare, ili, pak, kukuruze kokičare i kukuruze šećerce", nabraja profesor. 

Kaže da prateći stvaranje i priznavanje novih hibrida kukuruza, već preko 15 godina ne uočava velike razlike između uvoznih i domaće stvorenih.

"Domaći kreatori primenjuju sva saznanja i trikove za držanjem koraka sa međunarodnom konkurencijom, ali i zato što hibridi kreirani u našem podneblju, za našu agrotehniku i na našim tlima doživljavaju manje podbačaje u stresu nego uvozni koji traže "sve tip-top", pa kad godina krene "ukrivo", stradaju", naglašava Stipešević. 

Pomno odaberite pravi hibrid (Foto: Depositphotos/oleksii.chumachenko)

Dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kaže da ako se obistine predviđanja da će i iduća godina biti sušna, preporučuje se sortiment koji se nalazi između FAO grupe 300 i maksimalno FAO 500, 550.

"Ovi hibridi ranije dolaze u generativnu fazu, ranije se završi faza oplodnje i počinje nalivanje zrna, pre nego što krenu jako velike letnje vrućine, sredinom jula, kada se penju do 40°C. Ako generativna faza završi pre tog perioda, onda je kukuruz tada u znatnoj boljoj situaciji nego ako u generativnu fazu uđe kada su najviše temperature", upozorava. 

Konkretno, kod novosadskog sortimenta, u FAO grupi 300 preporučuje hibride NS 3022 i NS 3023.

"U FAO grupi 400 to je NS 4000 i 4006, u FAO 500 to je najnojivi hibrid NS 5760 i sada dolaze oni iz FAO grupe 600 NS 6000 i NS 6007 i ja bih tu stao", kaže Bekavac dodajući kako je broj hibrida relativno skroman.

"Da bi se osigurao svaki od proizvođača, nikada nije dobro sejati samo jedan hibrid na većoj površini jer svaki od njih ima specifičnu interakciju sa faktorima spoljne sredine i neke godine će možda biti dobar, a neke će možda neki drugi biti bolji. Zbog stabilnosti u proizvodnji treba kombinovati više njih", savetuje. 

Proizvodnja žitarica, posebno kukuruza, povećaće se 2023.?

U Bosni i Hercegovini je poslednjih godina zabeležen pad proizvodnje ove kulture, otkriva nam prof. dr Hamdija Čivić, s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

"U FBiH u 2021. godini proizvedeno 211.902 tona zrna kukuruza i u odnosu na 2020. godinu pad proizvodnje je iznosio 30,4 odsto. Razloga za ovakvo stanje ima više, a jedan od njih treba tražiti u sve češćim sušama", naglašava. 

U odabiru hibrida on ističe one američke kompanije "Pioneer" koja u ponudi ima one tolerantne na sušu, a to su, nabraja on, P9175 iz FAO grupe zrenja 200 tzv. Optimum Aqua Max-zuban.

"Ovaj hibrid je izuzetno rodan, kratke vegetacije, vrlo tolerantan na sušu i pogodan za ranu proizvodnju ili za postrnu setvu. Zatim P9241 iz FAO grupe zrenja 300, zatim P9606 i P9721 iz FAO grupe zrenja 400."

Kaže kako se za proizvodnju silaže sa "stay green" efektom i izraženom tolerantnošću na sušu ističe hibrid P9911 iz FAO grupe zrenja 450 ili P0725 iz FAO grupe 570. Kada su u pitanju naši regionalni proizvođači semena kukuruza tolerantni na sušu, on izdvaja od Bc hibrida: Bc323 (FAO330), Bc418B (FAO460). Od AS hibrida AS 3300 (FAO 350), AS 4500 (FAO 450), AS 554 (FAO 550).

"Od novosadskih hibrida, tolerantni na sušu su NS 205 (FAO 260), NS 2000 (FAO 290), NS 444 (FAO 490), NS 444 ULTRA (FAO 490), NS 640 ULTRA (FAO 660)", kaže ovaj stručnjak. 

Menjati agrotehniku? 

Kada je reč o agrotehnici, valja se prilagoditi svemu onome što donose klimatske promene, a među ostalim, to su i blage zime, bez snega. 

"Ako su nam zime sve suvlje i toplije, čemu tlo orati da bi ga prozračili i ugrejali? Jesenja brazda više nema tu svrhu koju je imala pri vlažnijoj i hladnijoj klimi pre 1980-ih", komentariše Stipešević uz retoričko pitanje da čemu ići duboko, kad nema zimskih padavina koje će popuniti obradom zemljišta stvorene mikropore? 

