Kolike su potrebe ratarskih kultura za azotom?

Azot se u zemljištu nalazi u organskom i neorganskom obliku. Organski oblici najčešce obuhvataju 90 - 98% azota koji se nalazi u sastavu organske materije zemljišta (humus, polurazloženi biljni i životinjski ostaci, proteini, nukleinske kiseline). Ovaj azot biljke ne mogu direktno koristiti u ishrani i za njih on ima važnost sa stanovišta rezerve hranljivih materija.

Da bi biljka mogla da usvoji azot i iskoristi ga, on mora biti u neorganskom obliku (nitratni i amonijumov jon). Sadržaj ovako pristupačnih formi azota u zemljištu je nizak i najčešće čini 2 do 10% ukupnog azota. Potrebe ratarskih kultura za azotom zavisiće od kulture, zemljišta, sorte ili hibrida, uslova uspevanja. U donjoj tabeli predstavljene su potrebe najvažnijih ratarskih kultura za azotom, i to za 1t prinosa sa odgovorajućom vegetativnom masom:

Tabela 1: Potrebe najvažnijih ratarskih kultura za azotom (N)

Izvor: http://vladimir-vukadinovic.from.hr/gnojidba/Gnojidbene%20preporuke.pdf

Preporuke za primenu azota po kulturama

Preporuke za primenu azota po fazama razvoja pojedinih kultura koje slede su okvirne, a tačne količine primene zavisiće od rezultata analize zemljišta, preduseva i karakteristika sorte tj. hibrida.

Pšenica - za proizvodnju 1t pšenice (uključujući masu stabljika i korena) potrebno je 27 kg N, što znači da za prinos zrna od 5 t/ha pšenici treba obezbediti skoro 135 kg/ha N. U jesenjoj primeni treba uneti oko 30-50 kg/ha čistog azota. Količina hranljivih elemenata koju pšenica usvaja povećava se u fazi bokorenja i tako aktivno usvajanje traje sve do kraja faze klasanja. Nedostatak azota u ovom periodu sigurno vodi smanjenju prinosa. Primena odgovarajuće količine azota u odvojenim prihranama obezbeđuje biljci stalno prisustvo azota, a proizvođačima omogućava fleksibilnost reagovanja na izmene vremenskih prilika. U prvoj prolećnoj prihrani primenjuje se 40-70 kg/ha, u fazi vlatanja 30-35 kg/ha. Prihrana sa najviše 15-20 kg/ha u fazi klasanja preporučuje se samo ukoliko je to neophodno za postizanje ciljanog prinosa i ako ima dovoljno vlage za usvajanje đubriva.

Kukuruz - računajući na 10 tona prinosa, kukuruzu je potrebno oko 280 kg/ha azota tokom perioda vegetacije. S obzirom da i zemljište ima svoj kapacitet snabdevanja azotom, za dobar prinos dovoljno je primeniti 150-180 kg/ha azota na početku vegetacije. Ako se unese 90 kg/ha azota pre setve, ostatakom od 60-90 kg/ha kukuruz treba prihraniti do faze 4 lista.

Suncokret - Za prinos semena od 3 t/ha i odgovarajuću vegetativnu masu, suncokret iz zemljiišta iznese 120-150 kg azota. Zajedno sa setvom preporučuje se unos startne doze azota od 40-70 kg/ha. Treba izbeći unošenje velikih količina ovog elementa da ne bi došlo do preteranog razvoja nadzemne mase na račun količine i kvaliteta semena ili smanjenja otpornosti na bolesti i sušu. Tokom vegetacionog perioda ne preporučuje se unošenje dodatnih količina azota.

Šećerna repa - uz postojeće rezerve hranljivih elementa u zemljištu, tokom proizvodnje šećerne repe obično je dovoljno dodati oko 80-120 kg/ha azota. Nedostatak azota kod šećerne repe smanjuje prinos, dok previše azota može da dovede do niskog sadržaja šećera. Ukoliko ima dovoljno vode u zemljištu, tokom prvih 100 dana vegetacije šećerna repa će usvojiti 2/3 od ukupno potrebne količine azota.

Soja - za 1t prinosa zrna soja iznese oko 100kg N/ha. Pre setve treba dodati oko 40-50kg N/ha, a s obzirom da se soja azotofiksacijom snabdeva azotom iz vazduha prihrana soje azotnim đubrivima u daljem toku vegetacije nema efekta.

Koja azotna đubriva odabrati?

Od ukupne količine neophodnog azota, biljka 90% usvaja u obliku nitrata. Kada se koriste đubriva koja ne sadrže azot u nitratnoj, već u amidnoj formi (urea), onda ovaj amid mora preći u nitrat kako bi koren biljaka mogao da ga usvoji. Tokom ove konverzije od dolazi do oslobađanja gasovitog amonijaka (odnosno gubitka azota u gasovitom stanju). Na 28 oglednih polja u Velikoj Britaniji ustanovljeno je da se posle primene uree na obradivom zemljištu izgubi 22% amonijaka (odnosno azota iz đubriva), dok je procenat gubitka azota u gasovitoj formi iz KAN-a ili AN-a ne prelazi 2%.

Stoga ureu treba primeniti tako da se gubici amonijaka u vidu gasa svedu na minimum, a efikasnost azota maksimizira. Inkorporacija u zemljište i uslovi sredine koji pogoduju procesu transformacije amidne forme azota u nitratnu - niža pH vrednost zemljišta i dovoljno vlage - daje prednost primeni uree, pogotovo kada se traži visok efekat đubriva u momentu aplikacije (46% azota u poređenju sa 27% u KAN-u).

U strnim žitima ureu treba primenjivati neposredno pred kišu i u kasnijim fazama razvoja. U poređenju sa prolećnom primenom, tokom kasnije primene više temperature i vlažnost vazduha između redova biljaka ubrzavaju transformaciju amidnog u nitratni azot. U regionima sa manje padavina KAN 27 N pogodniji je za primenu pošto je u situacijama nedostatka vode efekat azota iz KAN-a veći je nego što bi bio iz uree.

Sa druge strane, visoka efikasnost KAN-a i pod nepovoljnim vremenskim uslovima omogućava bezbednu primenu i željeni efekat na prinos. KAN sadrži i 12,5% CaO (kreča) i ima samo polovinu efekata zakišeljavanja zemljišta u poređenju sa ureom koja uopšte ne sadrži kreč.

KAN 27 N i prilovana urea imaju granule različitih karakteristika. Sa gustinom od 650-700 kg/m³ i sitnim prilovanim granulama ujednačeno rasturanje uree postaje teže sa povećanjem radnog zahvata. Testovi rasipanja pokazuju neujednačeno rasturanje uree pri radnim širinama iznad 15m čak i po mirnom vremenu (25%). Sa druge strane, KAN 27 N moguće je rasipati sa minimalnim odstupanjem od norme rasturanja (ispod 5%) pri radnoj širini od 24 m. Zbog veće specifične težine i krupnijih granula, KAN se može ravnomerno distribuirati i do radnog zahvata od 48m.

Borealis L.A.T prisutan je na tržištu Srbije sa azotnim đubrivima NAC 27 N i Urea 46 N već više od 10 godina. Visok kvalitet i ujednačenost granula, odlična rastvorljivost, izostajanje prašine grudvanja su osobine po kojima su L.A.T đubriva prepoznatljiva među domaćim poljoprivrednim proizvođačima.

Za više informacija o svim formulacijama Borealis L.A.T đubriva kontaktirajte njihove predstavnike na jedan od dole navedenih kontakata!

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor