• Stočna hrana
  • 10.10.2019. 14:00
  • Mačvanski okrug, Ljubovija

Kukuruz i soja u silaži - jeftin i kvalitetan obrok za stoku

Kukuruzna silaža, najčešći je i najobimniji obrok koji se daje stoci, s obzirom da je danas bitno napraviti što kvalitetniji, a što jeftiniji obrok. Rešenje je možda u gajenju združenih useva za silažu, kukuruza i soje.

Foto: Depositphotos/erix2005
  • 124
  • 33
  • 0

Setva združenih useva za silažu u Podrinju je prisutna unazad desetak godina ali niko se od proizvođača nije usudio da ovakakv način spravljenja silaže uvrsti u svoju rutinu. Jedini razlog tome je teško menjanje navika naših poljoprivrednika, jer su poslom oko kukruzne silaže ovladali veoma dobro, mada prema rečima stručnjaka gajenjem združenih useva samo ste na dobitnku.

Obrok sa više proteina 

Da bi stoka, pre svega se misli na muzna grla, maksimalno iskoristila svoj genetski potencijal u toku dana kroz obroke, moraju da unesu do 22 odsto proteina. S obzirom da kukuruzna silaža u proseku sadrži šest do devet odsto proteina, ostatak se mora nadomestiti.

Savetodavac za ratastvo iz lozničke poljoprivredne službe Dušan Despotović, želeći da poljopivrednim proizvođačima ukaže na dobre strane združenih useva dve godine za redom seje ogled kukuruza i soje na domaćinstvu Miloša Dimitrijevića iz Ljubovije. Oni imaju šest muznih krava, a mleko ne predaju nego ga prerađuju u sir i kajmak zato im je jako bitno kakvo i koliko mleka dnevno dobiju. Prve godine, posejali su svega 0,3 ha zdruzenog useva, a zadovoljni rezultatima prema rečima Despotovića, domaćin se odlučio da i ove godine zaseje nešto veće površine. 

Kvalitetan obrok po meri krave za više mleka

Klasična agrotehnika-veći prinosi

Despotović kaže da nije imao razumevanja kod proizvođača iz Loznice, gde je kukuruz najrasporstranjenija ratarska kultura, nego su ogled postavili u Ljuboviji ali tamo su zbog prirode samog terena parcele usitnjene i zato je ogled na svega 70 ari. "Sama agrotehnika za ovakakav usev nije ništa drugačija od one klasične koju proizvođači primenjuju u proizvodnji stočne kabaste hrane jedino što je bitno uklopiti vegetaciju između kukuruza i soje i odrediti pravo vreme za spravljanje silaže. Na ovu parcelu je uneto 30 tona zgorelog stajnjaka i bačeno je 250 kg mineralnog đubriva 16:16:16 s tim što su 2/3 unete u osnovnoj obradi a ostatak u predsetvenoj pripremi sa jako malim količinama KAN-a oko 100 kg iz razloga što soja sama veže dovoljno azota pa nije bilo potrebe unositi veće količine," objašnjava Despotović.

S obzirom da je najbitnije uklopiti vegetacije u ovom slučaju se seju hibridi kukuruza iz što ranijih grupa zrenja i soja iz kasnijih grupa, tačnije iz druge grupe zrenja.

Setva je obavljena 15. aprila ove godine, dvoredom pneumatskom sejalicom. Prvo je sejan kukuruz, a zatim soja, smicanjem sejalice za pet cm u red od reda. Tretiranje je obavljeno posle setve, a pre nicanja i u vegetaciji, a prihrana je rađena uz zaštitu ali Despotović naglašava da pri pripremi kabaste stočne hrane koliko je god moguće, izbegavati upotrebu pesticida, herbicida i koristiti ih samo kada je neophodno.

Najbitnije odrediti pravi momenat siliranja  

Godina je kaže Despotović bila izuzetno povoljna, pa je dolučeno da siliranje obave u septembru. Preporuka je da proizvođači koji žele da im ovo pređe u praksu nabave uređaj za siliranje sa radnim organima u obliku tanjira jer silažni kombajn za kukuruz ne može kvalitetno da usitni i soju, više je lomi. Vreme siliranja treba uklopiti da kukuruz bude u optimalnoj fazi za siliranje kada mlečna linija bude na 2/3 zrna, a kod soje donje lišće počinje da žuti.

"Mi smo sejali NS hibride iz Fao 500 i njihovu soju iz druge grupe. Kada smo merili silažu, radili smo onaj klasični metrički sistem sa pet ponavljanja sa 14,28 metara . Isilirali u praznu prikolicu pa masu presuli u vreće i merili na vagi i tako sve i krug. Po završetku dobili smo odličan rezultat, a silirani zadružni usev kukurza i soje dao je 58,76 tona po hektaru silaže, što je odličan rezultat," precizirao je Depsotović.

Saveti stručnjaka: Kako izbeći gubitke u silaži?

Jaftiniji obrok a bolji proteinski sastav  

Poređenja radi, prošlogodišnja silaža spremljena od kukuruza, na oglednoj parceli imala je prinos od 55 t/ha sa udelom sirovih proteina od 7,5 odsto, a silaža spremljena od združenog useva kukurza i soje imala je 48 t/ha ali sa udelom sirovih proteina od 11 procenata. Iz svih ovih brojki zaključujemo da kvalitet silo mase po jedinici površine jeste niži ali je silaža od združenog useva bogatija proteinim, svarljivija i stoka je radije jede. 

"Ovo je jedan od primera kako se sa malo truda može doći do veoma kvalitetnog obroka za stoku, a sa ovakvim proteinskim obrokom smanjiće se potreba za davanjem sena i koncentrovane hrane čime se smanjuju troškovi u ishrani stoke. Ja sam želeo da sa ovim načinom spemanja hrane, proizvođači smanje upotrebu lucerke u ishrani muznih krava jer znamo da je jedna bala lucerkinog sena oko 250 dinara, da bi krava dala neku optimalnu količinu mleka ona danas mora da pojede do 15 kg silaže, balu lucerke i jedan deo koncentrovanog obroka. Gajenjem ovakvih useva zaista se može pojeftiniti obrok."

Poslednjih godina se radi i silaža od čičoke koja je izuzetno kvalitetna ali i senaže od združenih useva, gde je najbitnije imati ugljenohidratni i usev sa celulozom, koja podstiče varenje kod životinja. Obično se za kombinacije uzima neka žitarica i leguminoza, pšenica, raž, ječam, ovas, tritikale u kombinaciji sa lucerkom, detelinom, stočnim graškom, a može i soja, sve to u cilju poboljšanja kvaliteta obroka stoke, a pojeftinjenja proizvodnje čemu proizvođači moraju težiti. 


Tagovi

Silaža Uzgoj kukuruza Uzgoj soje Združeni usevi Agrotehnika Ishrana stoke Kabasata hrana Seno Dušan Despotović Miloš Dimitrijević


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi