Koliko je interesovanje ratara za setvu soje?

Setva soje je na pragu, a poljoprivrednici još uvek razmišljaju o prošloj proizvodnoj godini, bila je teška s obzirom na sušu, skup repromaterijal, i na kraju slabe prinose ali i kolebanje cena.

Mnogi ratari kažu da je upravo soja najviše podbacila, krenuli su u žetvu ranije, s obzirom da je zbog visokih dnevnih temperatura i suše dospela ranije. Rod je bio znatno umanjen u odnosu na predhodne godine te su ratari znali da i sa boljom cenom neće moći pokriti troškove proizvodnje. A bolja cena ostala je samo pusta želja.

Ovih dana kada je uveliko u toku predsetvena priprema bilo da će biti posejana soja, kukuruz, ili suncokret, poljoprivrednici znaju da ih i ovog proleća čeka prilično skupa setva. Oni koji su računali da će lagerovanom robom isfinansirati setvu sada znaju da to neće uspeti s obzirom da su cene na berzi svakodnevno u padu, što može dovesti do iznenađenja i velikih promena kada je reč o zastupljenosti kultura.

Država daje podsticaj za proizvodnju repe i suncokreta i mnogi smatraju da će baš zbog toga ovih površina biti više. Pšenice je inače zasejano više nego predhodnih godina, a kada se stvari bolje sagledaju to znači da će nekih ratarskih kultura biti manje.

Repromaterijal skup - roba na lageru jeftina

Kako isfinansirati setvu ako se zna da su inputi skupi, roba na lageru jeftina, pitanje je koje sami sebi ovih dana postavljaju brojni ratari. A posao ne sme da čeka.

Poljoprivredni proizvođač iz Silbaša Lazar Milić kaže da će i ove godine sejati soju na gotovo istim površinama kao i prošle godine. Ovih dana ima pune ruke posla, u toku su poslovi oko zaštite pšenice ali i pretsetvene pripreme za setvu soje i kukuruza. Kako nam je rekao svakog proleća sojom zaseje oko 40 jutara, a u postrnoj setvi oko 20 jutara. Toliko bude i pod kukuruzom. Tako će biti i ove godine.

Prošlogodišnji rod soje je bio solidan s obzirom da je deo parcela navodnjavao i sav rod je posle žetve prodao, nije lagerovao. Prati dešavanja na tržištu repromaterijala i nada se da će cena mineralnog đubriva pasti, nabavio je jedan deo potrebnih količina semenske soje, a posejaće i svoju selektiranu. Prethodnih godina kreditnim sredstvima su finansirali prolećnu setvu.

"Ovogodišnja setva je skuplja i narednih dana ćemo odlućiti kako da je isfinansiramo. Pored pšenice i luka, soja i kukuruz se moraju naći u našoj setvenoj strukturi" kategoričan je naš sagovornik.

Teško je menjati setvenu strukturu

Iako gajenje soje ima svoje prednosti, pitanja koja muče ratare s obzirom na pad cene je ukoliko se odluče da je poseju su da li će se uloženi novac vratiti, kakva će biti godina, koliki rod, a naravno i cena. Ipak oranice se moraju zasejati i teško je doneti odluku o menjanju setvene structure, odnosno setve nekih drugih kultura ukoliko za to nemaju znanje i iskustvo, a u krajnjem slučaju i mehanizaciju.

Mladi poljoprivredni proizvođač iz Obrovca Veselin Papić kaže da je prošle godine imao slab prinos, godina je bila sušna. Celokupan rod je lagerovan, a cena je ovih dana neuporedivo niža nego nakon žetve. Ipak kao i svake godine soju mora posejati tako da će se i ovog proleća naći na gotovo istim površinama kao i lane.

Uzgoj soje: Kako ostvariti dobar prinos?

"Pola parcela će biti pod kukuruzom, pola pod sojom, tako radimo godinama unazad i za druge kulture nismo zainteresovani. Analizirajući cene inputa mogu reći da predstojeća setva neće biti skupa nego preskupa. Seme je skupo, nabavo sam dve trećine semena, a ostalo ću selektirati od svog roda", kaže naš sagovornik i dodaje da će deo repromaterijala odmah isfinansirati, a ostatak ide na agrorok.

Sada se već dobro zna da će setva biti skupa, ali iskusni ratari znaju svoj posao - zemlja se mora sejati bez obzira na uslove i ne može ostati zaparložena.