Rana prognoza prinosa, kako izgleda digitalna budućnost oplemenjivanja pšenice?

Naučna saradnja između Hrvatske i Srbije dobila je značajan podsticaj zahvaljujući projektu NET4DINAR (New Emerging Technologies For INNovative Digitalized Agricultural Research), koji se sprovodi u okviru programa prekogranične saradnje IPA CBC Hrvatska - Srbija. Reč je o projektu čiji je cilj modernizacija i digitalizacija istraživanja u poljoprivredi, s naglaskom na oplemenjivanje pšenice.

"Projekt NET4DINAR direktno je usmeren na podizanje kvaliteta naučnih istraživanja u našem Institutu, kao i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad", pojašnjava dr sc. Dario Novoselović iz Poljoprivrednog instituta Osijek.

Ipak, osim što jačaju regionalnu saradnju između Panonske Hrvatske i Vojvodine, cilj im je da digitalizuju istraživanja i koriste alate veštačke inteligencije za ranu prognozu prinosa pšenice.

Nauka i praksa u službi održive poljoprivrede

Indirektno, projekat je usmeren i na povećanje produktivnosti u svakodnevnoj poljoprivrednoj praksi, kao i na efikasniji prenos znanja i tehnologija u obrazovni sistem.

"Naš krajnji cilj je da rezultati istraživanja ne ostanu samo u naučnim radovima, nego da dođu do poljoprivrednika i studenata", ističe Novoselović.

Službeno traje od 1. jula 2024. do 31. decenbra 2025., a trenutno je u fazi aktivnog sprovođenja. "Sada smo na polovini projekta i sprovodimo fiziološka i morfološka merenja na genotipovima pšenice. Istraživanja se sprovode na šest lokacija: Kutjevo, Osijek, Tovarnik, Sombor, Novi Sad i Sremska Mitrovica", pojašnjava naš sagovornik.

Za prikupljanje podataka koriste se savremeni alati. Kako pojašnjava, u merenjima koriste dronove s RGB i multispektralnim kamerama, kao i LITERAL sistem koji meri vegetacione indekse i biljne delove pomoću kamera i senzora. "To nam omogućava precizno i brzo praćenje razvoja biljaka bez fizičkog kontakta", ističe Novoselović.

Iskusni naučni timovi s obe strane granice

Na projektu rade dva naučna tima s velikim iskustvom u oplemenjivanju strnih žitarica. "S kolegama iz Novog Sada imamo odličnu saradnju", napominje naš stručnjak.

Glavni cilj, prema njegovim rečima, nije samo digitalizacija postojećih metoda već i snažnije uključivanje u evropski istraživački prostor. "Kroz ovaj projekat gradimo temelje za naš aktivniji doprinos EU projektima koji se bave održivom i digitalnom poljoprivredom, a ujedno i jačamo sposobnost društva za prilagođavanje klimatskim promenama".

Kaže, veruje da će zadate ciljeve ostvariti kroz opremanje institucija novim tehnologijama, usvajanje digitalnih znanja i veština, te širenje naučne mreže u regionu. Dodaje i kako se nada da će se po završetku projekta u istraživanja uključiti i druge naučno-obrazovne institucije iz regiona.

Članovi partnerskog tima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad su: dr sc. Milan Mirosavljević, dr sc. Vladimir Aćin, dr sc. Bojan Jocković, dr sc. Sanja Mikić i dr sc. Ljiljana Brbaklić, a iz Poljoprivrednog instituta Osijek u projekt su uključeni: dr sc. Dario Novoselović, dr sc. Krešimir Dvojković, magistar inženjer hemije Marko Ivić, dipl. ekonomista Branka Mijić, dipl. ekonomista Melita Kovačević i dipl.pravnik Tatjana Totić

Projekt NET4DINAR već sada pokazuje kako nauka, tehnologija i prekogranična saradnja mogu stvoriti konkretne pomake u razvoju moderne, održive i efikasne poljoprivrede.

Nabavka opreme i usluga finansirana je sredstvima EU

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor