Kalkulacija troškova proizvodnje soje 2020. godine

Soja je izuzetno povoljna kultura za gajenje i poljoprivrednici je rado uvode u plodored. Pored visokog profita koji često donosi, svojom specifičnom građom korena ostavlja velike količine azota u zemljištu za naredne useve, povećavajući tako njegovu plodnost pa se ubraja u jedan od najboljih preduseva. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je u 2020. godini pod sojom ukupno zasejano oko 237.000 hektara, a prosečan prinos bio je 3,2 t/ha.

Konkretnim primerom proizvodnje soje na poljoprivrednom gazdinstvu Nenada Radanova iz Žarkovca, nadomak Sombora, prikazaćemo kalkulaciju troškova i isplativost njene proizvodnje tokom 2019/2020. godine, kao i način na koji ju je on obavio.

Ukupna površina zemlje koju ovaj poljoprivrednik obrađuje je 40,3 hektara, od kojih je pod sojom bilo zasejano 8,63 hektara na tri parcele. Tip zemljišta na njima je livadska crnica, sa humusom od četiri procenta i ostalim hranljivim elementima na optimalnom nivou, a predusev je bio kukuruz.

Prema obrađenim podacima prošle godine Radanov je po jednom hektaru soje uložio oko 75 hiljada dinara, a u sledećoj tabeli možete videti detaljniji prikaz troškova:

Napomena, u gornji troškovnik nije uračunata cena rada

Proizvodna sezona započeta je oranjem 16. oktobra 2019. godine i trajalo je tri dana, a pri tom su korišćeni traktor i dvobrazni plug IMT 757. Prosečna potrošnja traktora iznosila je 24 l/ha, tadašnja cena goriva bila je 162 dinara za jedan litar Evro Dizel-a. Tokom oranja zajedno sa žetvenim ostacima zaorano je mineralno đubrivo NPK 16:16:16 u količini od 170 kg/ha. Đubrivo je pakovano u džakovima od po 25 kilograma, cene 37 din/kg. Primenjeno neposredno pre oranja traktorom IMT 577 i rasipačem mineralnog đubriva Bodrum, čiji je zapremina 1.200 litara i potrošeno je 2,6 l/ha goriva.

Zatvaranje zimske brazde urađeno je 10. marta 2020. traktorom IMT 577 i IMT setvospremačem od 2,9 metara radnog zahvata sa duplim rotorima. Potrošnja traktora bila je 5,4 l/ha, a cena goriva tada je iznosila 154 din/l. Cilj navedene operacije je da se smanji površina zemljišta, prekinu kapilari u površinskom sloju, a samim tim i gubitak vlage.

Pre setve primenjeno je mineralno đubrivo AN u količini od 200 kg/ha, a upotrebljen je isti traktor i rasipač mineralnog đubriva pa je i potrošnja bila ista. Đubrivo je pakovano u džakovima od po 25 kilograma, a cena AN-a bila je 34 din/kg.

Nakon primene mineralnog đubriva, urađena je predsetvena priprema zemljišta istim traktorom i setvospremačem pa su potrošnja i cena goriva bile iste kao i pri zatvaranju zimske brazde.

Na čitavoj površini posejana jedna sorta

Soja je posejana 18. aprila 2020., traktorom IMT 577 i sejalicom marke Majevica od četiri reda i tokom ove operacije prosečno je potrošeno 4,5 l/ha goriva, a cena u aprilu iznosila je 142 din/l. Razmak između redova je 70 cm, u redu tri centimetra, dubina setve pet centimetara, a brzina sedam kilometara po satu i sve je posejano u jednom danu. Ukupno je kupljeno 890 kilograma sertifikovanog semena, cene 105 din/kg. Sklop u setvi brojao je oko 476.000 biljaka po hektaru dok je u žetvi oko 460 hiljada biljaka. Radanov ovu procenu broja useva po jedinici površine radi za svaku kulturu, kako bi otprilike znao koliki su gubici tokom vegetacije i koliki će prinos biti u žetvi.

Na čitavoj površini posejana je RWA soja sorte Wendy. Svo seme je inokulisano mikrobiološkim preparatima kako bi se na korenu formirale kvržice sa bakterijama koje vezuju elementarni azot iz vazduha i prevode ga u onaj pristupačan usevima. Na prvoj parceli tri dana pre setve nanesen je Biofor, a na drugoj i trećoj, pre same setve - Nitragin. Preparati su dobijeni uz kupljeno seme i jedna kesica se primenjuje na 100kg semena. Prošle godine april je bio dosta sušan, međutim krajem četvrtog i početkom petog meseca pala je veća količina kiše koja je sprečila značajnije štete u ranim fazama rasta biljaka.

Pregled zasejane sorte sa predusevima po parcelama prikazan je u sledećoj tabeli:

Katastarska opština: Žarkovac

Posle setve, a pre nicanja soje urađen je prvi tretman herbicidima Max 51 u dozi od 80 g/ha, što je polovina količine i Basar u dozi od 1,2 l/ha, sa utroškom vode od 200 l/ha. Tretmani su rađeni traktorom IMT 577 i prskalicom Agrometal 660 litara, radnim zahvatom od 12 metara. Potrošeno je 2,8 l/ha goriva po svakom tretmanu, a cena je bila 136 din/l.

