• Mlada divljač u polju
  • 13.05.2021. 07:30

Kosidba u toku - šta preduzeti da tom prilikom ne usmrtite mladu divljač?

Najveću opasnost predstavljaju rotacione kosačice velikog radnog zahvata i velike radne brzine. Kada se približe mladim životinjama, one ne pobegnu nego uplašeno ostanu da leže priljubljene uz zemlju.

Foto: Depositphotos/TSpider
  • 299
  • 44
  • 0

Vreme je u godini kada se vrši prvi otkos krmnog bilja, a dok se "okrenemo", doći će i drugi, a onda i žetva. Takođe, ovo je i vreme kada se na livadama i u visokoj travi skriva brojni mladunci - od ježeva, zečeva, preko raznih vrsta ptica koje se gnezde na zemljištu do lanadi i teladi. Na primer, dok srna ili košuta odlaze na hranjenje, ostavljaju mladunče na neko vreme. Ono, jedva pokretno leži sklupčano na zemlji i čeka majku. 

Na mladunce, bilo koje vrste životinja, malo ko može da ostane ravnodušan. A da bi sprečili situacije u kojima morate iz trave da spašavate osakaćeno lane, zeca ili bilo koju drugu mladu životinju, preduzmite jednostavne mere na vreme.

Ne znaju da beže

Najveću opasnost predstavljaju rotacione kosačice velikog radnog zahvata i velike radne brzine. Kada se ove mašine približe mladim životinjama, one ne pobegnu nego uplašeno i bespomoćno ostanu da leže pribljubljene uz zemljište. Međutim, kosačica ga u većini slučajeva odmah samelje i usmrti na licu mesta. 

Istina, savremeno opremljene kosačice imaju ugrađene infracrvene detektore divljači koji reaguju na njihovu toplotu i automatski zaustavljaju rad mašine. Koriste se i mikrotalsni senzori koji odašilju mikrotalasne zrake prema zemlji te se one reflektuju od objekta sa visokim sadržajem vode (životinjski organizam sadrži 80-90 odsto vode). Ali, retko ko na našim prostorima ima ovakvu mehanizaciju.  

Takođe, na zapadu postoji i praksa upotrebe dronova sa infracrvenim kamerama koje otkrivaju skriva li se kakvo živo biće u polju pa na taj način upozoravaju poljoprivrednika da reaguju. 

Lane u travi čeka majku (Foto: Depositphotos/Gatherina)

Ali, prema Zakonu o divljači i lovstvu, članku 22, navodi se da je zabranjeno da se vrši žetva i kosidba poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači.

Plašilice od lanaca 

Svake godine lovačka društva šalju apel svima koji rade na poljima da na svoje poljoprivredne mašine montiraju plašilice kako bi sprečili neželjene slike beživotnih, osakaćenih mladunaca. 

Mehaničke plašilice se mogu napraviti od lanaca koji vise sa čelične konstrukcije koja je postavljena ispred rotacione kosačice.

"Sastoji se od dugačke šipke na kojoj su obešeni lanci. Lako se postavlja na kosilicu ili traktor, a tokom kosidbe "pročešlja" svaki sledeći otkos", piše u svom radu "Stradanje divljači od poljoprivredne mehanizacije" Nemanja Irić. Lanci će uplašiti životinje koje će pobeći, a ako to ne učine, sami je moramo ukloniti sa travnate površine i pripaziti da na njega ne prenesemo ljudski miris.

Doktori veterinarske medicine savetuju i druge načine teranja i upozoravanja životinja. Jedan od njih su plašila od plastičnih vreća koje treba postaviti na livadu najviše dva dana pred košenje jer ako stoje duže, divljač se na njih navikne pa gube funkciju. Tu su i akustična plašila poput čegrtaljki na vetar, zvončića i slično. 

Zovite lovce da pretraže polje

Na površinu koja će se kositi se mogu noć pre radova postaviti radiouređaji, trepereća svetla ili veštački mirisi (repelenti) koji će uznemiriti životinje. Pred samo košenje se može divljač isterati desiranim psima koji ih neće rastrgnuti. Na već spomenute lance vežemo prazne konzerve kako bi se napravila što veća buka. 

Takođe, važna je komunikacija s lovcima koji znaju kakva je situacija u staništima.

Ako se kosidba odradi sa razmakom od dve nedelje, zbog vremenskih neprilika, tada se dogodi da lane odraste i prati srnu. 

Livade kao namenska staništa divljim životinjama (Foto: Depositphotos/PantherMediaSeller)

Pre se češće kosilo bočnim kosačicama koje, kada dođu blizu lanetu, ono se digne i tada, nažalost, ostane bez svih ekstremiteta. Kod rotacionih kosačica koje se danas najviše koriste, najčešće bude odmah usmrćeno. Pošto na prirodnim livadama ovaj problem nije toliko istaknut jer se na njima obavlja uglavnom jednom košnja godišnje, životinje više stradaju na njivama krmnog bilja koje im predstavlja zamensko stanište, ali, ovakve površine kod nas nisu toliko zastupljene. 

Kosidba iznutra prema spolja

Takođe, preporuka je da kada kosite, činite to tako da se krećete od sredine površine koju kosite prema spoljnim delovima. Kosidbom usmerenom prema središtu livade divljač se tera u zamku u kojoj će vrlo verojatno stradati. 

Za one koji imaju livade na posebno dugačkoj površini, posebno uz put, stručnjaci savetuju da tada treba kositi s jedne strane prema drugoj tako da divljač ima mogućnost sklanjanja na susednu parcelu, ali ne i na saobraćajnicu.

Velike površine trebalo bi podeliti na više manjih na kojima se takođe primenjuje kosidba od središta prema spolja.

U slučaju da ste prilikom košenja pronašli zdravo, nepovređeno lane, tele ili zeca, ne dirajte ih golim rukama. Ako na njih prenesete ljudski miris, vrlo je lako da ga majka neće prepoznati i(li) odbaciti što za njega znači sigurnu smrt. Najbolje je koristiti veliki busen trave koji će služiti kao omotač između vaših ruku i životinja. Izbegavajte svaki mogući kontakt sa vašom kožom. U slučaju da je životinja ranjena, obratite se najbližem lovačkom društvu. 


Tagovi

Košnja trave Žetva Mladunčad Plašenje divljači Plašilice Krunoslav Pintur Ranjena mladunčad


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Omiljena čuvarkuća