"I još pri tome, okretanjem oksidiramo humus zemljišta te tlu u dubljim slojevima dajemo priliku da ispari", upozorava uz savet kako treba razmišljati o prelazu na sistemu obrade koji ne okreću zemlju, nego ga samo rastresaju, a pri tome zadržavaju organsku materiju na površini u dovoljnoj meri da konzerviše vodu zemljišta, služi kao sirovina za stvaranje humusa i pri tome i kao hrana mikroorganizmima.

"Korove dok su mali možemo 'satreti' i plitkom obradom, tanjiranjem ili čak drljanjem, ili ih "lažnom setvom" isprovocirati na nicanje, a onda utanjirati, iščupati plevilicama ili čak i laserima spaliti dok su još mali", upućuje. 

Bekavac upozorava i na greške koje rade naši proizvođači. Kaže kako je najveća moguća greška kada skinu uljanu repicu, ječam, pšenicu te vrlo često ostave parcelu da tako stoji do zime.

"Kada skinete usev, s jednog mikrorežima koji je pravila ta biljna vrsta, ostavljate zemlju na direktnom udaru sunca. Voda počinje kapilarno da se penje iz dubljih slojeva prema površini, isparava, gubite se, zemljište se isušuje, a od toga niko nema koristi.

Ovo se dešava ako se ne obavi ljuštenje (Foto: R.Prusina)

Kaže kao je nakon skidanja pšenice obavezna radnja poljuštiti zemljište ili plitko poorati površinski sloj, da se napravi rastresiti sloj koji štiti od preteranog isparavanja vode. Smatra da je odlična mera za očuvanje vlage u tlu međuredna kultivacija.

"Jednostavno međurednim kultivatorom prođete kroz redove. Kao prvo, uništite korov, a s druge strane napravite dobru aeraciju površinskog sloja na šta kukuruz dobro reaguje. Preporuka je da se napravi barem jedno međuredno kultivisanje, čak i dva", naglašava dodajući da na taj način sprečavate i evaporaciju, gubitak vode sa čiste površine i mnogo drugih stvari. 

"To narod zna, i najstariji znaju, ali zašto ne koristimo - da li zbog zastarele mehanizacije, preteranog troška ili nećeg trećeg, ne znam, ali mnogo je načina na koje možemo da sačuvamo vodu u zemljištu i osigurati veće prinose."

Uticaj mehanizacije

Važnu ulogu igra i poljomehanizacija jer, prelaz na novu tehnologiju je neminovan.

"Konzervacijski pristupi obradi zemljišta i čuvanju vlage zahtevaju neravniju podlogu, koja ište robusnije sejačice, sa konturnim praćenjem neravnina zemljišta u svrhu ujednačene dubine polaganja semena, kao što su No-till sejačice, za direktnu setvu u neobrađenu zemlju, pa čak i polaganja semena u nove dizajne setve, npr. cik-cak redove, takozvane Twin row sejačice", pravac je koji zastupa Stipešević i dodaje kako ovom načinu treba prilagoditi kasnije prohode i aplikacije, npr. aplikatore đubriva, zaštitnih sredstava te berbe, odnosno žetve klipa, zrna, biomase kukuruza.

"Svi oni trebalo bi besprekorno da rade i po prividno neobrađenom, svakako neporavnanom strnjištu u koje je zasejan naš kukuruz."

I Andrašević ističe prednost nabavke specijalnih sejačica koje imaju mogućnost kvalitetne setve u redukovano pripremljenom zemljištu što, kako kaže, značajno doprinosi kvalitetnoj proizvodnji te redukciji troškova proizvodnje. 

"Mehanizacija može značajno da utiče na kvalitet i troškove setve. Uz pravilan odabir semena i dobru pripremu zemljišta pravi izbor sejačice je presudan za ostvarenje planiranih rezultata", komentariše podsetivši da u Belju koriste posebnu 16/24 rednu sejačicu širine 12 metara koja je projektovana i proizvedena upravo za njihove potrebe.

"Ona je multifunkcionalnog tipa i možemo je koristiti za različite kulture. Opremljena je GPS-om i traktorista iz kabine upravlja sa svakom baterijom na sejačici. To nam značajno olakšava posao i povećava efikasnost.

Sejačica koju koriste u Belju (Foto: M.C.Celić)

Pravi trenutak setve

Pored svega ovoga, važno je odabrati i pravi trenutak setve. Znamo da su optimalni rokovi od 10. do 25. aprila, ali najbitniji faktor je temperatura zemljišta.

"U svim ovim promenama klime možda je najbolje reći, moment kada se može sejati je kada se temperatura zemljišta na dubini od pet do sedam centimetara ustali na 10 do 12°C. To može značiti i da sredinom trećeg meseca možemo imati toplo vreme, ali nije preporuka sejati, zbog kasnih prolećnih mrazeva", upozorava Bekavac dodajući da je dobro planirati setvu za sam početak aprila, pogotovo ako vremenska prognoza kaže da neće biti velikog rizika od mraza.

"Ni to nije problem sve do faze osmog lista, jer je konus porasta ispod zemlje i zaštićen je od niskih temperautra", pojašnjava. 

Profesor Stipešević na osnovu statistike daje određenu preporuku za područje Osijeka. Kaže kako gledajući podatke za 1991-2020. za Osijek, verovatnost mraza je za januar u proseku 14/31, odnosno 45 odsto, za februar 11/31, (35 odsto), za mart 5/31 (16 odsto), a za april samo 1/31 (tri odsto), iz čega proizlazi, zaključuje, da će ako kukuruz posejemo u martu, u četiri od pet godina, on statistički proći "neoprljen". 

Iz ovog, vrlo pojednostavljeno, proizlazi da onaj koji rizikuje sa ranom setvom uspeva u četiri od pet godina, što je 20-postotni rizik neuspeha, ali 80-postotni rizik uspeha. Rizika od mraza u aprilu, u proseku, ima svega tri odsto, no 97 odsto da ga neće biti, dakle gotovo 100-postotni uspešni rezultat, kaže ovaj stručnjak. 

Dodaje da na osnovu ovoga, opet u širokom proseku, u zadnjoj nedelji marta interpolacijom dobijamo rizik "smrzavanja" ispod 10 odsto, a u prvoj nedelji aprila još uvek preko šest odsto.

"Ako to preklopimo sa rizicima previsokih temperatura koje traju 1/31 (tri odsto) u maju, 4/30 (13 odsto) očekivani u junu, ali 6/31 (19 odsto) očekivani u julu, može se izračunati tačnije rizik od prerane setve i prekasne oplodnje za osečko područje, i tačno izračunati odnose koliko koje FAO grupe možemo sejati kojeg datuma i na koliko površina da bi imali neki prihvatljivi rizik, na primer, 10 postotni rizik neuspeha", precizira uz savet kako se ovakvi matematički modeli mogu "složiti" za svaki hibrid i svaku njivu te time povećati sigurnost uspeha uzgoja kukuruza određene FAO grupe.

Pratite temperaturu tla (Foto: Depositphotos/smereka)

Navodnjavati ili ne? 

U uzgoju kukuruza u sve sušnijim godinama sve više se u obzir uzima i navodnjavanje. Čivić kaže kako bez obzira na sve primenjene mere koje doprinose smanjenju posledica suše, u većini slučajeva ne postoji potpuna garancija za uspešnu proizvodnju kukuruza bez navodnjavanja.

"Zbog toga strategija budećeg delovanja za sva područja koja su sve češće izložena sušama, mora biti zasnovana na uspostavljanju sistema za navodnjavanje, ne samo za proizvodnju kukuruza nego i za većinu drugih poljoprivrednih kultura", smatra on. 

Stipešević pak tvrdi da se može bez navodnjavanja "ako baš tebe kiša pogodi, druge promaši i imaš neki rod dok drugi nemaju. I onda po ekonomskim zakonima ponude i potražnje, svi traže, niko nema, osim tebe, i cena raste. Onda tu nastupa strategija čuvanja žutog zrna za crne dane, odnosno ulaganja u skladišne kapacitete."

No, Bekavac nije u potpunosti sklon ovoj meri.

"Navodnjavanje je izuzetno kompleksna naučna disciplina koja podrazumeva puno finansija, tehničkih znanja, inovacija. Mi kao regija još imamo dovoljno vode", naglašava dodajući da oni koji su pobornici ove mere, zaboravljaju bitnu agronomsku stvar. 

Ko zna šta nam donosi ova sezona (Foto: Depositphotos/Allexxandar)

"Kada počnete da navodnjavate kukuruz ili bilo koju drugu biljnu vrstu, menjate u potpunosti mikrobiologiju, hemiju, fiziku zemljišta, počinju da se odvijaju sasvim drugi procesi, mineralizacija organske materije ide znanto brže, trošenje humusa takođe. Prema tome, ono može doneti i puno drugih problema", upozorava. Kaže da on je za navodnjavanje, ali povrtarskih biljnih vrsta i u proizvodnji semena kukuruza, ali kod merkantilnog je pobornik rešavanja problema kroz agrotehniku. 

Andrašević zaključuje kako zbog klimatskih promena navodnjavanje postaje sve važnije u proizvodnji kukuruza, ali ne treba zanemariti znanje i iskustvo u proizvodnji te korišćenje dostupnih resursa jer se zahvaljujući njima mogu dostići jako respektabilni prinosi i rezultati u proizvodnji. 


Tagovi

Uzgoj kukuruza Suša Kukuruz i suša Hibrid FAO grupa Bojan Stipešević Goran Bekavac Hamdija Čivić


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.