Kombajni uskoro na njivama - očekujemo li rekordne prinose?

Polako nam se približava početak žetve strnih žita, pa bi sredinom juna u poljima ječma i pšenice trebalo da ugledamo kombajne. Dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da se većina strnih žita trenutno nalazi u fenofazi nalivanja zrna, pri čemu ozimi ječam polako gubi boju i priprema se za fiziološku zrelost, dok je pšenica i dalje zelena.

"Pšenica je i dalje u aktivnoj fazi nalivanja zrna, ali će visoke temperature narednih dana svakako uticati na gubitak zelene boje, što znači da se polako priprema za predstojeću žetvu", kaže ovaj stručnjak.

Rana prognoza prinosa, kako izgleda digitalna budućnost oplemenjivanja pšenice?

Kako dalje napominje, ove godine nije bilo ozbiljnijih problema sa bolestima lista kao što je to bio slučaj prethodnih godina, čak ni bolesti klasa nisu uticale na kvalitet žita. Međutim, pojava štetočina uslovila je minimum dva tretiranja hemijskim preparatima, što je dovelo do toga da se kompletnom i blagovremenom zaštitom smanji i infekcioni potencijal prouzrokovača bolesti.

Bilo je problema prilikom nicanja

Kada govorimo o vremenskim uslovima tokom ove vegetacione sezone Mirosavljević ističe da su oni bili veoma povoljni za sam rast i razvoj ozimih strnih žita, osim u oktobru kada je nastupio sušni period. Tada je bilo problema prilikom nicanja, jer se ova faza nije ravnomerno odvijala.

"Po završetku sušnog perioda, usled obilnijih padavina koje su usledile tokom novembra i decembra, došlo je do izjednačavanja useva, tako da suša nije značajno uticala na taj rani porast biljaka", napominje naš sagovornik i dodaje da su temperature tokom zimskih meseci bile nešto niže u odnosu na petogodišnji prosek, pa su usevi strnih žita bili u stanju mirovanja.

Proleće je, kaže, bilo nešto hladnije nego protekle godine, jedino je april bio topliji nego inače, dok su temperature u maju bile ispod višegodišnjeg proseka.

"Imali smo dobar raspored padavina što je doprinelo da ključne faze u razvoju strnih žita, a to su pre svega vlatanje i cvetanje, prođu pod uslovima koji su optimalni za razvoj velikog broja plodnih vlati, a formiran je i veliki broj cvetova u klasu. Rezultat toga je dobar sklop, a klasovi u tim sklopovima su dosta dobro ozrnjeni."

Prinosi blizu rekorda?

Kako kaže, nalivanje zrna je trajalo do pre nekoliko dana i proteklo je u periodu kada temperature nisu bile visoke, pa možemo očekivati da će klasovi biti relativno teški, što će rezultirati prinosima koji bi trebali da budu rekordni ili blizu rekordnih u poslednjih desetak godina.

Čak ni aprilski mraz nije naneo značajne štete usevima pšenice i ječma. Oštećenja koja su tom prilikom nastala su minimalna, gotovo zanemarljiva, jer je tada pšenica bila u fazi vlatanja, za razliku od prošle sezone kada je početkom aprila bila u fazi klasanja što je dovelo do redukovanog broja zrna u klasu.

"U narednih nekoliko dana očekuje se, najpre početak žetve ječma, dok će trenutne visoke temperature uticati i na skoriji početak žetve pšenice, što opet zavisi od vremenskih uslova tokom predstojećeg perioda, jer bi padavine svakako usporile proces sazrevanja", zaključuje on.

Prosek oko pet tona po hektaru

Imajući u vidu zasejane povrsine pod pšenicom, direktor "Žitounije" Zdravko Šajatović kaže da se očekuje da će ukupni prinosi biti oko 3,2 miliona tona ovog žita.

"Pšenica vrlo dobro izgleda i ako ne bude nekih vremenskih neprilika i padavina prosečan prinos će biti oko pet tona po hektaru, mozda čak i više", kaže on.

Procenjuje se da ce domaći mlinovi otkupiti oko 1.000.000 tona psenice, što je manje u odnosu na prethodne godine.

Potražnja za novim rodom pšenice. Po kojoj ceni?

"Oko 250 hiljada do 300 hiljada tona treba ostaviti za semensku proizvodnju, dok će oko 300 hiljada tona otići za stočnu hranu. Opet, sve zavisi i od toga kakva će biti cena kukuruza, kao i kakav će biti kvalitet", kaže Šajatović, dodajući da najveću količinu pšenice izvozimo u Rumuniju i Italiju, potom u Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i u Albaniju.

"Za 10 meseci izvezeno je oko 700.000 tona", zaključuje naš sagovornik.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u jesenjoj setvi u 2024. godini u Srbiji je zasejano ukupno 788.815 hektara površine. Pod pšenicom je zasejano 590.843 ha, pod ječmom 96.369 ha, ovas je zasejan na 13.040 ha, raž na 4.531 ha, uljana repica na 48.445 ha, a ostae zasejane površine zauzimaju 35.947 ha.