Koje su mere kontrole protiv glodara?

Dugo vremena nije bilo ovakve najezde miševa i voluharica na poljima, a koji najviše i to nepopravljive štete prave na ozimim kulturama. Mnogi su ratari stavljeni pred zid jer su ograničeni upotrebom rodenticida, a onih, koji su dozvoljeni, teško je pronaći u specijalizovanim prodavnicama. Kako saznajemo od izvora koji je želeo da ostane neimenovan, kompanije koje se bave njihovom proizvodnjom, ne mogu proizvesti sredstava za suzbijanje kolike su potrebe u mnogim evropskim zemljama. U nemačkoj saveznoj državi Mekelnburg-Zapadna Pomeranija rast populacije zabeležen je već u novembru dok Mađarska javlja o velikim štetama koje su napravile voluharice. S njima se u Francuskoj bore pomoću robotske mašine koji aplicira mamce u rupe na travnjacima za ispašu. 

Sredstvo direktno u aktivnu rupu

Pre svake primene rodenticida, prvo treba proveriti koje su rupe aktivne. Kontrolno područje treba da bude oko 250 m². Sve rupe na toj površini treba začepiti i ostaviti 24 sata, a nakon toga prebrojati otvorene. Preporuka za tretiranje je pet do osam otvorenih na 250 m2. Ali, sredstva treba ubaciti direktno u rupu, nikako bacati po površini, odokativno. Na primer, ako je reč o Arvalinu, dovoljna su tri zrna sredstva. On se prema uputstvu koristi u ratarskim i povrtarskim kulturama, vinogradima, voćnjacima, zasadima ukrasnog bilja, šumskim kulturama te na livadama i pašnjacima, a količina primene je dva kg/ha u jednoj primeni ili tri puta po 0,66 kg/ha. Najveća dopuštena količina primene je šest kg/ha.

Nakon što je sredstvo ubačeno u rupu, ona se opet mora zatvoriti tako da glodavac ne može izaći van, već ga se prisiljava da uzme ponuđeno, te da ne izađe prebrzo na površinu. Otrov deluje dok je još pod zemljom, a leš štetočina tada nije izložen predatorima.

"Jer, ako izađe, a uoči ga neki grabljivac, eto otrova u krivom, neciljanom organizmu. A jedan mrtav predator jednako desetine nepojedenih plenova taj dan, i ostale dane koji dolaze", naglašava prof.dr.sc. Bojan Stipešević svestan problema poljoprivrednika koji obrađuju velike površine, a to je dugotrajan obilazak, nedostatak ljudi, obučenost za rukovanje i drugo, a što na kraju dovodi do toga da broj glodara neće biti uspešno smanjen. Protiv ovih štetočina, dodaje, mora se jedino peške.

Kako privući pomagače?

Ali, postoje i pomogači u ovom poslu. Pored ptica, tu su i mačke, lisice pa čak i čagljevi te zmije koje kontrolišu broj ovih štetočina.

"No, da bi u tome bili uspešni, treba im obezbediti mesto gde će ovi predatori boraviti i raditi na podmlatku, kao što su gnjezdišta, duplje i to u vreme kada najaktivniji, što je obično u proleće", ističe profesor. 

"Treba podići žive ograde, šumarke, usamljena debla, vetrobrane i sve poznate načine obogaćivanja pejzaža bioraznovrsnoću staništa za predatore, uključivo i čuvene T-motke za ptice grabljivice, ukoliko drugih povišenih krajobraznih odlika nema", savetuje on dodajući kako ne bi bila na odmet i koordisana akcija sa lovcima, da i oni učestvuju u merama smanjenog odstrela, podizanjima hranilišta za predatore i slično, a kako bi uticali na konstantnost i rast njihove populacije u prirodi.

Kazniti? Koga? 

Na pitanje treba li kazniti nekoga za nedavni pomor ptica, Stipešević komentariše kako bi se trebalo vratiti vremeplovom pa kazniti odgovorne za zelenu revoluciju koja nam je donela mineralna đubriva, a time i smanjenje broja farmera, farmi i prifarmskih životinja pa onda traktore koji svojim radnim kapacitetima pojedu oranicu kojima je pre konjska i volovska sprega radila jutro dnevno, a odmor tražila pod bioraznolikim obeležjima krajolika, tj. usamljenim deblima, živicama i slično. 

Glodavci na polju? Primamite ptice grabljivice ili štetnike odbijte biljkama i mamcima

"Donela je i hemijske pesticide koji su doveli do trovanja predatora, ali i njihove lobističare koji pri Evropskoj komisiji lobiraju za njihovu dalju upotrebu, bez obzira na dokaze zdravstvene zajednice o otrovnosti istih i za ljude", ogorčeno priča i dodaje kako je deo krivice i u globalnom zagrevanju jer nema hladnoće da malo "stanji" populacije na poljima.

Smatra da bi potencijana biološka kontrola možda bila rešenje, odnosno, da se usled velikog broja počne širiti neka bolest među miševima, odnosno zoonoze.

"No, neke od tih bolesti mogu preći i na ljude, kao što su mišija groznica, q-groznica i slične. Dakle, treba dočekati da prirodni bum na poljima prestane, najbolje sam od sebe, a na nama je da priglimo zelene politike EU, kao i novce za zelene mere te da podizanjem bioraznovrsnosti naših njiva unesemo ravnotežu na duge staze", zaključio je Stipešević. 

^{Foto: Depositphotos/henk.bogaard/M.C.C.}