Kiše nema, a zalivnih sistema je malo

Tropske vrućine i dug period bez kiše, zabrinule su ratare u Srednjebanatskom okrugu posebno zbog temperatura vazduha koje su ovog meseca dostigle i 40 stepeni Celzijusove skale. Kiše je proteklih dana bilo, ali nedovoljno i neravnomerno.

Poslednje ozbiljnije padavine natopile su njive pre nepuna dva meseca, te poljoprivrednici strahuju da li će suncokret, kukuruz, šećerna repa i soja moći da izdrže temperature zemljišta i vazduha koje su znatno veće od optimalnih. Ovakvi meteorološki uslovi podsećaju na 2012. godinu kada je suša uzela danak i desetkovala rod. Nadu uliva činjenica da je pre tri godine suša počela ranije, ostavljajući ogromne negativne posledice u prinosima i u toksinima.

Usevi u Srednjebanatskom okrugu još uvek odolevaju suši

Agronomi zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe kažu da se na većini useva u srednjem Banatu ne uočava jače sušenje listova jer u zemljištu ima rezervi vlage akumuliranih od zimskih i prolećnih padavina. Voda od zimskih padavina akumulirala se u dubljim slojevima zemljišta i sada je zlata vredna rezerva za biljke. Inače, tokom zimskih meseci u ovom regionu zabeleženo je oko 300 litara vode po kvadratnom metru. To je za 60 litara više od proseka.

Stručnjaci se slažu da će ove godine do izražaja doći kvalitet agrotehničkih mera, a to se prevashodno odnosi na osnovnu obradu i na đubrenje. Kasna, plitka i nekvalitetna osnovna obrada, ali i nizak sadržaj kalijuma i fosfora u zemljištu, ukoliko je ono siromašno ili na neodgovarajući način đubreno, sigurno će se negativno odraziti na prinos i kvalitet prolećnih ratarskih useva.

Sušenje donjih listova i loša kondicija sada je primetno jedino na usevima sa plićim korenovim sistemom. Ova pojava zabeležena je i na kukuruzu čiji koren je oštetila kukuruzna zlatica, kao i na usevima koji su zasejani na peskovitim zemljištima, konstatuju agronomi.

Svega 5,5 odsto njiva u srednjem Banatu pod zalivnim sistemima

Od približno 240.000 oranica u srednjem Banatu, svega 13.000 je pod zalivnim sistemima. To znači da se svega 5,5 odsto može zalivati, odnosno da biljne kulture tek na svakom 19 hektaru mogu dobiti veštačku kišu.

Zemljoradnička zadruga Veljko Lukić Kurjak iz Lukićeva nadomak Zrenjanina spremno dočekuje najavljene klimatske promene koje podrzumevaju sve sušnija leta. Zahvaljući zalivnim sistemima koji pokrivaju 400 od ukupno 550 hektara obradivog zemljišta kojim ova zadruga raspolaže, ovde postižu i dve žetve.

"Zahvaljujući navodnjavanju, odmah nakon žetve idustrijskog graška zasejali smo kukuruz šećerac koji je u odličnoj kondiciji. Pumpe rade 24 sata dnevno, zalivamo neprekidno. Semenski kukuruz, soja i povrće na našim parcelama dnevno dobijaju 10 litara vode po kvadratnom metru. Prošle godine smo imali problem sa viškom vode tako da zalivne sisteme gotovo da nismo ni koristili. Sada je situacija sasvim drugačija, a ovi vanprosečno topli dani opravdavaju ulaganje u ovaj vid poljoprivredne infrastrukture. Troškove nam svakako značajno povećava upotreba pumpi sa dizel motorima koje su u razvijenim zemljama davno prevaziđene. Nažalost, nemamo dovod struje do njiva koje zalivamo", kaže Jugoslav Lazić, rukovodilac proizvodnje u ZZ Veljko Lukić Kurjak.

Imanja koja imaju tifone, nedovoljno mobilne zalivne sisteme malih kapaciteta, u nedoumici su da li uopšte vredi zalivati biljke. U ovakvim uslovima pumpe se najčešće ne uključuju i čeka se da noćne temperature spadnu na 20 stepeni kako bi se izostavio efekat barenja nastao usled nedovoljne količine vode.

U ovom delu Banata sistemi za navodnjavanje se malo koriste, dok su sve više zastupljeni u proizvodnji povrća na otvorenom, kao i u voćarstvu. Poljoprivrednici kažu da je postavljanje zalivnih sistema veliki trošak, posebno ukoliko ne postoji mogućnost da pumpe rade na električni pogon. Opravdanja se često nalaze i u učestalim krađama. Ipak, sve je više onih koji su tražili računicu, i našli je upravo u veštačkoj kiši. Ovakve godine podsećaju da je najneisplativije gledanje u nebo.

Foto: depositphotos.com; songbird839