Poljoprivrednici u Sremu neće moći da jesenju setvu završe do kraja oktobra, do kada traje optimalni rok, pa stručnjaci podsećaju da je setvu moguće obaviti uspešno i u prvoj dekadi novembra.
Zbog velike količine padavina u poslednje vreme, mehanizacija ne može u njive pa je do sada u Sremu zasejano oko 40 odsto od planiranih blizu 65 hiljada hektara strnina.
Sremci neće uspeti da ispoštuju optimalni rok za setvu hlebnog žita, a iskustvo od ranije im govori da ni setva u prvoj dekadi novembra neće u većoj meri uticati na prinos.
"Seme je spremno, bačeno je i osnovno đubrivo, ali u polje se ne može zbog kiše. Kasnimo i sa pripremom zemljišta. Tamo gde je predusev bila soja ili rani hibridi kukurza sve je spremno za setvu, međutim kasniji hibridi kukurza još nisu skniuti sa njiva, posebno kod nas većih proizvođača", kaže Nedeljko Kostić poljoprivrednik iz Nikinaca. Kostić, dodaje da će pšenicu sejati do sredine novembra, s obzirom na to da ima mnogo zemlje i da mu za taj posao treba mnogo više vremena, a vlaga je učinila svoje i nije dozvolila prilaz njivi.
Poljoprivredni stručnjaci kažu da setvu hlebnog žita i ostalih strnina treba nastaviti čim se vreme poboljša. "Sasvim je jasno da većina poljoprivrednika neće moći da taj posao završi do kraja oktobra, do kada traje optimalni rok, pa stručnjaci podsećaju da je setvu moguće obaviti uspešno i u prvoj dekadi novembra. Setvu treba nastaviti.
Ostavljamo poljoprivrednicima da sami odluče da li će to učiniti ili ne, ali svakako im je savet da nakon isteka optimalnog roka povećaju količinu semena, uz podsećanje da i novembarska setva daje dobar prinos", kaže Goran Drobnjak stručni saradnik za strna žita u Rumi.
Pre setve, kažu poljoprivredni stručnjaci, treba izvršiti i osnovno đubrenje. "Osnovna obrada može biti redukovana u vidu jednog ili dva tanjiranja, ili klasična oranjem, s tim što dubina može biti od 20 do 25 centimetara", kaže Drobnjak. Ove preporuke poštuje i Vlada Vulić, poljoprivrednik iz Klenka.
"Optimalan rok je još u toku, pa se nadam da ću stići sve, posebno što ja neću sejati velike površine. Soju sam skinuo, ostalo je još malo kukuruza, koji nisam skinuo zbog kiše, ali sve to može brzo da se obavi. Posle soje smo samo tanjirali, pa su tu troškovi pripreme bili i nešto manji, dok smo posle kukuruza orali zemlju, tako da očekujem da ću na vreme stići da posejem pšenicu”, kaže Vulić. I poljoprivrednici, ali i stručnjaci dobro znaju da od setve sve zavisi. Loša setva je i loža žetva. "Seme treba uneti na pravu dubinu i na pravi raspored", kaže Milan Pupovac, direktor Srednje poljoprivredno prehrambene škole "Stevan Petrović Brile" Ruma, mehanizator po struci. Idealno je da na površini zemljišta ne ostanu zrna. Obavezno je valjanje zemljišta, za bolji kontakt semena i zemlje, kako bi ono što pre počelo da klija i crpi mineralne materije iz tla.
Da bi se setva što kvalitenije obavila mora se voditi i računa o mehanizaciji koja se koristi u tom poslu. "Što se tiče podešavanja sejalica, jako je važno odrediti pravilnu normu semena po hektaru, koja se kreće od 200 pa do 300, čak i 330 kilograma po hektaru, i spram toga podešavati sejalice. Obavezna je proba u mestu, odnosno u dvorištu imitirati rad u polju i proveriti da li je doboro podešena. Važna je i dubina setve, jer je bitno uložiti seme na pravu dubinu 3-4 centimetra, nakon toga se izvrši valjanje i onda nema bojazni da seme neće nići. Važno je i ne sejati pšenicu rasipačem, jer on posle zadrlja zemlju, a to je zastarela metoda", kaže Pupovac.
Tagovi
Autor