Koje su prolećne štetočine na mladim usevima?

Ovo proleće je dovoljno toplo i vlažno da je omogućilo preživljavanje velikog broja štetnih insekata. Kako je vreme setve većine ratarskih kultura iza nas, već sada na izniklima primećujemo oštećenja nastala od mnogobrojnih štetočina.

Najviše se žale uzgajivači kukuruza, ali ne zaostaju ni proizvođači žitarica, šećerne repe i suncokreta. Mlade biljke su sada u prvim fazama rasta i veoma osetljive.

Mali insekti, velika glavobolja

Nekoliko vrsta insekata predstavlja zajedničke štetočine. Redovno se javljaju svake godine u manjem ili većem obimu. Kada se prenamnože mogu dovesti do značajnog smanjenja roda ili mogu da unište usev zbog toga je potrebno obaviti pregled useva.

Tkivo mladih biljaka je nežno, sočno i puno hranjivih materija. Posebno su osetljive u fazama klijanja, nicanja i početnog razvoja.

Jesenja sovica: Invazivna štetočina pred vratima Evrope

Na parcelama se susrećemo sa larvama raznih ineskata, grčicama, žičarima, lisnim vašima, tripsima, moljcima, pipama, puževima. Za kukuruz su posebna pretnja i krupne životinje kao što su ptice, glodari, divlje svinje, srne.

Štetočine mogu da za svoju ishranu koriste podzemne i nadzemne biljne organe ili da polažu jaja. Oni izgrizaju korenje, ubušuju se u stabljike, jedu listove i mogu da unište celu biljku.

Larve žičara

Larve žičara su poslednjih godina veliki problem na određenim lokalitetima, posebno kada se setva ratarskih kultura obavlja na sveže pooranim livadama, ugarima, u blizini velikih livada, živica i šuma. Svojim izgledom podsećaju na komadić žice.

Osim na ratarskim kulturama javljaju se i kao štetočine povrća, začinskog i lekovitog bilja, cveća. Larve za ishranu koriste različite uzgajane biljke, a najviše vole krtole, lukovice i sočno korenje.

Najveće štete pričinjavaju u monokulturnim usevima. Osim što uništavaju korenje biljaka smanjuju tržišnu vrednost krtola krompira, šargarepe i sličnih vrsta. U zemlji provedu četiri do pet godina halapljivo se hraneći. Najveću štetu prave tokom proleća.

Grčice vole kukuruz

Larve majskog gundelja ili hrušta najviše napadaju kukuruz, šećernu i stočnu repu. Najveću štetu prave starije larve, jer su najproždrljivije. Mlade se pak hrane na manjim korenčićima i umanjuju prinos, ali starije mogu u potpunosti da unište usev. Aktivno počinju da se hrane od kraja aprila, a najbrojnije su u junu i julu. One izgrizaju korenje, ali ne vole zemljište bogato azotom. Teško se predviđa njihova pojava, ali kada se jave u velikom broju u stanju su da unište zasejanu površinu.

Štetne mušice

Ova grupa mušica je poznata po tome što polaže jaja u blizini korenovog vrata biljaka iz kojih se razvijaju larve koje se ubušuju u njeno tkivo. Lako se prepoznaju kao mali, nežni svetli crvići dužine od pet do osam milimetara koje vidimo u tkivu stabljike kada obavljamo pregled. Možemo ih pronaći i u zrnima koja klijaju.

Za uljanu repicu i druge repe je veoma opasna kupusna mušica koja ima nekoliko generacija, dok je za kukuruz opasnost švedska mušica koja čeka treći list da položi jaja. Najčešće se napad uočava na krajevima polja, više nego u centralnim delovima.

Ptice, divlje svinje i srne

Ako imate parcele blizu šume ove životinje će vaš usev smatrati gozbom. Najviše će stradati monokulture koje se više godina uzgajaju na istoj parceli poput kukuruza ili repe, ali neće poštedeti ni useve žita, krompira, lucerke, deteline.

Ptice su u stanju da pojedu sve seme kukuruza koje smo posejali, a najveće štete nastaju kada se izleganje ptića poklopi sa hladnim prolećnim danima kada nema druge hrane.