Drugo i treće herbicidno tretiranje obavili su se u prvoj i trećoj trolisci, u split aplikaciji preparatom Corum u dozi od po jednog litra po hektaru, okvašivačem Dash od po 0,5 l/ha i utroškom vode od 210 l/ha. Od korovskih vrsta, prisutne su ambrozija, pepeljuga, divlji sirak i čičak. Na trećoj parceli pored navedenih, registrovana je i veća prisutnost abutilona pa je tokom trećeg tretmana uz Corum dodato i sredstvo Harmony u količini od četiri g/ha.

Četvrti herbicidni tretman rađen je radi suzbijanja divljeg sirka iz semena prepratom Focus ultra u dozi od 1,5 l/ha i utroškom vode od 200 l/ha.

Nakon fitotoksičnosti, bez posledica na prinos

Međuredna kultivacija odrađena je dva puta. Prvi prohod 8. juna, deset dana nakon četvrtog herbicidnog prskanja, a drugi dve nedelje nakon prve kultivacije. Korišćen je traktor IMT 577 i četvroredni špartač IMT. Potrošeno je u proseku 3,5 l/ha goriva, a cena je iznosila 136 din/l. Cilj je bio da se mehanički suzbiju preostali korovi nakon hemijskog uklanjanja, kao i da se uradi aeracija zemljišta.

Početkom jula dok je usev bio na samom početku cvetanja urađena je folijarna prihrana kako bi se formirao što već broj cvetova. Na prvoj parceli upotrebljeno je đubrivo Agroleaf Power 12-52-5+TE, a na drugoj i trećoj Agroleaf Power 20-20-20+TE u dozi od 2 kg/ha, a cena za oba đubriva je ukupno 12.450 dinara. Prema sopstvenim zapažanjima, za vreme vegetacije i kasnije u žetvi, formulacija koja je primenjena na prvoj njivi sa izraženim fosforom je izazvala bolji efekat kod soje.

Tokom proleća na trećoj parceli došlo je do pojave fitotoksičnosti na soji usled nepažnje komšije u toku herbicidnog tretmana kukuruza sa susedne parcele preparatom na bazi Dikambe, međutim posle tri dana je pala kiša i biljke su se same oporavile, bez kasnijeg uticaja na prinos.

Žetva soje obavljena je 12. septembra 2020., sa kombajnom Claas Tucano 320 i adapterom od 5,4 m radnog zahvata. Transport je obavljen traktorom Claas Celtis 436 i dve prikolice Zmaj 489 od osam tona. Pošto Radanov nema svoj kombajn, uslugu žetve i prevoza do silosa platio je 10.500 din/ha. Prosečan prinos, a ujedno i najveći, bio je na prvoj parceli - 3,7 t/ha i vlagom od 13 procenata, na drugoj je iznosio 3,6 t/ha sa 12,3 odsto vlage, a na trećoj 3,4 t/ha i 11 procenata vlage.

Od ukupnog prinosa ostavljeno je 1.000 kilograma za seme za narednu godinu i odmah nakon žetve prodato je četiri tone po ceni od 44 din/kg kako bi pokrili troškovi setve pšenice. Ostala količina soje predata je u silos na čuvanje i prodata na proleće 2021., pre početka sezone po ceni od 75 din/kg.

Značaj amortizacije i prihodi

Zemlja na prvoj i trećoj parceli je u vlasništvu domaćina dok je druga parcela uzeta u zakup i cena za 1,44 hektara je 500 evra.

Tokom vegetacije nije bilo kvarova na mehanizaciji, a cena redovnog servisa traktora IMT 577 koji je domaćin sam odradio je 7.500 dinara i remonta setvospremača je 18.800 dinara, koji kada se podele na ukupnu površinu zemlje iznose 653 din/ha.

U julu 2020. godine kupljen je nov traktor ArmaTrac 854 za koji nije dobijen povrat.

Amortizacija mehanizacije uglavnom se radi za mašine do deset godina starosti jer se nakon toga smatra da su ispunile svoj amortizacioni fond. Na primeru ovog gazdinstva urađen je proračun za traktor ArmaTrac 854 i rasipač mineralnog đubriva Bodrum, koji je kupljen prošle godine.

Kao i svake godine i u 2020. dobijene su subvencije za zemlju od 4.000 dinara po hektaru i za gorivo u visini od 1.200 dinara po hektaru.

Troškovi poreza na zemlju i za odvodnjavanje za 7,19 ha, koliko je u vlasništvu domaćina iznose 35.950 dinara.

Pregled ukupnih preciznih troškova možete videti u sledećoj tabeli:

Ukupan pregled preciznih prihoda možete videti u sledećoj tabeli:

Na osnovu ovih tabela možemo videti da je na površini od 8,63 hektara soje ostvaren prihod od 2.190.013, a da su ukupni troškovi iznosili 647.826 dinara. Iz navedenog ostvarena zarada je 1.542.187 dinara, a kada se taj iznos podeli sa ukupnom zasejanom površinom dolazi se do zaključka da je prihod na jednom hektaru soje u 2020. bio 178.700 dinara. To je računica koju Radanov ima na svom poljoprivrednom gazdinstvu, načinom na koji on proizvodi soju i cilj ove kalkulacije jeste da se na primeru prosečnog poljoprivrednika u Vojvodini prikaže njena realna isplativost tokom proizvodne sezone 2019/2020. godine.

"Svake godine određenu površinu posejem pod sojom i zadovoljan sam njom kao kulturom jer nikada nije podbacila u prinosu, a i cena je svake godine zadovoljavajuća", zaključuje domaćin.

Činjenica koja potvrđuje rečeno jeste ta da je soja u maju mesecu koštala oko 90 din/kg, što je najviša cena ikada zabeležena za pomenutu uljaricu, a o čemu smo ranije pisali na Agroklubu.