• Victoria Logistic
  • 13.03.2020. 11:00

Koje korovske vrste su u ekspanziji u Vojvodini?

Zajedničko za ove vrste korova koje danas dominiraju na svim poljoprivrednim površinama je ogromna reprodukcijska moć, sposobnost da se proizvede na hiljade semenki po biljci, koje zadržavaju vitalnost godinama i decenijama.

Foto: Depositphotos/lukeluke
  • 1.072
  • 131
  • 0

Povoljne vremenske prilike prouzrokovale su i već značajnu pojavu korova na parcelama, pa će biti potrebno u narednom periodu iskontrolisati korove i eventualno sprečiti pojavu bolesti koje će se zbog dosta vlage verovatno javiti u usevima.

Zajedničko za ove vrste korova koje danas dominiraju na svim poljoprivrednim površinama je ogromna reprodukcijska moć, sposobnost da se proizvede na hiljade semenki po biljci, koje zadržavaju vitalnost godinama i decenijama. Nicanje im je razvučeno, od aprila do septembra meseca, što dodatno otežava njihovo suzbijanje. Suzbijanje herbicidima u pojedinim usevima je izazov koji zahteva puno znanja i preciznosti.

Iva xanthifolia - obična iva

Poreklom je iz južne Kanade, podaci o njenom prisustvu na našim područjima datiraju od sredine šezdesetih godina (1966. godine). Narodni naziv je obična iva. Nalazi se na A2 listi karantinskih korova - što znači da je utvrđena u Srbiji. Najrasprostranjenija je u Bačkoj na lokalitetima Vrbasa, Sombora.

Narodni naziv je obična iva, (Foto: Wikimedia/Matt Lavin)

Ambrosia trifida - ambrozija

Korovska biljka pronađena pre 6-7 godina u okolini Savinog Sela, a koja se već proširila na ceo teren opština Vrbas, Kula, delom i Bačke Palanke sa tendencijom daljeg širenja. U prvo vreme je zauzimala prostor nepoljoprivrednih površina, a trenutno značajno naseljava površine pod kukuruzom, sojom, suncokretom i može se naći u gotovo svim okopavinama, kao pojedinačne biljke ili u većim i manjim oazama.

U narodu poznata pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, (Foto: Wikimedia/Kenraiz)

Cannabis ruderalis - konoplja

Poreklom je iz centralne Azije, Kine. Proširila se u centralnoj Evropi, a kod nas u severnoj Vojvodini sa tendencijom širenja u svim delovima Bačke, severnom Banatu i šire. Na području delovanja PSS Vrbas predstavlja problem poslednjih 5-6 godina kada je uočena njena masovna pojava u usevima šećerne repe i kukuruza, a pronađena je i u ostalim okopavinama.

Konpolja je samonikla biljka, (Foto: Wikimedia/Le.Loup.Gris)

Rumex spp - štavelj

Vodi poreklo iz Evrope. Nalazi se uglavnom na osenčenim, ruderalnim staništima, uz puteve, livade, na krajevima šuma. Na parcelama gajenih biljaka (lucerka, šećerna repa, povrće) značajno se širi poslednjih godina. Kao i sve invazivne vrste korova, reprodukuje ogromnu količinu vitalnog semena. Vrlo se teško suzbija herbicidima.

Poznato je više od 150 vrsta štavelja, (Foto: Wikimedia/Rigel7)

Polygonum lapathifolium - veliki lisac

Korovska vrsta koja u poslednjih desetak i više godina predstavlja veliki problem u proizvodnji šećerne repe, soje i povrća. Nekada korovska biljka bez ikakvog ekonomskog značaja za poljoprivrednu proizvodnju, negativnim delovanjem čoveka, "pretvorena" je u veliki problem na svim površinama koje se navodnjavaju. Vrlo se teško suzbija herbicidima. 

Achlepia seriaca - medonosna biljka

Poreklom  je iz Severne Amerike, a u Evropu, kao i kod nas, doneta je kao medonosna biljka. Lako se širi zahvaljujući mnogobrojnim sitnim semenkama koje imaju dlakave nastavke pomoću kojih ih vetar raznosi. Biljka koja nema prirodnih neprijatelja, ne pasu ga ni divlje ni domaće životinje. Vrlo se teško suzbija zbog kožastih listova i razvijenog korenovog sistema. Još uvek se najviše nalazi na neobrađenim površinama, ali sve više se širi u usevima lucerke, suncokreta, soje i povrća. 

Korovske vrste koje su za sada ograničene na pojedinačne biljke ili male oaze, a ubuduće mogu biti veliki problem su Helianthus decapetalus L. , sirak poreklom iz Južne Afrike i dr.

Abutilon theophrasti - Teofrastova lipica

Jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Kine, sa Tibeta gde se koristila za dobijanje vlakna. Poslednjih 10 godina agresivno se širi u okopavinama, povrću kao i na svim drugim poljoprivrednim i nepoljoprivrednim površinama. Jedna biljka može dati do 37.000 semenki koje mogu nicati i sa dubine od 13 cm (Fisjunov,1984), a zadržavaju sposobnost klijanja u zemljištu do 50 godina (Zhang i Hamill, 1996). Izuzetno se teško suzbija ukoliko se tretiranje ne obavi na vreme, što raniji stadijumi  porasta korova, odmah posle nicanja.

Izuzetno se teško suzbija ukoliko se tretiranje ne obavi na vreme, (Foto: Wikimedia/Vibraison)

Xanthium strumarium - čičak ili obična boca

Jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Severne Amerike gde se masovno kao korovska biljka pojavljuje devedesetih godina. Na našim njivama prisutna je poslednjih 15 godina, a uz gore navedene korove, predstavlja stalni i skoro nerešivi problem suzbijanja korova. Biljka godišnje proizvede od 200-1.000 semenki, niče već na 4-5 stepeni celzijusa, a nicanje se proteže od proleća pa sve do kraja leta.

Stručna podrška: PSS Vrbas, Katarina Radonić


Tagovi

Korovske biljke Vojvodina Ambrozija Čičak Konoplja Katarina Radonić


Partner

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dejan Vilotić iz Grabovca nekoliko decenija bavi se proizvodnjom rasada a ovaj posao započeo je njeg... Pročitaj celu belešku »